Роберт Плант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Плант

Роберт Плант
Роберт Плант

Подаци
Датум рођења 20. август 1948.
Место рођења Вест Бромвич (Уједињено Краљевство)
Роберт Ентони Плант

Роберт Ентони Плант (енгл. Robert Anthony Plant; Вест Бромвич, 20. август 1948) је британски рок певач и текстописац, познат како по свом чланству у енглеској рок групи Лед зепелин, тако и по својој соло каријери. Познат је по свом стилу певања, често мистериозним текстовима и великом распону гласа. Као певач Лед зепелина, често је описиван суштински рок фронтмен, који комбинује ретку музичку вештину и знање са приличном количином сценског става. Као соло уметник, након разиласка Лед зепелина по смрти Џона Бонама, често је хваљен због свог широког музичког укуса и своје способности да изведе еклектичан распон песама на префињен начин.

Ране године[уреди]

Плант је рођен у Вест Бромвичу, али је одрастао у Хејлсовену. Школи је напустио у својим адолесцентским годинама, и развио је велику страст према блузу, углавном кроз своје поштовање према Елвису Преслију и његовим раним изведбама песама у том жанру. Плант је радио различите послове док је покушавао да изгради своју музичку каријеру, међу којима је било и асфалтирање путева. За CBS је издао три сингла која су прошла непримећено.[1] Певао је у раним групама, укључујући и Кролинг кинг снејкс, где је упознао бубњара Џона Бонама. Обојица су свирала у групи Бенд оф џој, интегришући блус са новим психоделичним трендовима. Иако у својој раној каријери није имао комерцијалног успеха, брзо се прочуо као „младић са моћним гласом“.

Лед зепелин[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Лед зепелин

1968. гитариста Џими Пејџ је тражио певача за своју нову групу и упознао је Планта након што га је одбио његов први избор Тери Рид, коме се обратио у ноћном клубу у ком је Плант наступао са својом групом. Плант и Пејџ су се одмах схватили да деле исту музичку страст и започели су своју успешну сарадњу. Плант је са собом довео Џона Бонама за бубњара, и са Џоном Полом Џонсом, који је радио са Пејџом као студијски музичар, Лед зепелин је основан 1968. Њихов први албум Led Zeppelin је доспео на врх топ-листа и сматра се катализатором хеви метал жанра. Иронично, Плант је изјавио да није поштено да људи мисле да је Лед зепелин хеви метал група, пошто је скоро трећина њихове музике била акустична.[2]

Глас и певачка техника Роберта Планта су биле врло необичне у поређењу са осталим певачима из тог времена као што су Џон Ленон, Мик Џегер и остали, а ове особине су му помогле да дефинише јединствени звук Лед зепелина и стил певања у хеви металу. Плант је тенор и његов високи, завијајући глас је посебно изражен у многим песмама Лед зепелина као што су "Communication Breakdown", "Dazed and Confused","Over the Hills and Far Away" и "Whole Lotta Love". Његов певачки метод се одликује вишим гласом од просечног мушкарца и агресивном и грубом бојом гласа. Његово извођење песме "Communication Breakdown је посебно интензивно и често се цитира као један од првих примера модерног панк вокалног стила. Плантове опуштеније и нежније песме је често платио експлозивни хор, као у песмама "Ramble On" и "Stairway to Heaven", што је помогло да се успостави и популарише формат рок баладе. Плант је постао један од најзначајнијих рок певача током 1970их, утицавши на стилове многих својих савременика попут Стивена Тајлера, Пола Стенлија, Фредија Меркјурија и Робина Зендера, а касније и на Брајана Џонсона, Аксела Роуза, Криса Робинсона, Шенон Хун и Џастина Хоукинса.

Плантови текстови су често мистични, филозофски и спиритуални, који алудирају на догађаје из класичне или нордијске митологије, као што су песма "No Quarter", која се односи на бога Тора и "Immigrant Song", која се односи на Валхалу и викиншка освајања. Још један пример је "The Rain Song", која садржи наговештаје разних паганских ритуала. Текстови попут ових су довели до популаризације везивања Лед зепелина и њиховог посебног жанра рока са паганском митологијом. Плант је такође био под утицајем Џ. Р. Р. Толкина, чије су књиге инпирисале стихове у неким раним песмама Лед зепелина. Најпознатије "Battle of Evermore", "Misty Mountain Hop" и "Ramble On" све садрже референце на Толкиновог Господара прстенова. Плант је понекад користио више отвореније текстове засноване на блузу који су се бавили првенствено са сексом, дрогама и насиљем, као што је у песмама "Dazed and Confused", "The Lemon Song", "Trampled Under Foot" и "Black Dog".

Страст за разноврсним музичким искустима су натерали Планта да истражује Африку, посебно Мароко, што је најочигледније у песми "Kashmir". И Плант и Џими Пејџ су се вратили овим утицајима током њиховог заједничког албума "No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded" из 1994. У својој соло каријери, Плант се поново вратио овим утицајима, а то је наочигледније на албуму "Dreamland из 2002.

Један од Плантових најзначајнијих и најутицајнијих дела са Лед зепелином је био његов допринос песми "Stairway to Heaven", епској фантазијској рок балади која се нашла на албуму "Led Zeppelin IV", а која је вукла утицаје из фолка, блуза, келтске традиционалне музике и хард рока. Већину стихова песме Плант је спонтано написао 1970. у Хедли Гренџу. Иако никада није издана као сингл, песма се попела на врх топ-листа као најбоља песма свих времена на различитим изборима широм света. Други обожаваоци тврде да је Плант имао боље представе у другим епским баладама Лед зепелина као што су "Kashmir" или "Achilles Last Stand". Међутим, све ове песме су постале уско повезане са албумима на којима су се налазиле.

Плант је такође прихваћен због својих импровизација на концертима Лед зепелина, често певајући стихове који су се раније нису чули на студијским снимцима. Један од најчувенијих музичких изума Лед зепелина је укључивало Плантово гласовно опонашање гитарских ефеката Џимија Пејџа. Ово се може чути у песмама "How Many More Times", "Dazed and Confused", "You Shook Me" и "Sick Again".

Плант је уживао велики успех са Лед зепелином током 1970их и развио је слику харизматичног рокенрол певача као што је покојни Џим Морисон из Дорса. Са својом дугом плавом куштравом косом и наступима са разголићеним грудима, Плант је успео можда више него други извођачи да створи архетип „бога рока“. Плант је био посебно активан на концертима, често играјући, скачући, пуцкетајући прстима, тапшајући, радећи нагле покрете да нагласи стих или ударац у чинеле, заносећи главу уназад или стављајући руке на кукове. Како је деценија напредовала, Плант је, заједно са осталим члановима Лед зепелина, почео да носи изразито дречаву одећу и накит.

Плантова каријера са Лед зепелином није била без проблема. 1975. Плант и његова жена Морин су тешко повређени у саобраћајној несрећи на Родосу. Ово је значајно утицало на излазак седмог албума Лед зепелина "Presence", који Плант сматра најбољим албумом Лед зепелина, на неколико месеци док се он опорављао, што је натерало групу да откаже остатак концерата за ту годину. Ствари су се биле још горе када је 1977. његов најстарији син Карак преминуо од стомачне инфекције док је Плант био на турнеји по Сједињеним Државама. Каракова смрт га је касније инспирисала да у његову част напише песму "All My Love", која се нашла на последњем студијском албуму Лед зепелина "In Through the Out Door" из 1979.

Соло каријера[уреди]

Роберт Плант и Алисон Краус 2008.

Након распуштања Лед зепелина 1980. због изненадне смрти бубњара Џона Бонама, Плант је наставио успешну соло каријеру са својим првим албумом "Pictures at Eleven" из 1982. Популарне песме из овог периода су "Big Log" (међу првих 20 хитова 1983), "In the Mood" (1984), "Little by Little" (1985), "Tall Cool One" (1988) и "I Believe" (1993), још једна песма посвећена његовом преминулов сину Караку. Плант је 1984. са Џимијем Пејџом и Џефом Беком основао краткотрајну супергрупу Хонидиперс, која је имала хит број 3 те године са обрадом песме Фила Филипса "Sea of Love", уз мањи хит "Rockin' at Midnight". Плант је у овом периоду избегавао да изводе песме Лед зепелина.

У ретким приликама Плант је наступао са живим члановима Лед зепелина: 1985. за Live Aid (са Филом Колинсом и Тонијем Томпсоном на бубњевима), 1988. за 40. годишњицу Атлантик Рекордса и 1995. када је група увођена у Рокенрол кућу славних. Задња два наступа су била са Бонамовим сином Џејсоном за бубњевима.

Током 1980их и 1990их, Плант је заједно са клавијатуристом и текстописцем Филом Џонстоном написао соло албуме „Now and Zen“, "Manic Nirvana" и "Fate of Nations". Џонстон је убедио Планта да на својим живим наступима изводи и песме Лед зепелина, чега се Плант уздржавао из бојазни да не остане упамћен као „бивши певач Лед зепелина“. Прва Плантова сарадња са Џимијем Пејџом била је на Пејџовом соло пројекту из 1988. године, „Outrider“. Касније је са Пејџом сарађивао 1998. године на албуму "Walking into Clarksdale", а који се састојао искључиво од оригиналног материјала овог пара. Крајем 1999. Плант је наступао у неколико малих дворана са својим фолк-рок групом Прајори оф Брајан.

2002. са својом новооснованом групом Стрејнџ сенсејшн, Плант је објавио албум "Dreamland", добро прихваћену колекцију углавном блуз и фолк обрада. За разлику од ове колекције обрада углавном непознатих песама, други албум са Стрејнџ сензејшнсом "Mighty ReArranger" је садржао нове, оригиналне песме. За ова два албума Плант је добио неке од најбољих оцена у својој соло каријери као и четири номинације за Греми, две 2003. и две 2006.

Као бивши члан Лед зепелина, заједно са Џимијем Пејџом и Џоном Полом Џонсом, Плант је добио Греми награду за животно дело 2005. и Награду Полар мјузика. Плант је још увек активан на турнејама, од којих се најскорија са Стрејнџ сензејшнс одржала 2005/2006 по Сједињеним Државама и Европи. Лед зепелин се поново окупио за концерт у Лондону крајем 2007. у част покојног менаџера групе.

Соло дискографија[уреди]

  • Pictures at Eleven (1982) UK #2 US #5
  • The Principle of Moments (1983)
  • The Honeydrippers: Volume One (1984), са Џимијем Пејџом
  • Shaken 'n' Stirred (1985)
  • Now and Zen (1988)
  • Manic Nirvana (1990)
  • Fate of Nations (1993)
  • No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded (1994), као Пејџ и Плант
  • Walking into Clarksdale (1998), као Пејџ и Плант
  • Dreamland (2002)
  • Sixty Six to Timbuktu (2003)
  • Mighty ReArranger (2005), са Стрејнџ сензајшн
  • Nine Lives (2006)
  • Robert Plant and the Strange Sensation (2006), DVD.

Референце[уреди]

  1. ^ Hammer Of the Gods, Стивен Дејвис ({-Stephen Davis}-, ISBN 1-57297-306-4 (стр. 48-49)
  2. ^ The History of Rock 'n' Roll: The '70s: Have a Nice Decade

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :