Пређи на садржај

Super Mario Kart

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Mario kart)
Супер Марио Карт
Super Mario Kart
Девелопер(и)Nintendo EAD
Дистрибутер(и)YU: Beosoft[1]
ПлатформеСупер Нинтендо
ИзлазакЈапан 27. август 1992.
Сједињене Америчке Државе 1. септембар 1992.
Европска унија 21. јануар 1993.
Жанр(ови)Тркачка игра (картинг).
МодификацијеСинглплејер и мултиплејер
Дизајнер(и)Тадаши Сугијама
Медијум(и)8 Mb кетриџ
Начин контролеЏојстик

Супер Марио Карт је прва видео игра из Марио Карт серијала, објављена 1992. године за Супер Нинтендо играчку конзолу. Играчи учествују у картинг тркама као један од осам ликова из серијала Super Mario Bros. Графички је игра била веома напредна за то време захваљујући коришћењу Мода 7 са мапирање текстура. Музику за игру компоновали су Сојо Ока и Таро Бандо и садржи неке делове и варијације на музичка дела Кођи Конда, иако он није директно учествовао у пројекту.

Изглед и правила игре

[уреди | уреди извор]
Лого игре

Супер Марио карт је игра коју могу играти један или два играча. У сваком моду екран је подељен на два дела. У сингл-моду, на горњем делу екрана приказана је стаза, док је у дну екрана приказан поглед у ретровизору или поглед из перспективе на читаву стазу на којем се виде тренутне позиције свих играча. У мултиплејеру, на доњем делу екрана приказан је поглед другог играча на стазу.

Први сингл плејер мод је Мариокарт ГП, у којем се један играч такмичи против седам противника којима управља рачунар. Играчима су на располагању картинзи различите снаге мотора у распону од 50 до 150 кубика (картинг снаге 150 кубика постаје доступан тек када се у свим такмичењима у класи од 100 кубика освоји злато). Снажнији мотори значе и бржа возила што доприноси повећању тежине игре. Играчи се могу такмичити у четири купа: Печуркастом, Цветном, Звезданом и Специјалном (само за возила снаге од 100 до 150 кубика). Такмичење у купу састоји се од пет трка. Такмичар у свакој трци мора освојити најмање 4 место како би остао у такмичењу. Играчи који заузму од 5 до 8 места испадају из такмичења. Други такмичарски мод је временски тест у којем играчи возе једну стазу у покушају да остваре што боље време и извезу најбржи круг.

У мултиплејеру постоје три мода. Први је „Мариокарт ГП“ који је истикао и сингл плејер верзији, али са још једним играчем кога не контролише АИ. Како би прошао у наставак такмичења, потребно је да се само један од играча пласира међу првих четири. Други мод је тзв. „Меч трка“ у којем се такмиче два играча међусобно. Последњи мод под именом „Борбени мод“ је једини у којем се играчи не тркају. Играчи бирају између четири нивоа специјално намењена за Борбени мод, а затим покушавају да избуше три балона који окружују њиховог противника користећи Копа гранате или коре од банане. Играч који сачува највише балона побеђује.

Током Мариокарт ГП и Меч трке играчи могу скупљати новчиће који утичу на повећање брзине и убрзања. У свим модовима Лакиту спасава возаче који су изгурани или излете са стазе, по цени од два новчића. Ова опција не постоји у борбеном моду и временском тесту.

Ликови у игри

[уреди | уреди извор]

Осам расположивих возача могу се класификовати у четири групе у зависности од брзине, управљивости, снаге и убрзања. Када се сударе два картинга различите тежине, тежи картинзи ће теже бити изгурани са стазе и изгубиће мање на брзини за разлику од лаких картинга, али лаки картинзи имају боље карактеристике изван пута. У којој мери ће судар утицати на картинг зависи и од угла удара, али ће сви играчи изгубити на брзини уколико због неблаговременог скока ударе у зид или у играча испред себе. Такође, уколико се два играча сударе под углом који не доводи до губитка брзине, лакши ликови ће барем привремено задржати брзину и након излетања са пута. Два најтежа лика, Баузер и Донки Конг џр. имају најмање убрзање, али веће максималне брзине од лаких ликова као што су Јоуши и принцеза Пич.

Успех игре

[уреди | уреди извор]

Након објављивања у Северној Америци, продаја игре је била веома добра због чега је игра, уврштена у Играчки избор што значи да је продата у преко милион примерака. 2001. године играчки часопис Гејм Информер рангирао је Супер Марио карт на 35 месту листе „100 најбољих игара свих времена“[2]. Супер Марио карт налази се на 15 месту ИГН топ-листе 100 најбољих игара.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Super Mariokart”. Svet Igara. бр. 14. јун 1996. стр. 64. 
  2. ^ „100 најбољих игара свих времена“ - Гејм Информер, август 2001

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Super_Mario_Kart&oldid=27738961”