Mitridat I od Partije

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mitridat I od Partije
Coin of Mithradates I of Parthia, Seleucia mint.jpg
Portret Mitridata na kovanici
Puno imeMitridat I od Partije
Datum rođenja195. p. n. e.
Mesto rođenjaPartsko carstvo
Datum smrti132. p. n. e.
OtacFrijapatije
PotomstvoFrates II, Rodoguna
Kralj Partskog carstva
Period171. p. n. e. - 135. p. n. e.
PrethodnikFrates I
NaslednikFrates II

Mitridat I od Partije, takođe poznat kao Mitridat I Veliki[1], bio je kralj Partskog carstva od 171. godine p.n.e. do 132. godine p.n.e. Za vreme njegove vladavine, Partija je pretvorena iz malog kraljevstva u glavnu političku silu na Drevnom Istoku.[2] On je bio prvi partski kralj koji je nakon Ahemenida preuzeo tutilu velikog kralja. Zbog njegovih postignuća, on je upoređen sa Kirom Velikim, osnivačem Ahemenidskog carstva.[3] Mitridat I je umro 132. godine p.n.e., a nasledio ga je sin Frates II Partski.

Ime[уреди]

Mitridat je Grčka verzija iranskog imena Mihrdat znači poklon Mitre. Staropersijska verzija je Mioradata dok je moderna persijska verzija Mehrdad.

Porodica[уреди]

Mitridat je bio sin Frijapatija, nećaka prvog kralja Arsakida, Arsaka I. Mitridat je imao nekoliko braće, uključujući Artabana i njegovog starijeg brata Fratesa I, koji je nasledio njihovog oca 176. godine p.n.e. Partski običaj je bio da vladar preda presto sinu. Međutim, to nije bio slučaj sa Mitridatom, koga je Frates I imenovao za naslednika, navodno zbog njegove izuzetne kompetentnosti.[1][4]

Vladavina[уреди]

Frates I umro je 171 god. p.n.e. i tako ga je Mitridat nasledio. On se prvo okomio na Grčko-baktrijsko kraljevstvo koje je bilo prilično oslabljeno kao rezultat ratovanja protiv komšijskih Sogdijanaca, Drangijanaca i Indijanaca.[4] To se pokazalo dobro za Mitridata, koji je započeo svoju prvu ratnu kampanju protiv Grčko-baktrijskog vladara Eukratida I (170.p.n.e.-145.p.n.e.), koga je porazio i od koga je preuzeo Baktriju najverovatnije oko 150. godine p.n.e.[1]

Pregled ruševina Vavilona

Onda se okrenuo prema prostoru Seleukida, osvojivši Mediju i okupiravši Ekbatanu 148. ili 147. godine p.n.e.; regiju koja je bila destabilizovana nedavnim Seleukidovim gušenjem pobune koja je bila vođena od strane Timarkusa.[5] Iza ove pobede je sledilo partsko osvajanje Babilonije u Mesopotamiji, gde je Mitridat imao svoj novac koji je bio iskovan u Seleukiji 141. god. p.n.e. i gde je održavao službenu ceremoniju investiture.[6] Tamo je Mitridat uveo festival tj, paradu Nove godine, u kojoj se stari Mesopotamski bog Marduk vodio od hrama Ezagile držeći za ruku Boginju Ištar.[7] Mitridat se nedugo zatim povukao u Hirkaniju dok je njegova vojska pokoravala kraljevsta Elimasa i Karakene i okupirala Suzu.[6] Do ovog trenutka partska vlast se već bila širila daleko na istok sve do reke Indus.[8]

I dok je Hekatompilos služio kao prvi partski glavni grad, Mitridat je ustanovio kraljevske rezidencije u Seleukeji, Ekbatani, Ktesifonu i u njegovom novo osnovanom gradu Mitradatkeru (Nisi) gdje su bile sagrađene i čuvane grobnice kraljeva Arsakida.[9] Ekbatana je postala glavno letnje obitavalište za članove Arsakidske kraljevske obitelji.[10] Postoje indicije da je Mitridat proglasio Ktesifon za novi glavni grad svog proširenog carstva.[11]

Novac Demetrija II

Seleukidi nisu bili u mogućnosti da se osvete odmah nakon što je general Diodotus Trifon poveo pobunu u glavnom gradu Antiohiji 142. god. p.n.e.[12] Međutim, prilika za napad se ukazala za Seleukide 140. god. p.n.e kada je Mitridat bio prisiljen da se povuče na istok kako bi zadržao pobunu Saka.[11]

Seleukidski vladar Demetrius II Nikator je isprva bio uspešan u svojim pokušajima da opet osvoji Mesopotamiju, međutim, Seleukidi su bili na kraju poraženi, a sam Demetrius je bio zarobljen od strane partske vojske i odveden u Hirkaniju. Tamo je Mitridat tretirao svoje zarobljenike sa velikim gostoprimstvom: čak je venčao svoju kćerku Rodogunu za Demetriusa.[13] Mitridat je onda kaznio Partsko vazalsko kraljevstvo Elimas iz razloga što su pomagali Seleukidima, zatim je još jednom osvojio taj region zarobivši njihova dva glavna grada.[14][11]

Osim toga, otprilike u isto vreme, dozvolio je kraljevima Persisa da imaju više autonomije, najverovatnije u pokušaju da zadrži zdrave odnose sa njima obzirom da je Partsko carstvo bilo u konstantnom konfliktu sa Sakom, Seleukidima I Mesenijancima.[15] On je po svoj prilici bio prvi partski vladar koji je imao uticaj na poslove Persisa. Kovanje novca pod perskim kraljem Vadfradadom II pokazuje uticaj sa novčića skovanih pod Mitridatrom.[16] Mitridat je umro otprilike 132 god pr. n.e I nasledio ga je njegov sin Frates II.

Kovanje novca i ideologija carstva[уреди]

Novac Mitridata I

Od ranog 2. veka p.n.e. Arsakidi su bili počeli dodavati očigledne znakove svojoj dinastijskoj ideologiji, što je naglasilo njihovu povezanost sa nasleđem prastarog Ahemenidskog carstva. Primeri ovih znakova uključuju izmišljenu tvrdnju da je prvi Arsakidski kralj, Arsak I (247 -217 p.n.e.) bio potomak ahemenidskog velikog kralja, Artakserksa II (404- 358 p.n.e.).[17] Ahemenidske titule su bile također preuzete od strane Arsakida, uključujući titulu velikog kralja koju je koristio Mitridat I. Međutim, ta titula nije često bila korišćena od strane dotičnog vladara i njena upotreba je postala redovna tek za vreme vladavine njegovog nećaka, istoimenog Mitridata II, otprilike od 109-8 p.n.e.[17][11] Rani Arsakidi su originalno nosili mekanu kapu poznatiju pod imenom “bašlik”, koju su također nosili i Akemenidovi carski namesnici.[17]

Najstariji novac Mitridata I pokazivao je njega kako nosi mekanu kapu, međutim novac iz druge polovine njegove vladavine pokazuje njega kako nosi kraljevsku helenističku dijademu.[18][19] Dakle, on oberučke prihvata izgled helenističkog monarha, ali bira da se pojavi sa bradom, po tradicionalnom iranskom običaju.[19] Glava skulpture iz Mitradatkerta koja prikazuje muškarca bradom sa izrazito iranskim karakteristikama lica bi mogla biti portret Mitridata, koji je i bio položio temelje tog grada.[20][19] Mitridat I je sebe na svom novcu takođe prozvao Filhelenom (“prijateljem Grka”), što je bio politički čin napravljen kako bi se postigli prijateljski odnosi sa sveže pokorenim grčkim podanicima.[21] Druge titule koje je Mitridat koristio u kovanju svog novca je bio prilog “od Arsaka”, koji je kasnije promenjen u “Arsaški kralj”, i na kraju u “Velikog kralja Arsaka”.[19] Ime prvog arsakidskog vladara Arsaka I je postalo kraljevsko počasno ime među arsakidskim vladarima, iz divljenja prema njegovim postignućima.[1][22] Još jedna titula korišćena u Mitridatovom kovanju novca je bila “čiji otac je Bog”, i koja je kasnije bila korišćena od strane njegovog sina, Fratesa II.[19]

Zaostavštine[уреди]

Od svih Mitridatovih dostignuća najveće je bilo transformacija Partije od malog kraljevstva do velike političke sile na Drevnom Istoku.[11] Razlog iza njegovih ostvajanja na zapadu se zasniva na planu dolaska do Sirije što bi omogućilo Partijancima izlaz na Mediteransko more.[11] Šipmen naglašava ovo navodeći da se Mitridatovi podvizi ne mogu više ovrstiti kao serija napada sa ciljem pljačkanja.[11] Katauzian je Mitridata uporedio sa Kirom Velikim (550. p.n.e.-530. p.n.e.), osnivačem Ahemenidskog carstva.[3]

Porodično stablo[уреди]

Frijapites
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Arsak INepoznat
 
 
 
 
Arsak IINepoznat
 
 
Frijapatije Partski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Artaban IMitridat IFrates I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Mitridat IIRodoguneFrates II

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Daryaee (2012). The Oxford Handbook of Iranian History. стр. 169. 
  2. ^ Frye (1984). The History of Ancient Iran. стр. 211. 
  3. 3,0 3,1 Katouzian (2009). The Persians: Ancient, Medieval, and Modern Iran, New Haven & London: Yale University Press. стр. 41. 
  4. 4,0 4,1 Justin, xli. 41.
  5. ^ Curtis 2007, стр. 10–11; Bivar 1983, стр. 33; Garthwaite 2005, стр. 76
  6. 6,0 6,1 Curtis 2007, стр. 10–11; Brosius 2006, стр. 86–87; Bivar 1983, стр. 34; Garthwaite 2005, стр. 76;
  7. ^ Shayegan (2011). Arsacids and Sasanians: Political Ideology in Post-Hellenistic and Late Antique Persia. стр. 67. 
  8. ^ Garthwaite 2005, стр. 76; Bivar 1983, стр. 35
  9. ^ Brosius 2006, стр. 103, 110–113
  10. ^ Kennedy 1996, стр. 73; Garthwaite 2005, стр. 77
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 Schippmann (1986). "Parthia and Rome: eastern perspectives". стр. 525—536. 
  12. ^ Bivar 1983, стр. 34
  13. ^ Brosius 2006, стр. 89; Bivar 1983, стр. 35; Shayegan 2007, стр. 83–103
  14. ^ Hansman (1998). "Elymais". стр. 373—376. 
  15. ^ Wiesehöfer (2000). "Frataraka". стр. 195. 
  16. ^ Sellwood (1983). "Minor States in Southern Iran". стр. 304. 
  17. 17,0 17,1 17,2 Daryaee (2012). The Oxford Handbook of Iranian History. стр. 179. 
  18. ^ Brosius (2006). The Persians: An Introduction. стр. 101—102. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 19,4 Curtis (2007). "The Iranian Revival in the Parthian Period". стр. 9. 
  20. ^ Invernizzi (2006). "Nisa". стр. 42. 
  21. ^ Daryaee (2012). The Oxford Handbook of Iranian History. стр. 170. 
  22. ^ Kia (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia. стр. 23.