Пређи на садржај

Haptophyta

С Википедије, слободне енциклопедије

Haptophytes
Coccolithophore (Coccolithus pelagicus)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Кладус: Haptista
Дивизија: Haptophyta
Hibberd, 1976 ex Edvardsen & Eikrem, 2000[1]
Класе и редови
Синоними
  • Prymnesiophyta Green & Jordan, 1994
  • Prymnesiophyceae s.l. Casper, 1972 ex Hibberd, 1976
  • Haptophyceae s.l. Christensen, 1962 ex Silva, 1980
  • Haptophytina Hibberd, 1976 stat. nov. Cavalier-Smith, 2015[2]

Хаптофите (Haptophyta) су група аутотрофних, осмотрофних или фаготрофних протиста (алги), која већином насељава морске екосистеме. Хаптофите су углавном једноћелијске, али се јављају и трихални и колонијални облици. Иако ситни, ови организми имају веома велику и важну улогу у геохемијским циклусима угљеника и сумпора[3]. Наиме, већина ствара у својим ћелијским омотачима коколите, плочице од калцијум карбоната које се након угинућа алги таложе на морском дну стварајући кречњак. Неке од врста су значајне и због токсичности за водене организме (у првом реду рибе)[3].

Ћелије хаптофита у већини случајева поседују два бича, постављена апикално или субапикално у папили или бразди на ћелијском омотачу. Између бичева налази се, код већине врста, хаптонема, кончаста творевина са више функција (између осталог, хватање плена[3]). Унутар ћелије налази се 1—4 хлоропласта са пиреноидима, чије су спољашње мембране у континууму са спољашњим мембранама једарног овоја[4][5]. Једро се обично налази у задњем делу ћелије[4]. Резервна материја је углавном хризоламинарин. Од пигмената, срећу се хлорофили a, c1 и c2 (код представника класе Prymnesiophyceae среће се и хлорофил c3), β-каротен, дијадиноксантин, дијатоксантин.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Adl, Sina M.; Bass, David; Lane, Christopher E.; Lukeš, Julius; Schoch, Conrad L.; Smirnov, Alexey; Agatha, Sabine; Berney, Cedric; Brown, Matthew W.; Burki, Fabien; Cárdenas, Paco; Čepička, Ivan; Chistyakova, Lyudmila; del Campo, Javier; Dunthorn, Micah (2019). „Revisions to the Classification, Nomenclature, and Diversity of Eukaryotes”. Journal of Eukaryotic Microbiology (на језику: енглески). 66 (1): 4—119. ISSN 1550-7408. PMC 6492006Слободан приступ. PMID 30257078. doi:10.1111/jeu.12691Слободан приступ. 
  2. ^ Cavalier-Smith, Thomas (2017). „Kingdom Chromista and its eight phyla: a new synthesis emphasising periplastid protein targeting, cytoskeletal and periplastid evolution, and ancient divergences”. Protoplasma. 255 (1): 297—357. PMC 5756292Слободан приступ. PMID 28875267. S2CID 19939172. doi:10.1007/s00709-017-1147-3Слободан приступ. 
  3. ^ а б в Graham L.E., Wilcox L.W. 2000. Algae. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-660333-7
  4. ^ а б Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
  5. ^ Anderson. R.A. 2004. Biology and Systematics of Heterokont and Haptophyte Algae. American Journal of Botany 91(10): 1508-1522.