Клијање семена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Клијање семена сунцокрета

.

Клијање је процес избијања клице из семена.

Типови клијања: хипогеично код цера и епигеично код букве R- радикула (коренак), H- хипокотил (део стабла испод котиледона), E- епикотил (део стабла изнад котиледона), K- котиледони.

Да би семе клијало потребни су следећи услови:

Семе прво упија воду, набубри, пуца семењача и избија клица. Процес клијања завршава се када се на клици појаве први листови и биљка може самостано да живи. До тад користи хранљиве материје из семена.

Типови клијања[уреди]

Биљке клијају на два начина: надземно (епигеично, фанерокотиларно)и подземно (хипогеично, криптокотиларно). После пробијања радикуле кроз микропилу код епигеичног клијања издужује се хипокотил износећи семењачу и котиледоне ван земље. Код хипогеичног клијања котиледони остају затворени у семењачи, хипокотил остаје кратак, а епикотил се издужује износећи примарне листове ван земље. Познати су и прелазни облици ова два начина - епихипогеично клијање (код сребрног јавора Acer sacharinum)) Епигеично клијање имају четинари, јавор, јасен, липа..., а хипогеично гинко, кестен, храст, дивљи кестен, гвоздено дрво, глицинија...

Литература[уреди]

Стилиновић, С. (1985) Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Београд: Шумарски факултет

Види још[уреди]