Пређи на садржај

Данас (новине)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Dnevni list Danas)
За југословенски књижевни часопис, погледајте страницу Данас (часопис).

Данас
Насловна страна за 19. новембар 2024.
Типдневне новине
Форматберлинер
ВласникAdria News Network
Главни уредникДрагољуб Петровић
Оснивање9. јун 1997.; пре 28 година (1997-06-09)
Политичко
опредељење
СедиштеАлексе Ненадовића 19—23, Београд
Веб-сајтwww.danas.rs

Данас је српски дневни лист са седиштем у Београду. У марту 2021. лист Данас је купила United Media, у чијем се власништву такође налазе новине Нова и Радар, док у фебруару 2026. прелази под окриље Adria News Network.[1] Реструктурирање је обухватило оснивање компаније Adria News Network (ANN) у оквиру United Group и пренос медија United Media у Србији у тај нови ентитет.[2]

Осим вести, Данас се бави и социјалним питањима, питањима везаним за бившу Југославију и европским интеграцијама. Данас је медијски заговорник невладиних организација за заштиту људских права и мањина.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Први број листа се појавио на киосцима 9. јуна 1997. године. Лист је основала група новинара која је напустила редакцију лист Наша борба. У току режима Слободана Милошевића новине су биле честа мета власти јер су тежиле да буду независне.

Како први главни уредник Данаса, Грујица Спасовић наводи у својој књизи "Данас, упркос њима", идеја о дневном листу Данас се родила знатно раније, "још у време Борбе".

Без динара у џепу и с једним старим компјутером као једином имовином, основан је, 2. октобра 1995, Дан Граф, Предузеће за новинско-издавачку делатност. Основали су га Божидар Андрејић, Грујица Спасовић, Гордана Логар, Душан Митровић, Бранислав Чанак, Здравко Хубер, Никола Бурзан, Ludwik Wincenty Gadomski, Радивој Цветићанин, Шиме Вучковић, Рашко Ковачевић, Раде Радовановић, Радомир Личина, Весна Нинковић, Иван Торов, Предраг Митић, Александар Никашиновић, а по повратку из Јужне Африке придружио се и Милован Јауковић. Из књиге "Данас, упркос њима: Првих хиљаду дана" Грујице Спасовића.[4]

20. октобра 1998. године донет је Закон о јавном информисању. Због тог закона, ове новине су више пута биле оштро кажњене. Новинама је свакодневно претило затварање све до Петооктобарских промена 2000. године.

Главни уредници Данаса били су Грујица Спасовић од 1997. до фебруара 2006, када га је наследио Михал Рамач и на тој функцији остао до 2009. године, а од 2009. Зоран Пановић до смене марта 2016. када је главни уредник постао Драгољуб Петровић.

United Media је у марту 2021. постала власник издавачке куће Дан граф и њеног листа Данас.[5]

Према извештају немачког дневника taz, у фебруару 2026. године United Group је објавила оснивање Adria News Network-а (ANN) и пренос медија United Media на ту нову компанију, што обухвата и лист Данас.[2] Према истом извору, уочи тог реструктурирања са позиције директорке United Media отишла је Александра Суботић, која је руководила више последњих независних медија у Србији, међу којима су били и Данас и телевизија N1.[2] taz је навео да су истраживачки новинари у августу 2025. објавили прислушкивани телефонски разговор у којем су директор United Group Стен Милер и директор компаније Telekom Srbija Владимир Лучић разговарали о плану да N1 изгуби утицај и да Суботић буде смењена, при чему је Лучић те захтеве приписао председнику Србије Александру Вучићу.[2] Према taz-у, N1 и Nova S су у том периоду били међу ретким телевизијским станицама које нису под контролом власти, а N1 је интензивно извештавао о протестима након урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године.[2] taz је навео да се након почетка протеста гледаност N1 удвостручила, док су новинари као примере притисака помињали ускраћивање националне фреквенције и нападе присталица СНС-а на репортере.[2] У истом тексту taz је подсетио да је Србија, према Индексу слободе медија организације Репортери без граница, од 2017. године пала са 59. на 96. место.[2] United Group је у саопштењу које је taz цитирао навела да ће у оквиру ANN редакцијски надзор вршити Брент Садлер, некадашњи руководилац N1 и бивши дописник CNN-а, уз најаву да се тиме јача и формализује редакцијска независност.[2] Програмски директор N1 Игор Божић је, међутим, за taz оценио да је реч о кораку ка каснијем преузимању контроле над медијима, а главни уредник Данаса Драгољуб Петровић изјавио да лист „неће никоме служити“.[2] Након објаве о реструктурирању, председник Србије Александар Вучић је негирао умешаност и изразио наду да ће критике бити „учтивије“.[2]

Веб портал Данаса је у децембру 2022. проглашен најбољим регионалним порталом вести у избору жирија и читалаца портала Медија дејли.[6]

Поводом годишњице НАТО агресије, у Данасу је објављен ауторски текст Нејаки мозгови на РТС-овом наковњу, у коме се тврди да је РТС био легитимна мета бомбардовања. Поводом текста оштро су реаговали Удружење новинара Србије (УНС) и Синдикат новинара Србије (СИНОС), подсећају да је недопустива релативизација и оправдавање било ког, па и овог ратног злочина.[7] Текст је критиковао и председник Србије Александар Вучић.[8] Овим поводом, колегијум листа и портала Данаса је издао саопштење у коме је истакнут став уредништва "да се бомбардовање РТС-а од стране НАТО алијансе и жртвовање наших колега никако не може оправдати и да представља антицивилизацијски чин, насиље и злочин."[9]

Лист „Данас” објавио је 1. фебруара 2023. интервју са Данијелом Смитом, наводним експертом за међународне односе и безбедност с фокусом на земље западног Балкана, под насловом „Даниел Смит: Вучић мора да швати да признање независности Косова није ствар компромиса, већ признање реалности”. Након што је корисник Мирко Радош на Твитеру објавио низ твитова у којима аргументује зашто мисли да је Смит измишљена личност, Смитов Твитер налог је обрисан. Међу њима наводи да на Гуглу није могуће наћи научне референце којима би се поткрепила Смитова експертиза за међународне односе и безбедност „са фокусом на земље Западног Балкана“. Данас није први медиј који је објавио интервју са Смитом: то је претходно учинила и Ал Џазира, преносећи исту Смитову „фотографију“, која је генерисана од стране вештачке интелигенције преко сајта This Person Does Not Exist. Интервју су пренели бројни регионални медији на Смитово писање реаговало је и Министарство одбране[10] Данас се извинио због интервјуа и рекао да „цео случај Даниела Смита je уџбенички пример како функционише руска а преко ње и српска пропаганда.”,[11] што није наишло на одобравање њихових критичара, који су окарактерисали то као „(не)извињење”, и пребацивање одговорности за новинарску грешку на спољне факторе.[12]

Теме

[уреди | уреди извор]

Карикатуре

[уреди | уреди извор]

Од самог оснивања новине Данас у својој концепцији укључују изузетне карикатуре једног од најпознатијих српских карикатуриста Предрага Кораксића Коракса. Он својим карикатурама на посебно духовит и сатиричан начин приказује актуелну стварност и дешавања у српском друштву и свету.

Колумне

[уреди | уреди извор]

Лист Данас је познати по својим колумнама, које за лист пишу познате личности из области културе, политике и спорта. Неки од најзначајнијих колумниста су: Марко Видојковић, Јасмина Лукач, Ненад Kулачин, Миша Бркић, Алексеј Kишјухас, Теофил Панчић, Марко Шелић Марчело, Снежана Чонградин, Немања Рујевић[13].

Подкаст

[уреди | уреди извор]

Од новембра 2013, године Данас има и свој подкаст под називом "Шта је Данас на менију?". Подкаст публици пружа јединствени увид у атмосферу која влада у редакцији Данаса. Повод су различите теме које се претресају и коментаришу уз безброј дигресија[14].

Бомбардовање 1999.

[уреди | уреди извор]

Данас су једне од троје новина (друго двоје су Дневни телеграф и Наша борба) које су биле забрањене 14. октобра 1998. године одлуком владе због „ширења страха и дефетизма” у време када је НАТО бомбардовање први пут постало претња. Када је, бар на неколико месеци, опасност нестала, забрана је укинута.

Током НАТО бомбардовања, новинари листа Данас су, како у књизи "Данас, упркос њима: Првих хиљаду дана"[4] пише тадашњи главни уредник Грујица Спасовић, размишљали како да се "упркос униформисаним званичним саопштењима и агенцијским вестима, разликују од других новина". Одлучено је да се окрену "најјачем адуту" - писмима читалаца Данаса из земље и света који су писали о бомбардовању.

За деведесет дана ратног стања и „ванредног издања“ само једном смо одустали од договора да нема коментара. Учинили смо то након бомбардовања зграде Радио телевизије Србије. на првој страни, под насловом „Злочиначко убиство“, објавили смо саопштење редакције:

Ракетирање зграде РТС у време док се у њој налазило мноштво запослених новинара и техничког особља не може се квалификовати другачије него као злочиначко убиство за које не важе никакви политички и војни алибији. Одлука НАТО шефова да се бомбама обрачунају с програмском оријентацијом државне телевизије разобличава циљеве војне агресије западне алијансе на Југославију.

Визија света и друштвених односа које наговештавају протагонисти овог терористичког акта нема никакве везе с демократским идеалима исписаним на заставама оних који су кренули у обрачун с овдашњим режимом.

На жалост, под барјацима демократије овде су стигли смрт и разарање. Као новинари, грађани и људи истинске демократске и хуманистичке оријентације,с гнушањем осуђујемо овакву промоцију демократије у Србији. Као што смо из све снаге увек били за то да све балканске злочинце, без обзира на етничко порекло, сустигну заслужене казне, верујемо да ће и западни починиоци одговарати за своје злодело у Абердаревој улици у Београду.

Нека је слава нашим побијеним колегама из РТС

— Spasović, Grujica (2012). Danas, uprkos njima : prvih hiljadu dana. Beograd. ISBN 978-86-83517-71-8. OCLC 872958044. 

Уредници

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „United Media preuzela list “Danas””. Нова С. 05. 03. 2021. Приступљено 10. 04. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Lapper, Jana (25. 02. 2026). „Medienskandal in Serbien: Ein Plan wird Realität” (на језику: немачки). taz. Приступљено 25. 02. 2026. 
  3. ^ „Danas”. VOXeurop. 18. 1. 2017. Приступљено 2. 1. 2018. 
  4. ^ а б Spasović, Grujica (2012). Danas, uprkos njima : prvih hiljadu dana. Beograd. ISBN 978-86-83517-71-8. OCLC 872958044. 
  5. ^ „United Media preuzela list Danas - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 09. 04. 2021. 
  6. ^ „Имамо побједника 5. Media daily избора за најбољи регионални news портал 2022!”. Media Daily. 9. 12. 2022. Архивирано из оригинала 15. 4. 2023. г. 
  7. ^ „УНС и СИНОС: Недопустива релативизација ратног злочина у ауторском тексту објављеном у "Данасу"”. rts.rs. Приступљено 2023-03-31. 
  8. ^ „РТС :: Политика :: Вучић: Текст у Данасу о бомбардовању РТС-а ужасан, грозан, језив, сраман и бестидан”. rts.rs. Приступљено 2023-04-07. 
  9. ^ „Zaprepašćeni smo otvorenim pismom Kolegijuma Radio televizije Srbije”. danas.rs. Приступљено 2023-03-31. 
  10. ^ Janjić, Stefan (2023-02-05). „Slučaj Daniel Smit: Dipfejk ekspert i „priznanje realnosti“”. FakeNews Tragač. Приступљено 2024-01-02. 
  11. ^ „Данас: „Извињење читаоцима - очито смо насели и објавили интервју са особом која се лажно представља као британски стручњак за међународне односе и безбедност Даниел Смит“”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02. 
  12. ^ Гарчевић, Срђан (7. 2. 2023). „Данијел Смит или балкански стручњаци сањају електричне овце?”. kosovo-online.com. Архивирано из оригинала 24. 3. 2023. г. 
  13. ^ „Kolumne - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02. 
  14. ^ „Podkast - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данас_(новине)&oldid=30792958”