Пређи на садржај

Laparoskopska prostatektomija

С Википедије, слободне енциклопедије
Laparoskopska prostatektomija
Специјалностurologija

Laparoskopska prostatektomija ili radikalna laporoskopska prostatektomije (skraćeno RLP) je minimalno invazivna hirurška urološka procedura koja podrazumijeva, kao i kod otvorene operacije; uklanjanje cele prostate sa tumorom, semenih kesica i rekonstrukciju uretre direktno na vrat mokraćne bešike. Ova intervencija spad u najteže urološke laparoskopske operacije.[1][2][3]

Krivulja učenja ove metode je duga, prema objavljenim studijama tek se nakon stotinak operacija postižu rezultati uporedivi se onima kod otvorenih operacija. U novijim studijama učestalost pozitivnih rubova i impotencije približava se rezultatima objavljenim kod otvorenih operacija. Također su usporedivi i rani onkološki rezultati; učestalost biohemijskog recidiva bolesti podjednaka je onoj kod otvorenih operacija. Ipak, prednosti laparoskopske radikalne prostatektomije u odnosu prema otvorenoj operaciji nisu tako jasno izražene kao što je kod laparoskopskih uroloških operacija gornjeg dela urinarnog trakta.[4]

Istorija laparoskopije stara je više od sto godina, a njen razvoj izgledao je ovako:[5]

  • Pre sto godina Kelling je opisao tehniku celioskopije.1 Kroz pamučni filter insuflirao je vazduh u trbušnu πupljinu psa i zatim cistoskopom pregledao njenu šupljinu.
  • Ideju Kellinga u kliniËku praksu uveo je švedski hirurg Jacobeus 1910. godine.[6] On je opisao prve dve torakolaparoskopije, u kojima je kroz troakar insuflirao vazduh u trbuh i zatim cistoskopom pregledao organe u trbušnoj šupljini. DEve godine kasnije (1912) opiso je 42 ispitivanja trbušne šupljine primenom ove metode.[7]
  • Ključni člinilac za razvoj modrne laparoskopije nastao je 1924. godine kada je uvođen ugljen dioksid za stvaranje pneumoperitoneuma3 Janos Veress je potom razvio posebnu iglu za sigurnu insuflaciju gasa u trbuh 1938. godine.
  • Bilo je i mnogo drugih autora koji su svojim idejama i kreativnošću pomogli u razvoju laparoskopije. Međutim, na tom razvojnom putu značajno mesto ima ginekolog i inženjer Kurt Semma iz Kiela, koji je osamdesetih godina 20. veka napravio revoluciju u laparoskopiji razvojem automatskog insuflatora, termokoagulacije, maceratore za drobljenje većih komada tkiva i mnogih drugih laparoskopskih instrumenta.
  • Nakon prve laparoskopske holecistektomije, 1987. godine, koju je obavio Philipe Mouret,[8] laparoskopsku metodu je 1990. godine na velika vrata u hirurgiju uveo Debouis (koji se smatra i prvim učiteljem u laparoskopskoj hirurgiji).[9]
  • Primenu laproskopije u urologiji uveo je Cortesi 1976. godine za otkrivanje intraabdominalnog testisa.[10]
  • Wickham je 1979. godine laparoskopski retroperitonealno odstranio kamenac iz uretera.[11]
  • Početak moderne ere u urološkoj laparoskopiji vezano je za 1991. godinu; nakon objavljenih rezultata Schuessler-a i saradnika u primeni laparoskopske limfadenektomije za određivanje karcinoma prostate9; prve laparoskopske nefrektomije obavljene iste godine,[12] i prve serije laparoskopskih operacija varikokele kod 30 bolesnika koju su publikovali Donovan i Winfield.[13]
Karcinom prostate je glavna indikacija za ovu metodu

Glavna indikacija za radikalnu laparoskopsku prostatektomiju je karcinom prostate.

Do danas je ovom metodom operisano više desetina hiljada bolesnika, jer ova metoda ima sve prednosti minimalno invazivne metode:

  • manja invazivnost,
  • manje intraoperativnih komplikacija,
  • manji gubitak krvi,
  • manja potrošnja analgetika,
  • brža mobilizacija bolesnika,
  • brže napuštanje bolnice i brže vraćanje normalnoj tjelesnoj aktivnosti.

Nije zanemarivo ni da je postoperativni ožiljak značajno manji. Kontinencija bolesnika i erektilna funkcija nakom operacije su bolje nego kod otvorenih zahvata, a i onkološki rezultati su uporedivi ili bolji od onih kod otvorenih operacija.

I pored toga što je ovaj operativni zahvat jako složen i zahteva veliku stručnost i iskustvo urološkog hirurga, njene prednosti su očigledne, mada možda nisu u odnosu prema otvorenoj operaciji tako jasno izražen, kao što je to slučaj kod laparoskopskih uroloških operacija gornjeg delova urinarnog trakta.[14]

Neke od tehnka laparoskopske prostatektomije

[уреди | уреди извор]

Montsouri operativna tehnika transabdominalnog pristupa prostati

[уреди | уреди извор]

Montsouri tehniku koju su razvili Guiloonneau i Vallancien 2000. godine.[15] Izvodi se u sedama faza, koje počinju kreacijom pneumoperitoneuma i uvođenjem pet troakara.

  • Prva faza — prepariracija duktus deferensa i semenih kesica na obe strane.
  • Druga faza — incizija peritoneuma iznad fundusa mokraćne bešike i prepariracija prednje strane mokraćne bešike i prostate. Posle incizije endopelvične fascije, seku se puboprostatični ligamenti i šavom se ligira Santorinijev pleksus.
  • Treća faza — počinje prepariracijom baze prostate i vrata mokraćne bešike. U ovoj fazi seče se uretra na vratu mokraćne bešike koji se sačuva, a zatim se preparira zadnji deo između bešike i prostate.
  • Četvrta faza — u oovoj fazi preparira se lateralni deo prostate prema apeksu. Ako se želi sačuvati neurovaskularni snop, seče se lateralna fascija prostate i preparira neurovaskularni snop.
  • Peta faza — operacije je disekcija uretre na apeksu prostate makazicama zbog zaštite uretralnog sfinktera. Pritom je potrebno paziti na neurovaskularni snop i pažljivo ga odvojiti.
  • Šesta faza — je šav anastomoza pojedinačnim čavovima Vikrilom 3-0.
  • Sedma faza — završava intervenciju postavljanjem drena u malu karlicu pored anastomoze, dok se prostata stavlja u posebnu endomrežicu i vadi.

Ekstraperitonealna laparoskopska prostatektomija

[уреди | уреди извор]

Tehniku ekstraperitonealne laparoskopske prostatektomije prvi su objavili Raboy i saradnici.[16]

Izvodi se tako što se u Retziusov prostor ulazi balonskim troakarom, kojim se vrši dilatacija operativnog prostor, ili se to radi direktnom insuflacijom CO2. Sam operativni zahvat izvodi se preko 4-5 troakara

  • Prvo se preparira apeks prostate, incidira se endopelvična fascija i postavlja hemostatski šav.
  • Sedi prepariracija baze prostate i vrata mokraćne beđike.
  • Potom se preparira uretra i zatim prepariraju semene kesicee i zadnja strana prostate do apeksa.
  • Sledi rezanje uretra i izrada uretrovezikalna anstomoza.

Problem kod ove metode je relativno mali operativni prostor, što oteæava operativni zahvat.

  1. ^ Gunning JE (1974). „The history of laparoscopy”. J Reprod Med. 12: 222—6. 
  2. ^ Heer, R.; Raymond, I.; Jackson, M. J.; Soomro, N. A. (2011). „A critical systematic review of recent clinical trials comparing open retropubic, laparoscopic and robot-assisted laparoscopic radical prostatectomy”. Reviews on Recent Clinical Trials. 6 (3): 241—249. PMID 21682688. doi:10.2174/157488711796575513. 
  3. ^ Huang, X; Wang, L; Zheng, X; Wang, X (март 2017). „Comparison of perioperative, functional, and oncologic outcomes between standard laparoscopic and robotic-assisted radical prostatectomy: a systemic review and meta-analysis”. Surgical endoscopy. 31 (3): 1045—1060. 
  4. ^ Magheli A, Busch J, Leva N et al. Comparison of surgical technique (open vs (2014). „laparoscopic) on pathological and long term functional outcomes following radical prostatectomy”. BMC Urol. 14: 18. .
  5. ^ Kelling G (1923). „Zur Colioscopie”. Arch Klin Chir: 226—9. .
  6. ^ Jacobeus HC (1911). „Kurze Ubersicht Uber Meine Erfahrungen mit der Laparokopie”. Munch Med Wschr. 58: 2017—9. .
  7. ^ Veress J (1938). „Neus Instrument zur Aushfuhrung von Brust-oder Baschpunktionen Und pneumotorax behandlung”. Deutsche Medizinische Wochenshrift. 64: 1480—1. .
  8. ^ Dubois F et al. Coelioscopic Cholecystectomy (1990). „Preliminery report of 36 cases”. Annals of Surgery. 211: 60—2. .
  9. ^ Cortesi N, Ferrari P, Zambardae A; et al. (1976). „Diagnosis of bilateral abdomen cryptorchidism by laparoscopy”. Endoscopy. 8: 33—4. 
  10. ^ Wickham JEA. The surgical treatment of renal lithiasis In Urinary calculus disease. . New York: Churchill Livingstone. 1979. pp. 145–98. .
  11. ^ Schuessler WW, Wancaillie TG, Rich H, Griffith DP (1991). „Transperitoneal endosurgical lymphadenectomy in patients with localized prostate cancer”. Journal of Urology. 145: 988—91. 
  12. ^ Donovan JF; Winfield HN (1992). „Laparoscopic varix ligation”. Journal of Urology. 147: 77—81. 
  13. ^ Schuessler WW, Kavoussi LR, Clayman RV (1992). „Laparoscopic radical prostatectomy: initial case report”. Journal of Urology. 147: 246. A.
  14. ^ Geavlete P (2010). „Is classical transurethral resection of the prostate, the gold standard endoscopic treatment for benign prostate hyperplasia, in real danger of being replaced?”. Eur Urol. 58: 356—8. ; discussion 358–9.
  15. ^ Gullonneau B; Vallancien G (1999). „Laparoscopic radical prostatectomy: initial experience and preliminary assessment after 65 operations”. Prostate. 39 (1): 71—5. 
  16. ^ Binder J; Kramer W (2001). „Robotically assisted laparoscopic radical prostatectomy.”. BJU Int. 87: 408—10. .
  • Cozzi G, Lorenzis ED, Palumbo C; et al. (2013). „Robotic prostatectomy: an update on functional and oncologic outcomes”. Ecancermedicalscience. 7: 355. .
  • Acta Mediа Croatica. Časopis Akademije medicinskih znanosti Hrvatske. 65 (4): 297—388. септембар 2011.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Laparoskopska prostatektomija na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).