Иштар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Богиња Иштар је врховно женско божанство древне Месопотамије главно божанство Асираца, богиња заштитница градова Ниниве и Арбеле у средишњем делу Асирије и после Ашура главно је божанство Асираца.

Богиња Иштар

Развој култа[уреди]

По неким сведочанствима може се закључити да је ово божанство некада било мушко, али када су Акађани прихватили сумерску културу оно је можда било поистовећено са сумерском богињом по имену Инана. Оба божанства била су персонификација планете Венере. Код западних Семита богињи Иштар одговара Аштарта, а у каснијој грчкој и римској митологији богиње Афродита и Венера.[1]


Митови[уреди]

Богиња Иштар представља се у химнама и митовима као богиња љубави и сексуалности. Баш из тог разлога богиња Иштар је веома блиска богињи Инани која се у циклусу митова повезује са богом Тамузом.

Иштарин силазак[уреди]

Најпознатији мит о Иштар је „Иштарин силазак“ и сачуван је на акадском језику. Према том миту, након страствене везе са Тамузом, Иштар посећује „доњи свет“ где се сукобљује са својом сестром Ерешкигал. Ерешкигал убија Иштар, али је њене слуге оживњују и враћају на земљу. Постоји мишљење да након тога Иштар налази Тамуза који не показује никакву забринутост због њене смрти. Иштар на њега шаље демоне који га одводе у подземни свет и он пола године проводи на земљи, а пола у доњем свету.

Еп о Гилгамешу[уреди]

Еп о Гилгамешу доноси слику помало хировите Иштар која настоји да заведе Гилгамеша, али он је одбија наводећи као разлог како је поступала са својим осталим љубавницима, нарочито са Тамузом.

Референце[уреди]