Etidijum bromid
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
3,8-Diamino-5-etil-6-fenilfenantridinijum bromid
| |
Drugi nazivi
2,7-Diamino-10-etil-6-fenilfenantridinijum bromid, 2,7-Diamino-10-etil-9-fenilfenantridinijum bromid, 3,8-Diamino-1-etil-6-fenilfenantridinijum bromid, 5-Etil-6-fenil-fenantridin-3,8-diamin bromid, Etidijum bromid, Homidijum bromid, EtBr
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.013.622 |
EC broj | 214-984-6 |
KEGG[1] | |
RTECS | SF7950000 |
UNII | |
| |
Svojstva | |
C21H20BrN3 | |
Molarna masa | 394,294 g/mol |
Agregatno stanje | Ljubičasto-crvena čvrsta materija |
Tačka topljenja | 260 - 262°C |
~ 40 g/l | |
Opasnosti | |
R-oznake | R25 R36/37/38 R46 |
S-oznake | S22 S24/25 S26 S36/37/39 S45 S53 |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | > 100 °C (212 °F; 373 K) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Etidijum bromid je interkalirajući agens koji je ćesto koristi za fluorescentno obeležavanje (bojenje nukleinskih kiseline) u molekularno biološkim laboratorijama u tehnikama poput elektroforeze na gelu. On se često obeležava sa „EtBr“, mada se ta oznaka koristi i za bromoetan. Kad se izloži ultraljubičastom svetlu, on fluorescira sa narandžastom bojom, koja postaje skoro 20-puta jača nakon vezivanja za DNK. Pod imenom homidijum, on je u širokoj upotrebi od 1950-ih u veterini za lečenje tripanozomoze kod marve, bolesti koju uzrokuju tripanozomi.[4] Visoka učestalost otpornosti na antibiotike čini ovaj tretman nepraktičnim u nekim oblastima, gde se srodni izometamidijum hlorid takođe koristi. Etidijum bromid može da bude mutagen, karcinogen ili teratogen, mada to zavisi od organizma i okolnosti.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Stevenson P, Sones KR, Gicheru MM, Mwangi EK (1995). „Comparison of isometamidium chloride and homidium bromide as prophylactic drugs for trypanosomiasis in cattle at Nguruman, Kenya.”. Acta Trop. 59 (2): 257—258. PMID 7676909. doi:10.1016/0001-706X(94)00080-K.
Literatura
[уреди | уреди извор]- P, Borst (2005). „Ethidium DNA agarose gel electrophoresis: how it started”. IUBMB Life. 57 (11): 745—7. PMID 16511967. doi:10.1080/15216540500380855.