Led Zeppelin II
| Led Zeppelin II | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Led Zeppelin | ||||
| Издат | 22. 10. 1969. | |||
| Жанр | хард рок хеви метал блуз рок | |||
| Трајање | 40:44 | |||
| Издавач | Atlantic Records | |||
| Продуцент | Џими Пејџ | |||
| Дискографија | ||||
| ||||
Led Zeppelin II је други студијски албум енглеске рок групе Лед Зепелин, објављен 22. октобра 1969. у Сједињеним Државама и 31. октобра 1969. у Уједињеном Краљевству у издању Atlantic Records. Снимање албума одвијало се на неколико локација у Уједињеном Краљевству и Северној Америци од јануара до августа 1969. За продукцију албума заслужан је главни гитариста и текстописац бенда Џими Пејџ, а то је био и први албум Лед Зепелина на којем је Еди Крејмер био инжењер.
На албуму је приказан еволуирајући музички стил бенда. Песме потиче од блуза и звуком заснованим на гитарском рифу. Описан је као најтежи албум бенда.[1] Шест од девет песама је написао бенд, док су остале три нумере биле реинтерпретације чикашких блуз песама Вилија Диксона и Хаулина Волфа. Сингл, „Whole Lotta Love“, објављен је ван Уједињеног Краљевства (бенд није објавио ниједан британски сингл током своје каријере),[2] и достигао је врхунац међу десет најбољих синглова на преко десетина тржишта широм света.
Led Zeppelin II је био комерцијално успешан и био је први албум бенда који је достигао прво место на топ листама у Великој Британији и САД. Дизајнер омота албума Дејвид Џунипер номинован је за Греми награду за најбољи пакет снимака 1970. 15. новембра 1999. албум је добио 12× платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа (RIAA) за продају у преко 12 милиона примерака. Од објављивања, разни писци и музички критичари наводе Led Zeppelin II као један од највећих и најутицајнијих албума свих времена.
Историјат[уреди | уреди извор]
Албум је замишљен током интензивног периода активности бенда од јануара до августа 1969. године, када су завршили четири европске и три америчке концертне турнеје.[3] Свака песма је засебно снимљена, миксована и продуцирана у различитим студијима у Великој Британији и Северној Америци. Албум је писан на турнеји, у периодима од по пар сати између концерата, резервисан је студио и почео процес снимања, што је нужно резултирало спонтаношћу и хитношћу, што се огледа и у звуку.[3] Неколико песама је произашло из импровизације током турнеје, укључујући и инструменталне деонице Dazed and Confused, а снимане су углавном уживо у студију.[4]
Певач Роберт Плант касније се пожалио да су сесије писања, снимања и миксања рађене на много различитих локација, и критиковао је процес писања и снимања.[5][6]
Пејџ и Крејмер су провели два дана миксајући албум у студију А&Р,[7] а за продукцију албума у потпуности је заслужан Џими Пејџ, са инжењерингом Едија Крејмера.[8]
Музика и текстови[уреди | уреди извор]
Нумере одражавају еволуирајући звук бенда и наступе уживо.[9][10] Плант је стекао своје прве заслуге за писање песама на Led Zeppelin II; није био у могућности да се његов допринос процесу писања припише на песмама са првог албума због претходног уговора са CBS Records.[11]
Песме[уреди | уреди извор]
- А страна
| № | Назив | Трајање | |
|---|---|---|---|
| 1. | Whole Lotta Love | 5:33 | |
| 2. | What Is and What Should Never Be | 4:47 | |
| 3. | The Lemon Song | 6:20 | |
| 4. | Thank You | 3:50 | |
Укупно трајање: |
20:30 |
||
- Б страна
| № | Назив | Трајање | |
|---|---|---|---|
| 1. | Heartbreaker | 4:15 | |
| 2. | Living Loving Maid (She's Just a Woman) | 2:40 | |
| 3. | Ramble On | 4:35 | |
| 4. | Moby Dick | 4:25 | |
| 5. | Bring It On Home | 4:19 | |
Укупно трајање: |
20:14 |
||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Buckley 2003, стр. 502.
- ^ Schinder, Scott (2007). Icons of Rock: An Encyclopedia of the Legends Who Changed Music Forever. Greenwood. стр. 380. ISBN 978-0313338472.
- ^ а б Rosen 1996, стр. 118.
- ^ Lewis 1990, стр. 15, 46–47.
- ^ Lewis & Pallett 1997, стр. 32.
- ^ Schulps, Dave (октобар 1977). „Interview with Jimmy Page”. Trouser Press. Архивирано из оригинала 20. 8. 2011. г. Приступљено 9. 9. 2008.
- ^ „Classic Rock Presents Led Zeppelin: Their Time is Gonna Come”. Classic Rock: 21. 2008.
- ^ Lewis 1990, стр. 15.
- ^ „Led Zeppelin II”. AllMusic. Приступљено 11. 2. 2009.
- ^ Gilmore, Mikal (10. 8. 2006). „The Long Shadow of Led Zeppelin”. Rolling Stone. бр. 1006. Архивирано из оригинала 5. 12. 2007. г. Приступљено 9. 12. 2007.
- ^ Lewis 1990, стр. 47.
Литература[уреди | уреди извор]
- Brackett, Nathan; Hoard, Christian (2004). The New Rolling Stone Album Guide (4th изд.). New York: Simon and Schuster. ISBN 0-7432-0169-8.
- Buckley, Peter (2003). The Rough Guide to Rock. London: Rough Guides. ISBN 1-85828-201-2.
- Kent, David (1993). Australian Chart Book 1970 - 1992. Australian Chart Book, St Ives, N.S.W. ISBN 0-646-11917-6.
- Lewis, Dave (1990). Led Zeppelin: A Celebration
. Omnibus Press. ISBN 978-0-711-92416-1. - Lewis, Dave (2010). Led Zeppelin: The Complete Guide To Their Music. Omnibus Press. ISBN 9780857121356.
- Lewis, Dave (2012). From A Whisper to A Scream: The Complete Guide to the Music of Led Zeppelin. Omnibus Press. ISBN 978-0-857-12788-4.
- Lewis, Dave; Pallett, Simon (1997). Led Zeppelin: The Concert File. London: Omnibus Press. ISBN 0-7119-5307-4.
- Rosen, Craig (1996). The Billboard Book of Number One Albums: The Inside Story Behind Pop Music's Blockbuster Records (1st изд.). New York: Billboard Books. стр. 118. ISBN 0-8230-7586-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Led Zeppelin II (мастер) на сајту Discogs (језик: енглески)
