Клијање семена

Клијање је процес избијања клице из семена.
Да би семе клијало потребни су следећи услови:
Семе прво упија воду, набубри, пуца семењача и избија клица. Процес клијања завршава се када се на клици појаве први листови и биљка може самостано да живи. До тад користи хранљиве материје из семена.
Типови клијања[уреди | уреди извор]
Биљке клијају на два начина: надземно (епигеично, фанерокотиларно)и подземно (хипогеично, криптокотиларно). После пробијања радикуле кроз микропилу код епигеичног клијања издужује се хипокотил износећи семењачу и котиледоне ван земље. Код хипогеичног клијања котиледони остају затворени у семењачи, хипокотил остаје кратак, а епикотил се издужује износећи примарне листове ван земље. Познати су и прелазни облици ова два начина - епихипогеично клијање (код сребрног јавора Acer sacharinum)) Епигеично клијање имају четинари, јавор, јасен, липа..., а хипогеично гинко, кестен, храст, дивљи кестен, гвоздено дрво, глицинија...
Литература[уреди | уреди извор]
Стилиновић, С. (1985) Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Београд: Шумарски факултет
Види још[уреди | уреди извор]
![]() | Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |