Dihidromorfin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dihidromorfin
Dihydromorphine 2D structure.svg
Dihydromorphine 3d ballandsticks.gif
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj509-60-4 ДаY
ATC kodNone
PubChemCID 5359421
DrugBankDB01565 ДаY
ChemSpider4514282 ДаY
KEGGC11782 ДаY
ChEMBLCHEMBL1500 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC17H21NO3
Molarna masa287,354
Fizički podaci
Tačka topljenja157 °C (315 °F)

Dihidromorfin je organsko jedinjenje, koje sadrži 17 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 287,354 Da.[1][2]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 1,7
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -1,9
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 52,9

Reference[уреди]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]