Otporan skrob

С Википедије, слободне енциклопедије

Posebno razvijen soj ječma sa visokim sadržajem otpornog skroba

Otporan skrob je skrob, uključujući i njegove produkte razgradnje, koji prebegnu od varenja u tankom crevu zdravih osoba.[1][2] Otporni skrob se prirodno nalazi u hrani, ali se takođe može dodati kao deo sušene sirove hrane, ili se koristiti kao aditiv u prerađenoj hrani.[3]

Neke vrste rezistentnog skroba (RS1, RS2 i RS3) fermentiše mikrobiota debelog creva, donoseći koristi ljudskom zdravlju kroz proizvodnju kratkolančanih masnih kiselina, povećanu bakterijsku masu i promociju bakterija koje proizvode butirat.[4][5]

Otporni skrob ima slične fiziološke efekte kao dijetetska vlakna,[6] ponašajući se kao blagi laksativ i verovatno izazivajući nadimanje.[7]

Poreklo i istorija[уреди | уреди извор]

Koncept otpornog skroba proizašao je iz istraživanja tokom 1970-ih[8] i trenutno se smatra jednim od tri tipa skroba: brzo probavljivi skrob, sporo vareni skrob i otporni skrob,[9][10] od kojih svaki može uticati na nivoe glukoza u krvi.[11]

Istraživanje koje je podržala Evropska komisija dovelo do definicije otpornog skroba.[8][12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Asp NG. (1992). „Resistant starch. Proceedings from the second plenary meeting of EURESTA: European FLAIR Concerted Action No. 11 on physiological implications of the consumption of resistant starch in man. Crete, 29 May-2 June 1991”. European Journal of Clinical Nutrition. 46 (Suppl 2): S1—148. PMID 1425538. 
  2. ^ Topping, D. L.; Fukushima, M.; Bird, A. R. (2003). „Resistant starch as a prebiotic and synbiotic: state of the art”. Proceedings of the Nutrition Society. 62 (1): 171—176. PMID 12749342. doi:10.1079/PNS2002224 Слободан приступ. 
  3. ^ National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. (2005). Chapter 7 Dietary, Functional, and Total Fiber in Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein and Amino AcidsНеопходна слободна регистрација. Washington DC, USA: National Academies Press. стр. 339–421. ISBN 978-0-309-08525-0. 
  4. ^ Brouns, Fred; Kettitz, Bernd; Arrigoni, Eva (2002). „Resistant starch and "the butyrate revolution"”. Trends in Food Science & Technology. 13 (8): 251—261. doi:10.1016/S0924-2244(02)00131-0. 
  5. ^ O’Connor, Anahad (2023-06-13). „Are all calories created equal? Your gut microbes don’t think so.”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-06-13. 
  6. ^ Elsevier, Dorland's Illustrated Medical Dictionary, Elsevier. 
  7. ^ Grabitke, Hollie A.; Slavin, Joanne L. (2009). „Gastrointestinal Effects of Low-Digestible Carbohydrates”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 49 (4): 327—360. PMID 19234944. S2CID 205689161. doi:10.1080/10408390802067126. 
  8. ^ а б Birkett, A. M.; Brown, I. L. (2007). Chapter 4: Resistant Starch and Health in Technology of Functional Cereal Products. Boca Raton, Florida, USA: Woodhead Publishing Limited. стр. 63—85. ISBN 978-1-84569-177-6. 
  9. ^ Sajilata, M. G.; Singhal, Rekha S.; Kulkarni, Pushpa R. (јануар 2006). „Resistant Starch – A Review”. Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety. 5 (1): 1—17. doi:10.1111/j.1541-4337.2006.tb00076.x Слободан приступ. 
  10. ^ Englyst, H. N.; Kingman, S. M.; Cummings, J. H. (октобар 1992). „Classification and Measurement of Nutritionally Important Starch Fractions”. European Journal of Clinical Nutrition. 46 (Suppl 2): S33—50. PMID 1330528. 
  11. ^ Sharma, Alka; Yadav, Baljeet Singh; Ritika (2008). „Resistant Starch: Physiological Roles and Food Applications”. Food Reviews International. 24 (2): 193—234. doi:10.1080/87559120801926237. 
  12. ^ Asp, N.-G.; van Amelsvoort, J. M. M.; Hautvast, J. G. A. J. (1996). „Nutritional Implications of Resistant Starch”. Nutrition Research Reviews. 9 (1): 1—31. PMID 19094263. doi:10.1079/NRR19960004 Слободан приступ. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Otporan_skrob&oldid=27355868”