Клијање семена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Први видљиви знак клијања је пробијање коренка кроз микропилу.
Клијање семена сунцокрета.

Клијање је процес избијања клице из семена.

Типови клијања: хипогеично код цера и епигеично код букве R- радикула (коренак), H- хипокотил (део стабла испод котиледона), E- епикотил (део стабла изнад котиледона), K- котиледони.

Да би семе клијало потребни су следећи услови:

Семе прво упија воду, набубри, пуца семењача и избија клица. Процес клијања завршава се када се на клици појаве први листови и биљка може самостано да живи. До тад користи хранљиве материје из семена.

Типови клијања[уреди]

Биљке клијају на два начина: надземно (епигеично, фанерокотиларно)и подземно (хипогеично, криптокотиларно). После пробијања радикуле кроз микропилу код епигеичног клијања издужује се хипокотил износећи семењачу и котиледоне ван земље. Код хипогеичног клијања котиледони остају затворени у семењачи, хипокотил остаје кратак, а епикотил се издужује износећи примарне листове ван земље. Познати су и прелазни облици ова два начина - епихипогеично клијање (код сребрног јавора Acer sacharinum)) Епигеично клијање имају четинари, јавор, јасен, липа..., а хипогеично гинко, кестен, храст, дивљи кестен, гвоздено дрво, глицинија...

Литература[уреди]

Стилиновић, С. (1985) Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Београд: Шумарски факултет

Види још[уреди]