Hristina Mikić
Hristina Mikić | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Hristina Mikić |
| Датум рођења | 1975. |
| Место рођења | Beograd, Jugoslavija |
| Занимање | profesor finansija i kreativne ekonomije, ekspert za razvoj kreativne ekonomije |
Hristina Mikić (Beograd, 1975) univerzitetski je profesor[1] i specijalista za ekonomiku kulture[2] [3][4]. Profesor je finansija i kreativne ekonomije na Metropolitan Univerzitetu i načelnik odeljenja za istraživanje i razvoj[5] u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije [6].
Biografija
[уреди | уреди извор]Utemeljivač je ekonomike kulture kao naučne discipline kod nas i u regionalnim okvirima. Savetnik je i konsultant mnogih međunarodnih organizacija u oblasti razvoja kreativnog sektora poput UNESKO Instituta za statistiku, Saveta Evrope, Svetske banke, Evropske komisije, UNDP, Britanskog saveta i dr.
Autor je značajnog broja naučnih radova iz oblasti kreativne ekonomije, finansija i privrednog razvoja. Autor je prve studije o razvojnim doprinosima kreativnih industrija u Srbiji (Britanski Savet, 2006)[7], kao i dve međunarodne publikacije u izdanju UNESKO Instituta za statistiku, Montreal koje se bave komparativnom analizom merenja ekonomskog doprinosa ovog sektora razvoju.[8][9]
Zapaženi projekti
[уреди | уреди извор]Zainteresovana da naučna saznanja implementira u praksi, paralelno sa naučnom karijerom, angažovana je na različitim programima razvoja kreativnog preduzetništva i kreativnih industrija. Mnogi od ovih projekata doživeli su međunarodni uspeh kao eksperimentalni programi izvrsnosti u oblasti kreativnog preduzetništva poput inicijative Kreativno preduzetništvo Srbija[10] koja je bila jedan od pet finalista UNESKO nagrade za kreativnu ekonomiju u 2021.[11] ili pak programa Jačanje kapaciteta lokalnih i regionalnih institucionalnih struktura za razvoj kreativnih industrija u Srbiji[12] koji je izabran kao primer dobre prakse u implementaciji Agende 2030.
Programski je direktor Laboratorije kreativnog preduzetništva[13] – jedinstvenog programa za jačanje kapaciteta u oblasti kreativnog preduzetništva koji je pomogao da više od 235 preduzetnica razvije i ostvari svoje poslovne ideje u oblasti kreativnog sektora. Član je savetodavnog odbora Povelje za fer kulturu[14], koju je pokrenula Nemačka komisija za saradnju sa UNESKO-m. Rukovodilac je Laboratorije za kreativnu ekonomiju pri Fondaciji za razvoj ekonomske nauke[15], čiji je osnivač Ekonomski fakultet u Beogradu.
Od 2021. godine direktor je inicijative Kreativno staklo Srbije pionirskog programa koji povezuje industrijsko nasleđe staklarstva[16], kreativno preduzetništvo i industriju stakla[17] i bavi se primenom koncepta industrije 5.0 u oblasti proizvodnje stakla.[18]
Odabrana dela
[уреди | уреди извор]- Kreativna ekonomija (2024), Paraćin: Beograd: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacija & Fondacija za razvoj ekonomske nauke
- Mikić, H., Radonjić-Živkov, E. (2023) Verre de Paraćin: Nostalgie cristalline, Beograd: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije
- Nova paradigma kreativne ekonomije (2022), Kulturni centar „Miloš Crnjanski“ & Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije
- Mikić, H., Radonjić-Živkov, E. (2021) Privreda Paraćina: od mlina do savremene industrije, Paraćin: Zavičajni muzej Paraćin & Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije.
- Measuring economic contribution of cultural industries: review and assessment of methodological approaches, UNESCO institute for statistics, Montreal, 2012.[мртва веза]
- Measuring economic contribution of cultural industries: case study Serbia, UNESCO institute for statistics, Montreal, 2015.
- Wider benefits of investment in the cultural heritage in South-East Europe, Council of Europe, 2015.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „prof. Hristina Mikić”. Приступљено 11. 7. 2024., Univerzitet Metropolitan Beograd
- ^ „Kreativni sektor - industrija vredna dve milijarde evra u Srbiji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-05-11. Приступљено 2024-07-13.
- ^ „RTS :: Radio Beograd 2 :: Hristina Mikić”. www.rts.rs. Приступљено 2024-07-13.
- ^ „Kreativne industrije i Srbija | REX ARHIVA”. rex.fondb92.org (на језику: српски). Приступљено 2024-07-13.
- ^ bifadmin (2022-12-29). „Hristina Mikić, Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza”. Biznis i Finansije (на језику: српски). Приступљено 2024-07-13.
- ^ „Institut za kreativno preduzetnistvo i inovacije” (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13.
- ^ Mikić, Hristina (2006). Kreativne industrije u Srbiji: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji (на језику: енглески). British Council. ISBN 978-86-908463-0-6.
- ^ [мртва веза] Mikić, H. (2012) Measuring economic contribution of cultural industries: review and assessment of methodological approaches, UNESCO institute for statistics, Montreal] UNESCO, pristupljeno 11.07.2024.
- ^ Mikić, H. (2015)Measuring economic contribution of cultural industries: case study Serbia UNESCO institute for statistics, Montreal UNESCO, pristupljeno 11.07.2024.
- ^ UNESCO (2021-12-02), ResiliArt debate: Promoting Creative Entrepreneurship, Приступљено 2024-07-13
- ^ „UNESCO - Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Award”. Приступљено 13. 07. 2024.
- ^ PV. „Kreativna privreda i ekonomski razvoj Srbije”. Pirot vesti (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13.
- ^ www.novimagazin.rs (2021-11-29). „Kreativno preduzetništvo: Laboratorija kreacija”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-07-13.
- ^ „“Fair Culture Charter” | Deutsche UNESCO-Kommission”. www.unesco.de (на језику: немачки). Приступљено 2024-07-13.
- ^ „Lab za kreativnu ekonomiju – FREN” (на језику: српски). 2023-11-03. Приступљено 2024-07-13.
- ^ Стефановић, Мирослав. „Минхова вила биће сачувана”. Politika Online. Приступљено 2024-07-13.
- ^ Mitrović, M. (2024). „Kako kreativna ekonomija može da udahne novi život srpskom staklu”. Приступљено 11. 07. 2024.
- ^ Рабреновић, Јована. „У Србији се обнавља ручна производња стакла”. Politika Online. Приступљено 2024-07-13.