In Through the Out Door

С Википедије, слободне енциклопедије
In Through the Out Door
Led Zeppelin
Издат22. 8. 1979.
Жанрхард рок
арт рок
Трајање42:35
ИздавачSwan Song Records
ПродуцентЏими Пејџ
Дискографија
The Song Remains the same
(1976)
In Through the Out Door
(1979)
Coda
(1982)

In Through the Out Door је осми и последњи студијски албум енглеске рок групе Лед Цепелин.[1]

Снимљен је за три недеље у новембру и децембру 1978. у студију ABBA Polar у Стокхолму, у Шведској, и објављен од стране њихове издавачке куће Swan Song Records 22. августа 1979. у САД[2] и 24. августа 1979. у Великој Британији.[3] За разлику од ранијих албума Лед Цепелина, на In Through the Out Door је музички доминирао басиста и клавијатуриста Џон Пол Џоунс. То је било последње издање бенда пре него што су се распали у децембру 1980. након смрти бубњара Џона Бонама три месеца раније.

Албум је био огроман комерцијални успех; пласирао се до првог места на Billboard 200 у другој недељи на америчкој листи. Доспео је и на прво место у Уједињеном Краљевству, Канади и Новом Зеланду.

Историјска позадина[уреди | уреди извор]

Група је назвала албум са циљем да опише своје муке, након смрти сина Роберта Планта, Карака, 1977.[4] као и напуштања УК како не би платили порез. Изгнанство је довело до тога да бенд више од две године није могао да иде на турнеју на британском тлу, па је покушај да се врати у свест јавности био као „покушај да се уђе кроз 'спољна' врата”.[5]

Бенд је почела да увежбава песме септембра 1978. После шест недеља, отпутовали су у Polar Studios у Стокхолму да започну снимање.[6] За разлику од претходних албума Лед Цепелина, овај албум садржи много већи утицај од стране басисте и клавијатуристе Џона Пола Џонса и вокала Роберта Планта, а релативно мањи од бубњара Џона Бонама и гитаристе Џимија Пејџа, који се често нису појављивали. на време у студију за снимање. Бонам се борио са алкохолизмом, а Пејџ са зависношћу од хероина.[7] Џонс је касније рекао: „до тада су постојала два различита кампа, а ми [Плант и ја] смо били у оном релативно чистом.“[8] Због тога су Плант и Џонс саставили многе песме током дана, а Пејџ и Бонам су додавали своје делове касно увече.[9] Џонс је био инспирисан синтисајзером Yamaha GX-1 који је недавно купио, и он је „блиско сарађивао са Робертом, што се раније није дешавало“.[10]

Након снимања у Полару, албум је миксован у Пејџовом личном студију у његовој кући у Пламптону.[5] „Wearing and Tearing“, „Ozone Baby“ и „Darleneе“ (Darleneе је заснована на буги-вугију за коју су заслужни сви чланови бенда) снимљени су током сесија за овај албум, али су одбачене због ограничења простора. Песме су касније обављена на албуму Coda.[11]

Списак песама[уреди | уреди извор]

А страна
Назив Трајање
1. In the Evening   6:48
2. South Bound Saurez   4:11
3. Fool in the Rain   6:08
4. Hot Dog   3:15
Б страна
Назив Трајање
1. Carouselambra   10:28
2. All My Love   5:51
3. I'm Gonna Crawl   5:51
Укупно трајање:
42:35

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dolan, Jon (5. 12. 2007). „Led Zeppelin: Complete Album-By-Album Guide”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 3. 12. 2019. г. Приступљено 3. 12. 2019. „...Zeppelin's eighth and final studio album. 
  2. ^ „RIAA”. Recording Industry Association of America. 
  3. ^ „BPI”. 
  4. ^ Lewis 1990, стр. 59.
  5. ^ а б Dave Lewis (2003), Led Zeppelin: Celebration II: The 'Tight But Loose' Files, London: Omnibus Press. ISBN 1-84449-056-4
  6. ^ Lewis 1990, стр. 22.
  7. ^ Aizelwood, John (2003). „Closing Time”. Q Magazine, Special Led Zeppelin Edition: 94. 
  8. ^ Gilmore, Mikal (10. 8. 2006). „The Long Shadow of Led Zeppelin”. Rolling Stone. бр. 1006. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2007. 
  9. ^ Snow, Mat (децембар 2007). „The Secret Life of a Superstar”. Mojo. 
  10. ^ Brad Tolinski and Greg Di Bendetto, "Light and Shade", Guitar World, January 1998.
  11. ^ Lewis 1990, стр. 62.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]