Japanska kuhinja

Из Википедије, слободне енциклопедије

Japanska kuhinja obuhvata regionalnu i tradicionalnu hranu iz celog područija Japana.Tradicionalna kuhinja Japana (vašoku) (washoku) (和食) je zasnovana na pirinču sa miso supom i drugim jelima sa dosta sezonskih sastojaka. Prilozi su često riba i kuvano povrće u supi. Plodovi mora su uobičajena i često se spremaju na žaru, ali se takođe mogu spremati kao sirovo u obliku sašimia ili suši. Plodovi mora i povrće su takođe mogu spremati u mekom testu kao tempura (天ぷら, 天婦羅).Osim pirinča uobičajena su i rezanca kao što Soba (そば) i Udon (うどん). [1]

Suši[уреди]

Suši

Suši (すし、寿司, 鮨, 鮓, 寿斗, 寿し, 壽司) je sirova riba servirana na pirinču, začinjena lagano sa sirćetom.Različitog ukusa i teksture i začinjenosti najčuvinije su kremast Uni (ユニ) (morski jež) i puniji, sočniji, ama-ebi (アマエビ) (slatki rakovi).Originalni oblik sušija, danas poznatiji kao narezuši, prvi put napravljen u Jugoistočnoj Aziji.Postoje više vrste sušija kao što su čirašizuši (ちらし寿司)inarizuši (稲荷寿司)makizuši (巻寿司) narezuši (熟れ寿司)nigirizuši (握り寿司)ošizuši (押し寿司).

Ramen[уреди]

Ramen

Ramen su rezance u slanjo čorbi i primer su uvezenog jela iz Kine. Postoje četiri glavna narodna stila: tonkotsu (トンコツ) (svinjska kost), miso (味噌), soja sos(shōyu)(醤油) i so(shio)(塩). Fukuoka (福岡) je posebno poznata po svojem bogatom tonkotsu ramenu. Pikantno miso ramen je specijalnost Hokkaida.Većina rezanca su izrađena od četiri osnovna sastojaka: pšenično brašno, so, voda i kansui (xián shuǐ)(sekimizu)(関水)(slana voda).Supa je uglavnom napravljen od piletine ili svinjetine, u kombinaciji sa različitim sastojcima kao što su alge (kombu)(こんぶ), tuna (katsuobushi)(カツオブシ) , sušene sardine(niboshi)(ニボシ) i lukom.

Unagi[уреди]

Unagi

Unagi (ウナギ) je rečna jegulja, pečena na žaru i premazana slatkim sosom za roštilj. Prema folkloru, unagi je idealan protiv otrov na toplotu i vlažnost japanskog oguglalog leta,postoji čak i poseban dan kad se servira i jede unagi, sredinom leta za dan vola (Doyo no ushi no hi)(牛の日)[2].Unaki je čest izraz koji se koristi za suši koji sadrži jegulje i krastavce. Zbog opasnosti po zdravlje da se jedu sirove slatkovodne ribe, jegulje se uvek kuvaju,često se služi sa tara sosom. Unagi koji se peče bez tare i samo u soja sosu je poznat kao Shirayaki (シラヤキ).

Soba[уреди]

Soba

Soba (そば) su duge,tanke rezance koje se prave od heljde biljke umesto od pirinča . Normalno rezance se služe u vrućem soja sosu sa supom ili na sobnoj temperaturi na postolju od bambusa sa čorbom sa strane za potapanje. Soba se obično jede sa štapićima, i u Japanu, smatra se prihvatljivim da se srče dok se jedu rezance, jer se tako hlade.

Šebu-Šebu[уреди]

Šebu-Šebu (shabu-shabu) (シャブシャブ) je japanska onomatopeja za zvuk tankih komada govedine ili svinjetine koji se štapićima ubaciju u ključalu supu.

Okinomijaki[уреди]

Okinomijaki

Okinomijaki (okonomiyaki) (お好み焼き) bukvalno "na roštilju kao što želite,". Japanski okonomijaki je japanska udobnost hrana u svom najsvežijem izdanju, i predstavlja tipično odstupanje od tradicionalne japanske hrane. To je slana palačinka ispunjena sa bilo kojim brojem stvari (ali obično su to kupus i svinjsko meso) sa suvom morskom travom, majonezom i sosom.Kansai ili Osaka-stil japanskog okonomijaki je dominantna verzija posude. Za pohovanje je napravljen od brašna, sa rendanim nagaimom (vrsta jama), vodom ili dashi, jajima i iseckanim kupusom, a obično sadrži i druge sastojke kao što su zeleni luk, meso (obično tanak sloj svinjskog stomaka, često se meša sa slaninom), hobotnice, lignje, škampi, povrće, moči ili sir. Japanski okonomijaki se ponekad smatra kao omlet ili palačinka i može da se nazove kao i "japanska pica" ili "Osaka Soul food"[3].

Tokatsu[уреди]

Tokatsu

Tokatsu (トンカツ) je pohovan i duboko pržen svinjski kotlet, datira iz kasnog 19. veka kada je Japan bio pod uticajem zapadnih zemalja.Tokatsu posebno kada se servira Kuro-Buta[4] (Berkšire svinjski) iz Kagoshime, služi se sa miso supom i iseckanim kupusom.

Iakitori[уреди]

Iakitori

Iakitori (Yakitori) (焼鳥) je servirana piletina koja normalno ide uz hladno pivo i smatra se da se jede u vreme radnog dana ratnika. Skoro svaki deo piletine je na meniju,začinjena ili sa shio (so) ili tare sosom (vrsta soja sosa).

Reference[уреди]

Literatura[уреди]

  • Oxford English Dictionary, Second edition, 1989.
  • Totman, Conrad (2002). A History of Japan