Јакоб Грим
| Јакоб Грим | |
|---|---|
 Јакоб Грим | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јануар 1785. |
| Место рођења | Ханау, Хесен-Касел, Свето Римско царство |
| Датум смрти | 20. септембар 1863. (78 год.) |
| Место смрти | Берлин, Пруско краљевство |
| Универзитет у Марбургу | |
Јакоб Грим (нем. Jacob Grimm; Ханау, 4. јануар 1785 — Берлин, 20. септембар 1863) је био немачки писац, филолог, библиотекар у Каселу, академик и професор у Берлину и оснивач савремене германистике.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јакоб је остао неожењен и цео живот провео је са ожењеним братом Вилхелмом у његовој кући.
Са братом Вилхелмом издавао немачке народне бајке, и тиме обратио пажњу научника не само народне умотворине него и на народни говор (дијалекте), док се дотад проучавао само књижевни језик; у проучавање језика увео историјско-упоредни метод.[1] Најзначајније дело му је Немачка граматика у 4 свеске; у другом издању I свеске (1822) дао је објашњење закона о промени гласова, познат као Гримов закон. Значајна су и дела: Историја немачког језика (1848), Немачка митологија (1835), Немачке правне старине (1828) и др. Са братом је 1852. почео издавати Речник немачког језика, чије је издавање настављено и после његове смрти.
Био је пријатељ Вука Стефановића Караџића;[2] немачкој публици приказивао је Вукове збирке (од 1814),[3] преводио српске народне песме (1818),[4] а превео је и Вукову Српску граматику за коју је написао предговор 1824. године. Дописивао се од 1815. године са Караџићем и подстицао га да и даље скупља српско народно усмено стваралаштво. Изабран 2. јануара 1849. године за кореспондентног члана Друштва српске словесности у Београду.
Брођанин Игњат Алојзије Брлић у „Писмима своме сину Андрији Торквату” (књига 1, 1942) у писму од 13. јануар 1844. између осталог пише: „Вук је одпратио Обреновића у нимачке земље. Грим је велики мудрац који се је подпуно у пол Нимачке нашки научио, он је при великој њекој књижници библиотекар.”.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Brothers Grimm | Biography, Stories, & Works | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31.
- ^ Пантић, Мирослав (1988). „Вук Стефановић Караџић и српске народне приповетке”. Ур.: Караџић, Вук Стеф. Народне српске приповијетке : (1821) ; Српске народне приповијетке : (1853). стр. 351—483.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. новембар 1913.
- ^ "Срђ", Дубровник 16. август 1902.
Литература
[уреди | уреди извор]- Пантић, Мирослав (1988). „Вук Стефановић Караџић и српске народне приповетке”. Ур.: Караџић, Вук Стеф. Народне српске приповијетке : (1821) ; Српске народне приповијетке : (1853). стр. 351—483.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
