Hinoksalin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hinoksalin
Skeletal formula of quinoxaline
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Hinoksalin
Drugi nazivi
Benzo[a]pirazin, Benzopirazin, Benzoparadiazin, 1,4-Benzodiazin, Fenopiazin, Fenpiazin, Hinazin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.862
KEGG[1]
Svojstva
C8H6N2
Molarna masa 130,15 g/mol
Kiselost (pKa) 0,60[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hinoksalin (benzopirazin) je organsko heterociklično jedinjenje koje se sastoji od kondenzovanih prstena benzena i pirazina. On je izomeran sa hinazolinom, ftalazinom i cinolinom.[5][6]

Hinoksalini se koriste kao boje i lekovi, npr. antibiotici poput ehinomicina, levomicina i aktinoleutina. Derivati hinoksalina su ispitivani kao potencijalni antitumorski agensi.[7] Oni se isto tako koriste kao katalitički ligandi:[8]

Sinteza[уреди]

U jednoj studiji je korištena 2-jodoksibenzojeva kiselina (IBX) kao katalizator reakcije benzila sa 1,2-diaminobenzenom:[9]

Quinoxaline Synthesis

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
  5. Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  6. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  7. Heterocyclic quinones.2.Quinoxaline-5,6-(and 5-8)-diones-Potential antitumoral agents. Jean Renault, Michel Baron, Patrick Mailliet & al., Eur. J. Med. Chem., 16, 6, 545-550, 1981
  8. Regioselective Synthesis of Asymmetrically Substituted 2-Quinoxalinol Salen Ligands. Xianghong Wu, Anne E. V. Gorden. J. Org. Chem., 72, 8691-8699, 2007
  9. Facile synthesis of quinoxaline derivatives using o-iodoxybenzoic acid (IBX) at room temperature (06-2190LP) Majid M. Heravi, Khadijeh Bakhtiari, Maryam H. Tehrani, Negar M. Javadi, and Hossien A. Oskooie ARKIVOC 2006 (xvi) 16-22 [1]

Vidi još[уреди]