Led Zeppelin IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Led Zeppelin IV (званично без имена)
Zoso-square-layout.svg
Чувена четири симбола, за сваког од чланова бенда (горе: Пејџ, Џоунс; доле: Бонам, Плант)
Лед зепелин
Датум 8. новембар 1971. ( САД)
Жанр хард рок, хеви метал, фолк, блуз
Трајање 42:34
Издавач Атлантик рекордс
Продуцент Џими Пејџ
Дискографија

Led Zeppelin III
(1970)
Led Zeppelin IV
(1971)
Houses of the Holy
(1973)

Led Zeppelin IV, званично без имена, али познат и као Четири симбола (ретко: Зосо) је четврти студијски албум британске хард рок групе Лед зепелин из 1971. године. Овај албум се сматра најбољим остварењем групе, између осталог, због тога што се на њему обрела једна од најбољих рок песама икад снимљених, Stairway to Heaven[1].

Албум је уврштен у 500 најбољих албума свих времена[2], магазина Ролинг Стоун (2012).

У свету се налази на 10. позицији најпродаванијих албума свих времена (37 милиона продатих копија), док је у САД у топ 4 (23 милиона копија).

Настанак албума[уреди]

Главни део материјала за овај албум је снимљен у периоду од децембра 1970. до јануара 1971. године. На њему се нашла и једна фолк-оријентисана, акустична песма која није уврштена на њихов трећи албум, Going to California, што је поново дало до знања публици да Лед зепелин није само пука хард рок или хеви метал група, какву репутацију су им донела прва два албума из 1969. године.

Бубњарска умећа Џона Бонама се осликавају у енергичној Four Sticks, али и у увертири песме When the Levee Breaks, те тријумфалном завршетку песме Rock and Roll, коју су посветили жанру који их је створио.

Своју опсесију Толкином, Роберт Плант исказује у песмама Misty Mountain Hop и The Battle of Evermore, коју је отпевао у дуету са Сенди Дени.

Џон Пол Џоунс је пажљиво испратио сваку ноту свирајући на неколико инструмената. Ипак, његов највећи допринос овом албуму је свакако препознатљиви "обрнути риф" смишљен за песму Black Dog, који је Пејџ маестрално одсвирао, а Плант употпунио атмосферу својим текстом који алудира на секс и дрогу.

Џими Пејџ и Роберт Плант су се свакако уписали у историју рока потписавши осмоминутно ремек-дело Stairway to Heaven[3]. То је рок балада степенасте мелодије, која почиње са акустичним гитарским уводом, а наставља се благим убрзавањем са увођењем Бонамових бубњева (све то прати Плантов тихи глас и ванвременски стихови), и на крају експлодира у најбољи гитарски соло свих времена[4] и жесток врисак Плантовог гласа у рефрену. Песма је далеко превазишла албум и постала најслушанија ствар на радио-станицама у САД, иако никад није издата као сингл. Четрдесет и пет година након објављивања, 2016. године, Плант и Пејџ су се суочили са суђењем у Лос Анђелесу, на ком је разматрано да ли је Stairway плагијат или не[5], а по тужби адвоката покојног гитаристе групе Спирит, Рендија Калифорније. Ипак, суд је одбацио оптужбе[6], те је песма остала и даље искључиво наслеђе Лед зепелина.

Песме на албуму[уреди]

Песма Трајање Текст и музика
Black Dog 4:54 Џоунс, Пејџ, Плант
Rock and Roll 3:40 Бонам, Џоунс, Пејџ, Плант
The Battle of Evermore 5:51 Пејџ, Плант
Stairway to Heaven 8:02 Пејџ, Плант
Misty Mountain Hop 4:38 Џоунс, Пејџ, Плант
Four Sticks 4:44 Пејџ, Плант
Going to California 3:31 Пејџ, Плант
When the Levee Breaks 7:07 Бонам, Џоунс, Мемфис Мини, Пејџ, Плант

Референце[уреди]

  1. ^ „20 Songs That Defined the Early Seventies”. rollingstone.com. 29. 8. 2016. Приступљено 10. 7. 2017. 
  2. ^ „500 Greatest Albums of All Time”. rollingstone.com. 31. 5. 2012. Приступљено 10. 7. 2017. 
  3. ^ „"Stairway to Heaven" najbolja balada svih vremena”. blic.rs. 17. 5. 2011. Приступљено 10. 7. 2017. 
  4. ^ „Најбољи гитарски соло у легендарној "Stairway to Heaven". rts.rs. 8. 10. 2016. Приступљено 10. 7. 2017. 
  5. ^ „Led Zeppelin na sudu - "Stairway to Heaven" plagijat?”. rs.n1info.com. 13. 4. 2016. Приступљено 10. 7. 2017. 
  6. ^ „Sud presudio: "Stairway to Heaven" ipak nije plagijat”. b92.net. 27. 6. 2016. Приступљено 10. 7. 2017.