Панџаб (Индија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Панџаб
ਪੰਜਾਬ
Coat of arms of Панџаб
Coat of arms
India Punjab locator map.svg
Држава  Индија
Админ. центар Чандигар
Површина
 • Укупно 50,362 km2 (19,445 sq mi)
Становништво (2011.)
 • Укупно 27,704,236
 • Густина 550/km2 (1,400/sq mi)
Вебсајт Званични веб-сајт

Панџаб је савезна држава Индије са површином од 50.362 km² и 24.289.296 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се у северозападном делу Индије. Граничи са пакистанским Панџабом на западу, Џаму и Кашмиром на северу, Химачал Прадешом на североистоку, Харајаном на југу и југоистоку, Чандигаром на југоистоку и Раџастаном на југоистоку. Главни град Панџаба, Чандигар, представља посебну територију и истовремено је и главни град Харајане. Индијска прва цивилизација у долини Инда настала је у Панџабу. Индијски Панџаб је део већег историјског региона Панџаба, који је садржавао и пакистански Панџаб, Химачал Прадеш, Харајану, Делхи и Чандигар. Реч панџаб долази од персијских речи "panj" -пет и "ab" - вода, што би значило Земља пет река. Пет река по којима је Панџаб добио име су Џелам, Ченаб, Беас, Рави и Сатлеџ, а свих пет представљају притоке од Инда.

Историја[уреди]

Индијска држава Панџаб настала је 1947. приликом деобе Индије, када је регион Панџаб подељен на индијски и пакистански део. Западни муслимански део постао је део Пакистана, а источни насељен сикима и хиндусима постао је део Индије. Многи сики и хиндуси живели су у западном делу, а многи муслимани у источном делу, тако да је дошло до великог насиља приликом те деобе. Главни град претходног неподељеног Панџаба је био Лахор и завршио је на пакистанској страни. Због тога је изграђен нови главни град на индијској страни Чандигар. Југоисточни део индијског Панџаба у коме су хиндуси били већина одвојио се 1966. у посебну индијску државу Харајану. Чандигар је био на граници те две државе и остао је главни град за обе државе. Током Зелене револуције 1970-их сики су осетили значајан пораст благостања. Тада је дошло до велике поларизације у односима између Индијске конгресне странке и главне партије сика Широмани Акали Дал. Сики су сматрали да је централна индијска влада повећала централизацију и дискриминацију Панџаба. Због тога је партија сика захтевала максималну аутономију за Панџаб и смањење овлашћења централне власти. То је одбијено и сматрало се прикривеним сепаратистичким тенденцијама. После тога настаје још веће неслагање. Један део сика је постао још радикалнији и тражио је независну државу Калистан. Неки милитантни сики кренули су у нападе на хиндусе и службенике владе. Милитантни сики су се склонили у Златни храм у Амрицару где су се утврдили. Индијска војска је јуна 1984. извршила напад на тај храм Сика. Та војна операција је била лоше организована, што је довело до великог броја војних и цивилних жртава, што је још више погоршало ситуацију. Почетком 1990-их смањио се ниво насиља.

Економија[уреди]

Златни храм у Амрицару, свети храм сика

Има најбољу инфраструктуру у целој Индији, па зато представља привлачну локацију за стране компаније. Панџаб има највишу стопу производње електричне енергије по глави становника у Индији, 2,5 пута више од националног просека. Осим пољопривреде значајне привредне гране су и електро, машинска и текстилна индустрија.

Панџаб је један од најплоднијих региона света. Идеалан је за пшеницу. Гаје се и пиринач, воће, поврће и шећерна трска. Ту се производи 60 % индијске пшенице и 40 % индијске производње пиринача. Панџаб производи 2 % светске производње памука, 2 % светске производње пшенице и 1 % светске производње пиринача.

Становништво[уреди]

Главна религија у Панџабу је сикизам, којој припада 60% становништва, а друга по заступљености је хиндуизам. У Панџабу се налази и најсветији храм сика, Златни храм у Амрицару. Амрицар је такође значајан за џаинизам. Језик је панџаби, а говори се и у пакистанском Панџабу, али користи се различито писмо.

Спољашње везе[уреди]