Mangifera indica

С Википедије, слободне енциклопедије

Манго
Mangifera indica old.JPG
Старо стабло на Реиниону.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. indica
Биномно име
Mangifera indica
Синоними
  • Mangifera austroyunnanensis Hu
Листови и цваст.
Цветови.
Плодови.
Клијавац.
Коштица.
Семе.

Манго (Mangifera indica) је дрво из породице Anacardiaceae за које се верује да је пореклом из региона између северозападног Мјанмара, Бангладеша и североисточне Индије. Име, по коме је познато данас, изведено је из тамилског man-kay или man-gay, што су Португалци чули када су се населили у Западну Индију.[1][2] Научни назив рода је комбинација тамилског man-gay и латинског глагола fero, ferre, tuli, latum = носити. Епитет врсте значи индијски.

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Манго је велико зимзелено дрво, високо и до 30 m, са великом круном у облику кишобрана. Стамено дебло је широко до једног метра.

Листови су наизменични, прости, кожасти, дугуљастоланцетасти, закривљени према горе од средине и понекад с благо таласастим ивицама. Млади листови су црвене боје, старији испод њих - бљештаво тамнозелени, са жутим или белим ивицама; лисна дршка дужине 4,5 cm, у дну пругаста и задебљала.

Цвасти су дуге преко 16 cm, врло разгранате са много малих (4 mm) зеленкастобелих или ружичастих делимично мушких и делимично двополних цветова. Цвет је радијално симетричан, са 5 латица које се шире, 3-5 mm дуге, прошаране црвеном бојом, фино длакав и мирисан.

Неки плодови су јарко обојени црвено и жуто, а неки су зелени. Месо плода је сочно и слатко. Семе у маљавом ендокарпу, бубрежасто са танком пергаментастом семењачом, ексалбуминско, рекалцитрантно, дуго 6-7 cm. Клијање хипогеично.

Порекло и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Земља порекла је индијски подконтинент, али је одатле пренесен у остале делове Азије. Семе манга брзо губи клијавост, па се манго дуго није могао интродуковати по западној хемисфери. Тек око 1700. године је успешно пренет у Бразил и на Карибе.[3]

Значај[уреди | уреди извор]

Традиционална медицина[уреди | уреди извор]

Користи се у Ајурведи, као лек. У овом систему традиционалне медицине, различита својства се приписују различитим деловима стабла манга. Екстракти коре, лишћа, стабљике и незрелих плодова показали су антибиотска својства. Осушени цветови манга, који садрже 15% танина, служе за спречавање дијареје, код хроничне дизантерије и у лечењу хроничног уретритиса. Кора је коришћена против реуматизма и дифтерије. Познато је да манго продукује фенолне супстанце које могу изазвати контактни дерматитис.

Дрво[уреди | уреди извор]

Дрво се користи за производњу музичких инструмената, као што је укулеле. Прави се и јефтинији намештај, као и шперплоче.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sauer, Jonathan D. (1993). Historical geography of crop plants : a select roster. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-8901-6. OCLC 27224696. 
  2. ^ „Mango tree, national tree”. bdnews24.com. Приступљено 17. 4. 2019. 
  3. ^ Plant and fungal toxins. Keeler, Richard F., Tu, Anthony T., 1930-. New York, N.Y.: M. Dekker. 1983. ISBN 978-0-8247-1893-0. OCLC 9828227. 
  4. ^ „Mango | The Wood Database - Lumber Identification (Hardwood)” (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]