Диоскор Александријски

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Patriarch of Alexandria)
Диоскор Александријски
Свети Диоскоп Велики
Лични подаци
Место рођењаЕгипат
Датум смртисептембар 454.
Место смртиПафлагонија
НародностЕгипћанин
Папа
Понтификат444септембар 454.
ПретходникКирил Александријски
НаследникПротерије Александријски

Патријарх Диоскор био је оснивач и први патријарх одељене Коптске оријентално-православне цркве у Александрији. Претходно је био законити александријски патријарх, али је због разних преступа свргнут на Четвртом васељенском сабору 451. године. Његове присталице нису признале свргавање и тако је настала посебна Коптска монофизитска црква која је признавала Диоскора за патријарха све до његове смрти. Преминуо је на острву Чангрин, Пафлагонија, септембра 454.[1] Поштован је као светац од стране Коптске цркве и осталих оријентално-православних цркава.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Патријарх Диоскор био је декан катехистичке школе у Александрији, и био је лични секретар Кирила Александријског, којег је пратио на Трећи васељенски сабор 431. године. Напредовао је до архиђакона.[2]

Противљење Несторију[уреди | уреди извор]

У својој борби против Несторија, Кирил је објаснио везу између божанске и људске природе Христа као „унутрашњу и реалну без икакве поделе, промене или конфузије.“ Он је одбацио Антиохијску теорију „пребивања“, или „заједно“ или „блиског учешћа“, као недовољне. Тако је Александријска формула усвојиена од стране Кирила и Диоскора биола „једна природа оваплоћеног Бога“, што се преводи на грчки mia physis tou theou logou sesarkomene, где је према Кирилу „једна природа“ - да је Христ у исто време и Бог и човек. С друге стране, Антиохијска формула била је „две природе након заједнице“ или „у две природе“, која се преводи на грчки dyo physis. Ова формула објашњава да Христ постоји у две природе, Бог и човек.

Несторије је осуђен и свргнут од стране Трећег васељенског сабора, који је одобрио Другу Кирилову посланицу за Несторија.

Диоскор је наследио Кирила као александријски патријарх 444. године.[1] Његов празник прославља се 7 тоута по коптском календару.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Chapman, J. (1909). „Dioscurus”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. Приступљено 30. 10. 2015. 
  2. ^ Encyclopædia Britannica, Micropædia v. 4, ст. 112. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc. 1998. ISBN 978-0-85229-633-2.
  3. ^ „Commemorations for Tout 7”. Coptic Orthodox Church Network. Архивирано из оригинала 06. 01. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
  • Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић. 
  • Поповић, Радомир В. (2007). „Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)”. Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења (2. допуњено изд.). Београд: Досије. стр. 331—336. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]