Пређи на садржај

Динара

Координате: 44° 03′ 22″ С; 16° 22′ 52″ И / 44.056° С; 16.381° И / 44.056; 16.381
С Википедије, слободне енциклопедије
Динара
Поглед на парк природе Динара у Хрватској и највиши врх исте државе
Географске карактеристике
Ндм. висина1913 m
Координате44° 03′ 22″ С; 16° 22′ 52″ И / 44.056° С; 16.381° И / 44.056; 16.381 44° 03′ 22″ С; 16° 22′ 52″ И / 44.056° С; 16.381° И / 44.056; 16.381
Географија
Динара на карти Динарских планина
Динара
Динара
Државе Хрватска
 Босна и Херцеговина

Динара је планина по којој је цели Динарски планински систем добио име. Чини природну границу између Босне и Херцеговине и Хрватске.

На североистоку се граничи са Граховским и Ливањским пољем, на северозападу долином река Бутишнице и Граба, на југозападу долином реке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга међу Динарским планинама са 84 km.

Највиши врх је Троглав (1913 м). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх Динара (Сињал) (1831 м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара.

Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Гњат (1806 м), Јански врх (1790 м), Јанково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м).

Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у вегетацији. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци.

Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко Вагањског седла (1137 м) који спаја Ливно и Сињ. У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа, преко Јелице, Мучња и Голијских планина до Шарских планина се назива Динаридима.

Карта из 1520. на којој пише да Срби планинци живе, на простору Динаре.

На карти Петера Фрајлендера (Peter Freiländer) Quinta Europa Tabula из 1520. године, назначено је да на простору планине Динаре живе планински Срби - Srby Montes.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Жутић, Никола (2021). Мато Топаловић, славонски Илир. Београд: Велика Србија. стр. 37. ISBN 978-86-80900-09-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]