Laparoskopska prostatektomija

С Википедије, слободне енциклопедије
Laparoskopska prostatektomija
Специјалностurologija

Laparoskopska prostatektomija ili radikalna laporoskopska prostatektomije (skraćeno RLP) je minimalno invazivna hirurška urološka procedura koja podrazumijeva, kao i kod otvorene operacije; uklanjanje cele prostate sa tumorom, semenih kesica i rekonstrukciju uretre direktno na vrat mokraćne bešike. Ova intervencija spad u najteže urološke laparoskopske operacije.[1][2][3]

Krivulja učenja ove metode je duga, prema objavljenim studijama tek se nakon stotinak operacija postižu rezultati uporedivi se onima kod otvorenih operacija. U novijim studijama učestalost pozitivnih rubova i impotencije približava se rezultatima objavljenim kod otvorenih operacija. Također su usporedivi i rani onkološki rezultati; učestalost biohemijskog recidiva bolesti podjednaka je onoj kod otvorenih operacija. Ipak, prednosti laparoskopske radikalne prostatektomije u odnosu prema otvorenoj operaciji nisu tako jasno izražene kao što je kod laparoskopskih uroloških operacija gornjeg dela urinarnog trakta.[4]

Istorija[уреди | уреди извор]

Istorija laparoskopije stara je više od sto godina, a njen razvoj izgledao je ovako:[5]

  • Pre sto godina Kelling je opisao tehniku celioskopije.1 Kroz pamučni filter insuflirao je vazduh u trbušnu πupljinu psa i zatim cistoskopom pregledao njenu šupljinu.
  • Ideju Kellinga u kliniËku praksu uveo je švedski hirurg Jacobeus 1910. godine.[6] On je opisao prve dve torakolaparoskopije, u kojima je kroz troakar insuflirao vazduh u trbuh i zatim cistoskopom pregledao organe u trbušnoj šupljini. DEve godine kasnije (1912) opiso je 42 ispitivanja trbušne šupljine primenom ove metode.[7]
  • Ključni člinilac za razvoj modrne laparoskopije nastao je 1924. godine kada je uvođen ugljen dioksid za stvaranje pneumoperitoneuma3 Janos Veress je potom razvio posebnu iglu za sigurnu insuflaciju gasa u trbuh 1938. godine.
  • Bilo je i mnogo drugih autora koji su svojim idejama i kreativnošću pomogli u razvoju laparoskopije. Međutim, na tom razvojnom putu značajno mesto ima ginekolog i inženjer Kurt Semma iz Kiela, koji je osamdesetih godina 20. veka napravio revoluciju u laparoskopiji razvojem automatskog insuflatora, termokoagulacije, maceratore za drobljenje većih komada tkiva i mnogih drugih laparoskopskih instrumenta.
  • Nakon prve laparoskopske holecistektomije, 1987. godine, koju je obavio Philipe Mouret,[8] laparoskopsku metodu je 1990. godine na velika vrata u hirurgiju uveo Debouis (koji se smatra i prvim učiteljem u laparoskopskoj hirurgiji).[9]
  • Primenu laproskopije u urologiji uveo je Cortesi 1976. godine za otkrivanje intraabdominalnog testisa.[10]
  • Wickham je 1979. godine laparoskopski retroperitonealno odstranio kamenac iz uretera.[11]
  • Početak moderne ere u urološkoj laparoskopiji vezano je za 1991. godinu; nakon objavljenih rezultata Schuessler-a i saradnika u primeni laparoskopske limfadenektomije za određivanje karcinoma prostate9; prve laparoskopske nefrektomije obavljene iste godine,[12] i prve serije laparoskopskih operacija varikokele kod 30 bolesnika koju su publikovali Donovan i Winfield.[13]

Indikacije[уреди | уреди извор]

Karcinom prostate je glavna indikacija za ovu metodu

Glavna indikacija za radikalnu laparoskopsku prostatektomiju je karcinom prostate.

Prednosti[уреди | уреди извор]

Do danas je ovom metodom operisano više desetina hiljada bolesnika, jer ova metoda ima sve prednosti minimalno invazivne metode:

  • manja invazivnost,
  • manje intraoperativnih komplikacija,
  • manji gubitak krvi,
  • manja potrošnja analgetika,
  • brža mobilizacija bolesnika,
  • brže napuštanje bolnice i brže vraćanje normalnoj tjelesnoj aktivnosti.

Nije zanemarivo ni da je postoperativni ožiljak značajno manji. Kontinencija bolesnika i erektilna funkcija nakom operacije su bolje nego kod otvorenih zahvata, a i onkološki rezultati su uporedivi ili bolji od onih kod otvorenih operacija.

I pored toga što je ovaj operativni zahvat jako složen i zahteva veliku stručnost i iskustvo urološkog hirurga, njene prednosti su očigledne, mada možda nisu u odnosu prema otvorenoj operaciji tako jasno izražen, kao što je to slučaj kod laparoskopskih uroloških operacija gornjeg delova urinarnog trakta.[14]

Neke od tehnka laparoskopske prostatektomije[уреди | уреди извор]

Montsouri operativna tehnika transabdominalnog pristupa prostati[уреди | уреди извор]

Montsouri tehniku koju su razvili Guiloonneau i Vallancien 2000. godine.[15] Izvodi se u sedama faza, koje počinju kreacijom pneumoperitoneuma i uvođenjem pet troakara.

  • Prva faza — prepariracija duktus deferensa i semenih kesica na obe strane.
  • Druga faza — incizija peritoneuma iznad fundusa mokraćne bešike i prepariracija prednje strane mokraćne bešike i prostate. Posle incizije endopelvične fascije, seku se puboprostatični ligamenti i šavom se ligira Santorinijev pleksus.
  • Treća faza — počinje prepariracijom baze prostate i vrata mokraćne bešike. U ovoj fazi seče se uretra na vratu mokraćne bešike koji se sačuva, a zatim se preparira zadnji deo između bešike i prostate.
  • Četvrta faza — u oovoj fazi preparira se lateralni deo prostate prema apeksu. Ako se želi sačuvati neurovaskularni snop, seče se lateralna fascija prostate i preparira neurovaskularni snop.
  • Peta faza — operacije je disekcija uretre na apeksu prostate makazicama zbog zaštite uretralnog sfinktera. Pritom je potrebno paziti na neurovaskularni snop i pažljivo ga odvojiti.
  • Šesta faza — je šav anastomoza pojedinačnim čavovima Vikrilom 3-0.
  • Sedma faza — završava intervenciju postavljanjem drena u malu karlicu pored anastomoze, dok se prostata stavlja u posebnu endomrežicu i vadi.

Ekstraperitonealna laparoskopska prostatektomija[уреди | уреди извор]

Tehniku ekstraperitonealne laparoskopske prostatektomije prvi su objavili Raboy i saradnici.[16]

Izvodi se tako što se u Retziusov prostor ulazi balonskim troakarom, kojim se vrši dilatacija operativnog prostor, ili se to radi direktnom insuflacijom CO2. Sam operativni zahvat izvodi se preko 4-5 troakara

  • Prvo se preparira apeks prostate, incidira se endopelvična fascija i postavlja hemostatski šav.
  • Sedi prepariracija baze prostate i vrata mokraćne beđike.
  • Potom se preparira uretra i zatim prepariraju semene kesicee i zadnja strana prostate do apeksa.
  • Sledi rezanje uretra i izrada uretrovezikalna anstomoza.

Problem kod ove metode je relativno mali operativni prostor, što oteæava operativni zahvat.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gunning JE. The history of laparoscopy. J Reprod Med 1974;12:222–6
  2. ^ Heer, R.; Raymond, I.; Jackson, M. J.; Soomro, N. A. (2011). „A critical systematic review of recent clinical trials comparing open retropubic, laparoscopic and robot-assisted laparoscopic radical prostatectomy”. Reviews on Recent Clinical Trials. 6 (3): 241—249. PMID 21682688. doi:10.2174/157488711796575513. 
  3. ^ Huang, X; Wang, L; Zheng, X; Wang, X (March 2017). "Comparison of perioperative, functional, and oncologic outcomes between standard laparoscopic and robotic-assisted radical prostatectomy: a systemic review and meta-analysis". Surgical endoscopy. 31 (3): 1045–1060.
  4. ^ Magheli A, Busch J, Leva N i sur. Comparison of surgical technique (open vs. laparoscopic) on pathological and long term functional outcomes following radical prostatectomy. BMC Urol 2014;14:18.
  5. ^ Kelling G. Zur Colioscopie. Arch Klin Chir 1923; 226-9.
  6. ^ Jacobeus HC. Kurze Ubersicht Uber Meine Erfahrungen mit der Laparokopie. Munch Med Wschr 1911; 58:2017-9.
  7. ^ Veress J. Neus Instrument zur Aushfuhrung von Brust-oder Baschpunktionen Und pneumotorax behandlung. Deutsche Medizinische Wochenshrift 1938; 64:1480-1.
  8. ^ Dubois F et al. Coelioscopic Cholecystectomy. Preliminery report of 36 cases. Ann Surg 1990; 211:60-2.
  9. ^ Cortesi N, Ferrari P, Zambardae A et al. Diagnosis of bilateral abdomen cryptorchidism by laparoscopy. Endoscopy 1976; 8:33-4
  10. ^ Wickham JEA. The surgical treatment of renal lithiasis In Urinary calculus disease. New York: Churchill Livingstone, 1979; 145-98.
  11. ^ Schuessler WW, Wancaillie TG, Rich H, Griffith DP. Transperitoneal endosurgical lymphadenectomy in patients with localized prostate cancer. J Urol 1991; 145:988-91
  12. ^ Donovan JF, Winfield HN. Laparoscopic varix ligation. J Urol 1992; 147:77-81
  13. ^ Schuessler WW, Kavoussi LR, Clayman RV. Laparoscopic radical prostatectomy: initial case report. J Urol 1992; 147:246A.
  14. ^ Geavlete P. Is classical transurethral resection of the prostate, the gold standard endoscopic treatment for benign prostate hyperplasia, in real danger of being replaced? Eur Urol 2010;58:356–8; discussion 358–9.
  15. ^ Gullonneau B, Vallancien G. Laparoscopic radical prostatectomy: initial experience and preliminary assessment after 65 operations. Prostate 1999; 39(1):71-5
  16. ^ Binder J, Kramer W. Robotically assisted laparoscopic radical prostatectomy. BJU Int 2001; 87:408-10.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Cozzi G, Lorenzis ED, Palumbo C i sur. Robotic prostatectomy: an update on functional and oncologic outcomes. Ecancermedicalscience 2013;7:355.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Laparoskopska prostatektomija na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laparoskopska_prostatektomija&oldid=27448053”