Надутост трбуха
Надутост трбуха | |
---|---|
Латински | Meteorismus |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Патологија |
Надутост трбуха, метеоризам, флатуленција, ветрови (народни израз), је осећаја напетости или пуноће у трбуху праћено избацивањем гасова, као последица накупљања велике количине гасова у шупљинама трбушне дупље. Надутост трбуха је само један од симптом који прати неке органске промене у организму.[1]
Све већи број људи данас пати од тегоба у виду надимања и повећане количине гасова у цревима - флатуленција. Овај поремећај није само социјално ометајући и непријатан симптом већ може особи стварати грчеве и болове, а може имати и штетне последице по организам пилота и астронаута у току њиховог боравка на великим висинама, у зони сниженог атмосферског притиска. Исте тегобе могу имати и неке друге професије (рониоци, кесонски радници, медицинки техничари у барокоморама[2] итд.), који су изложени честим променама барометарског притиска.
Етиологија
[уреди | уреди извор]Надутост трбуха најчешће је последица брзог начина живота и лоших навика при јелу. Свака особа има одређену количину гасова у цревима, који настаје на један од следећих начина;[3]
- Гутањем ваздуха у току узимања хране, (аерофагија)
- Ослобађањем СО2 - (угљен-диоксида) и Н+ -(водоника), који настаје под утицајем желудачне киселине и ензима на храну у желуцу.
- Ослобађањем НСО (из панкреаса)
- Разлагањем угљених хидрата и других органских материја, бактеријама у цревима, ствара се већа количина гасова
- Дифузијом гаса из крви у лумен црева
- Код лошег варења (нпр. дисфункција панкреаса и јетре), повећана је количина гасова у цревима.
Патофизиологија
[уреди | уреди извор]На варење хране имају утицаја желудачна киселина ензими желуца и црева и жуч. Ове супстанце се луче под утицајем хране или распадних продуката хране врло прецизним редоследом. Редослед као и количину излучених супстанци потребних за варење може пореметити лош састав унете хране, пребрзо и халапљиво гутања или преобилан унос хране итд. Главни механизми у настанку надутости су;[3]
1. Аерофагиа или гутање ваздуха је;
- Неуротска навика, која је често одраз нерешених унутрашњих сукоба (психосоматски поремећаји)
- Неправилан начин жвакања и гутања хране, са којом се гута и већа количина ваздуха.
2. Поремећај пасажа у цревима, ремети протока гасова због;
- Прираслица (адхезије у цревима)
- Функционалних поремећаја: спазам црева, посебно леве флексуре (кривине) дебелог црева, ("синдром леве флексуре")
- Дневних осцилација у пасажи: од јутра према вечери симптоми надутости расту.
3. Повећано умножавање бактерија доводи до повећаног стварања гаса у цревима, (интраинтестинални гас);
- Када је храна богата превеликом количином баластних материја (целулозом у виду хлеба од пуног зрна мекиња, купуса, кеља, ротквица и сл) или угљеним хидратима, долази до повећаног стварања гасова
- Генетички поремећај у дебелом цреву праћен лошом апсорпцијом.
- Конзумирање дијеталних влакана
- Бактеријска инфекција црева
- Гастроинтестинална диспепсија изазвана нетолеранцијом на млеко и млечне производе
- Злоупотреба Сорбитола, као замене за шећер,
- Поремећаји у раду панкреаса.[4]
- Употреба неки лекова (антибиотици, етерична уља, лаксативи, ацетилцистеин, препарати гвожђе) могу нарушити бактеријску флору у цревима уз неконтролисано умножавање патогених бактерија.
4. Смањена ресорпција гаса из црева, је такође један од узрока надутости због;
- Илеуса (везана црева) који нарушава проток и умањује ресорпцију гаса кроз зид црева
- Инсуфицијенција десног срца
- Оштећење артериовенске циркулације јетре изазвано цирозом.
5.Функционална и органска обољења дигестивног система, често су узрок надутости као што су;
- Недостатак ензима панкреаса,
- Гастритис,
- Интолеранција (неподношење) лактозе,
- Улцерозни колитис,[5]
- Кронова болест,[5]
- Поремећаја функције црева - иритабилни колон.[6]
Један део гасова се нормално апсорбује из црева, а један део се избацује напоље у виду флатуса-прдежа. Када је апсорпција гасова смањена, а њено стварање повећано, или пражњење црева отежано због затвора долази до појаве надутости - метеоризма.
Састав гасова у флатусу
[уреди | уреди извор]Азот је главни гас код надутости, уз угљен-диоксид, који је присутан у вишим количинама од оних који се уносе испијањем газираних напитака. У појединим случајевима у гасу се може налазити комбинација водоника и метана што представља опасну смешу гасова која при неким електрохируршким интервенцијама или током боравка у средини богатој кисеоником (као што је боравак у хипербаричним коморама) може експлодирати. Међутим савремена средства за припрему болесника пре интервенције су ову опасност практично отклонила, а и метан није заступљен код свих људи у флатусу.
У једној студији у измету, од девет одраслих, само пет узорака садржавало је материје способне за производњу метана. Слични резултати се налазе у узорцима добијеним анализом гаса у ректуму.
Главне компоненте гасова у флатусу у проценту су;
- Азот - 20% - 90%
- Водоник - 0% - 50%
- Угљен-диоксид - 10% - 30%
- Кисеоник - 0% - 10%
- Метан - 0% - 10%
Током елиминације у спољну средину флатус има непријатан мирис, који је углавном резултате ниске молекуларну тежине масних киселина, као што су; бутерна киселина (бутер има ужегао мирис) и сумпора односно његових деривата, као што су водоник сулфид (мирис покварених јаја) и карбонил сулфид. Непријатан мирис може бити узрокован и присутношћу микрофлоре и великог броја бактерија и њиховог присуства са изметом у ректуму.
Феномен надутости трбуха у ваздухопловству
[уреди | уреди извор]Појава гасова у шупљим органима трбуху, код пилота, астронаута и особа које бораве у хипобаричним барокоморама, може изазавати знатан утицај на ток дисања често праћен јаком нелагодношћу и интензивним болом у трбуху.Такође овај проблем могу да имају и рониоци, кесонски радници и особе које се лече у хипербаричним барокоморама током изрона.
Количина гаса није подједнака у свим трбушним органима. Највећа количина је у желуцу и доњим партијама црева (дебело и завршно црево-ректум), и износи 150-500 ml.
Почев од 4.920 m висине јављају се прве тегобе изазване ширењем гасова у трбуху. На висини од 10.000 метара гас у трбуху има 4 пута већу запремину него на нивоу мора, На тој, и већим висинама надутост може имати за последицу подизање дијафрагме (пречаге) и ремећење нормалног процеса дисања. Уколико пилот на тим висинама удише преко кисеоничке маске кисеоник под натпритиском поремећаји у грудном кошу су још интензивније. Даље овај гас може да изазове и рефлексну вазомоторну реакцију коју прати; знојење, пад крвног притиска, све до губитка свести. Ако је слузокожа црева преосетљива, због надражај или дејства алергена из хране, тада и минималне количине гаса могу довести до појаве јаких болова. Појава ових поремећаја може значајно да утиче на безбедност управљања летјелицом, а због тренутног поремећаја свести може изазвати и катастрофу.
Сличне појаве имају и рониоци, кесонски радници и особе које бораве у хипербаричним коморама на већим дубинама током изрона. Са спуштањем испод површине мора због пораста амбијенталног притиска долази до сабијање гаса у шупљим органима трбуха, што обично не причињава тегобе. Али са повратком на површину (изрон) и пада амбијенталног притиска, долази до наглог ширења гаса у трбуху који изазива сличне тегобе као код пилота.[7]
Барометарски притисак (mmHg) | Висина (мет.) | Релативни волумен гаса (лит.) |
---|---|---|
760 | 0 | 1 |
520 | 3200 | 1,5 |
350 | 6500 | 2,4 |
226 | 9800 | 4,0 |
141 | 13.200 | 7,6 |
87 | 16.390 | 17,0 |
54 | 19.700 | 102,0 |
Превентивне мере;
- Редовном контролом здравственог стања, благовремено открити поремећаје и болести које могу утицати на надутост трбуха, а лицима код којих се открију ови поремећаји привремено забранити боравак у атмосфери повишеног или сниженог притиска.
- У време летења, роњења, боравка у кесонима и барокоморама, избегавати употребу хране за коју је познато да надима, хране која иритира слузокожу дигестивног тракта и конзумирање газираних напитака.
- У случају тегоба, опробаним методама, (подригивањем и избацивањем гасова преко ректума), настојати да се са променом амбијенталног притиска из дигестивног тракта избаци што већа количина гаса, што доводи до изједначавање притиска у шупљим органима трбуха са околним притиском и престанка тегоба.
Лечење
[уреди | уреди извор]Примена лекова
[уреди | уреди извор]За лечење надутости користе се;
- Препарати који везују гасове (Диметикон)
- Спазмолитици или препарати који смањују грчеве
- Биљни лековити препарати из групе карминатива, који смањују надутост и стимулишу варење.
Конзервативно лечење
[уреди | уреди извор]- Топле купке или термофор на трбуху
- Масирање трбуха у смеру кретања казаљке на сату почевши од доњег десног дела трбуха навише затим испод ребара налево и потом наниже до доњег левог дела трбуха у трајању од око 5 минута.
- Примена чаја од камилице или нане са кимом и/или анисом.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ristić M. Meteorizam i flatulencija u:Klinička propedevtika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (1990). стр. 600-601
- ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
- ^ а б „Диајагноза метеоризма”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013.
- ^ „Pankreatitis”. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2013) Приступљено 27. 2.2013
- ^ а б „Colitis ulcerosa-улцерозни колитис”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013.
- ^ „Аномалије танког и дебелог црева”. Приступљено 21. 7. 2009.
- ^ Aviation, Space, and Environmental Medicine - A peer reviewed monthly publication that was first published in 1975 and is indexed in PubMed. (ISSN 0095-6562)
- ^ „Гас у дигестивном тракту”. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2010) Преузето;21.07.2009
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Класификација |
---|
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |