Harmandir Sahib

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Harmandir Sahib
Zlatni hram
ਹਰਿਮੰਦਰ ਸਾਹਿਬ
Golden Temple Amritsar.jpeg
Harmandir Sahib (Zlatnim hram)
Harmandir Sahib Zlatni hram на мапи Punjab
Harmandir Sahib Zlatni hram
Harmandir Sahib
Zlatni hram
Lokacija na mapi Punjab
Harmandir Sahib Zlatni hram на мапи Индије
Harmandir Sahib Zlatni hram
Harmandir Sahib
Zlatni hram
Lokacija na mapi Punjab
Osnovne informacije
LokacijaAmricar
Koordinate31°37′12″ SGŠ; 74°52′37″ IGD / 31.62° SGŠ; 74.876944° IGD / 31.62; 74.876944Koordinate: 31°37′12″ SGŠ; 74°52′37″ IGD / 31.62° SGŠ; 74.876944° IGD / 31.62; 74.876944
Religijasikizam
DržavaPunjab
ZemljaIndija
Godina posvećenjadecembar 1581[1]
Veb-sajtShiromani Gurdwara Parbandhak Committee Official Website
Završetak izgradnje1589 (Temple), 1604 (with Adi Granth) [1]

Zlatni hram, takođe poznat kao Harmandir Sahib, sa značenjem „prebivalište Boga” ili Darbar Sahib, sa značenjem „uzvišeni sud”, gurdvara je locirana u gradu Amricar, Pandžab, Indija.[2][3] To je najsvetija gurdvara i najvažnija lokacija hodočašća sikizma.[2][4]

Hram je izgrađen oko veštačkog bazena (sarovara) koji je 1577. dovršio Guru Ram Das.[5][6] Guru Arjan - peti guru sikizma, zatražio je 1589. godine od saja Mir Mian Mohameda- muslimanskog pira iz Lahora da položi kamen temeljac hrama.[7] Guru Arjan je 1604. godine stavio kopiju Adi Grant u Harmandir Sahib, nazivajući lokaciju At Sat Tirat (doslovno. „svetilište 68 hodočašća”).[2][8] Ovaj hram su Siki više puta obnavljali nakon što je postao meta represalija, i nekoliko puta su ga uništavale muslimanske vojske iz Avganistana i Mogulskog carstva.[2][4][9] Na primer, vojska koju je predvodio Ahmad Šah Abdali, srušila ga je 1757. i ponovo 1762. godine, a zatim je bazen napunila smećem i krvlju krava.[2][10] Maharadža Randžit Sing je nakon osnivanja Sikskog carstva, obnovio hram u mermeru i bakru 1809, i obložio sveto mesto zlatnom folijom 1830. Iz tog razloga se naziva Zlatni hram.[11][12][13]

Hram je najznačajnije duhovno svetilište u sikizma. Postao je centar pokreta Singa Saba između 1883. i 1920-ih. Početkom osamdesetih hram je postao središte sukoba između indijske vlade koju je predvodila Indira Gandi, pojedinih sikskih grupa i militantnog pokreta na čelu sa Džarnajl Sing Bindranvalom koji su želili da stvore novu naciju zvanu Kalistan. Godine 1984. je Indira Gandi poslala indijsku vojsku u okviru operacije Plava zvezda, što je dovelo do pogibije više od 1.000 militanata, vojnika i civila, kao i nanošenje velike štete hramu i uništenja Akal Takta. Hramski kompleks ponovo je obnovljen nakon oštećenja iz 1984. godine.[4][14]

Harmandir Sahib je otvorena kuća bogosluženja za sve muškarce i žene, iz svih slojeva života i vere.[2] Hram ima kvadratni plan sa četiri ulaza, kao i obilaznu stazu oko bazena. Hram je kolekcija građevina oko svetilišta i bazena.[2] Jedna od njih je Akal Takt, glavno središte verskog autoriteta sikizma.[4] Dodatne zgrade uključuju toranj sa satom, kancelarije Gurdvarskog odbora, muzej i langar - kuhinju koja vodi sikska zajednici, koja nudi jednostavan vegetarijanski obrok za sve posetioce bez diskriminacije.[4] Preko 100.000 ljudi svakodnevno posećuje ovo svetilište radi bogosluženja.[15] Hramski kompleks nominovan je za Uneskovu svetsku baštinu.[16]

Nomenklatura[уреди | уреди извор]

Harmandar Sahib se takođe piše kao Harimandar, Harimandir, ili Harmandir Sahib.[2] Nazivaju ga i Darbar Sahib što znači „sveta audijencija”, kao i Zlatni hram zbog svog zlatnom folijom pokrivenog centra svetilišta.[4] Reč „Harmandir” sastoji se od dve reči: „Hari”, što naučnici različito prevode kao „Bog” ili „Višnu”,[2] i „mandir” što znači hram ili kuća.[17] U sikskoj tradiciji postoji nekoliko Gurdvara koji se nazivaju „Harmandir Sahib”, poput onih u Kiratpuru i Patni. Od njih se najviše poštuje onaj u Amricaru.[18][19]

Istorija[уреди | уреди извор]

Interijer of Darbar Sahiba s zlatnom pokriveni zidovima i zlatnim lusterom

Prema sikskim istorijskim zapisima, zemljište koje je postalo Amricar i na kome se nalazi Harimandar Sahib odabrao je Guru Amar Das - treći guru sikuške tradicije. Tada se on zvao Guru Da Čak. Guru je zatražio od svog učenika Rama Dasa da pronađe mesto za osnivanje novog grada sa veštačkim bazenom kao svojom centralnom tačkom.[20][6][5] Nakon što je Ram Das nasledio Guru Amar Dasa 1574. godine, i s obzirom na neprijateljsko protivljenje sa kojom se suočio od sinova Gurua Amar Dasa,[21] Guru Ram Das je osnovao grad koji je postao poznat pod nazivom Ramdaspur. On je počeo je tako što je kompletirao bazen uz pomoć Babe Bude (kojeg ne treba mešati sa Budom budizma). Guru Ram Das je izgradio svoj novi zvanični centar i dom pored bazena. On je pozvao trgovce i zanatlije iz drugih delova Indije da se nastane u novom gradu.[20]

Grad Ramdaspur se proširio za vreme Gurua Arjana finansiran donacijama i izgrađivan dobrovoljnim radom. Grad je prerastao u grad Amricar, a oblast je prerasla u hramski kompleks.[22] Građevinsku aktivnost između 1574. i 1604. opisao je u Mahimi Prakašu Vartaku, poluistorijskom tekstu sikske hagiografije, verovatno sastavljenom 1741. godine, i najranijem poznatom dokumentu koji se bavio životima svih deset Gurua.[23] Guru Arjan je 1604. postavio novi spis o sikizmu u novom hramu.[24] Nastavljajući napore Gurua Ram Dasa, Guru Arjan je uspostavio Amricar kao primarnu siksku hodočasničku destinaciju. On je napisao veliku količinu sikhskih spisa, uključujući popularni Sukmani Sahib.[25][26]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Arvind-Pal Singh Mandair 2013, стр. 41–42.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Kerr, Ian J. (2011). „Harimandar”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. стр. 239—248. Приступљено 1. 7. 2018. 
  3. ^ Nesbitt, Eleanor (2005). Sikhism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. стр. 67—69, 150. ISBN 978-0-19-280601-7. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 The Editors of Encyclopaedia Britannica 2014.
  5. 5,0 5,1 Louis E. Fenech & W. H. McLeod 2014, стр. 33.
  6. 6,0 6,1 Pardeep Singh Arshi 1989, стр. 5–7.
  7. ^ Arvind-Pal Singh Mandair 2013, стр. 41-42.
  8. ^ W. Owen Cole 2004, стр. 7
  9. ^ M. L. Runion (2017). The History of Afghanistan, 2nd Edition. Greenwood. стр. 69—71. ISBN 978-0-313-33798-7. 
  10. ^ Pashaura Singh & Louis E. Fenech 2014, стр. 431-432.
  11. ^ Trudy Ring, Noelle Watson & Paul Schellinger 2012, стр. 28-29.
  12. ^ Nesbitt, Eleanor (2016). Sikhism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. стр. 64—65. ISBN 978-0-19-874557-0. 
  13. ^ Jean Marie Lafont (2002). Maharaja Ranjit Singh: Lord of the Five Rivers. Oxford University Press. стр. 95—96. ISBN 978-0-19-566111-8. 
  14. ^ Pashaura Singh & Louis E. Fenech 2014, стр. 30-31.
  15. ^ „Soon, Golden Temple to use phone jammers. Over Two lakh people visit the holy shrine per day for worship. In festivals over six lakh to eight lakh visit the holy shrine.”. The Times Of India. 19. 7. 2012. 
  16. ^ Sri Harimandir Sahib, Amritsar, Punjab, UNESCO
  17. ^ Louis E. Fenech & W. H. McLeod 2014, стр. 146.
  18. ^ Henry Walker 2002, стр. 95-98.
  19. ^ H. S. Singha (2000). The Encyclopedia of Sikhism (over 1000 Entries). Hemkunt Press. стр. 97. ISBN 978-81-7010-301-1. 
  20. 20,0 20,1 G.S. Mansukhani. „Encyclopaedia of Sikhism”. Punjab University Patiala. Приступљено 19. 1. 2017. 
  21. ^ Arvind-Pal Singh Mandair 2013, стр. 38–40.
  22. ^ Christopher Shackle & Arvind Mandair 2013, стр. xv–xvi.
  23. ^ W.H. McLeod (1990). Textual Sources for the Study of Sikhism. University of Chicago Press. стр. 28—29. ISBN 978-0-226-56085-4. 
  24. ^ Christopher Shackle & Arvind Mandair 2013, стр. xv-xvi.
  25. ^ Mahindara Siṅgha Joshī (1994). Guru Arjan Dev. Sahitya Akademi. стр. 6—8. ISBN 978-81-7201-769-9. 
  26. ^ Arvind-Pal Singh Mandair 2013, стр. 42–43.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]