Podaci (računarstvo)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Razni tipovi podataka koji se mogu vizuelizovati putem računarskog uređaja

Podaci su svaka sekvenca od jednog ili više simbola kojoj je dato značenje određenim aktima tumačenja. Podacima je neophodna interpretacija da bi postali informacije. Za prevođenje podataka u informacije mora se uzeti u obzir nekoliko poznatih faktora. Uključene faktore određuje kreator podataka i željene informacije. Izraz metapodaci koristi se za referenciranje podataka o datim podacima. Metapodaci mogu da budu podrazumevani, precizirani ili dati. Podaci koji se odnose na fizičke događaje ili procese takođe imaju vremensku komponentu. U skoro svim slučajevima ova vremenska komponenta se podrazumeva. To je slučaj kada uređaj poput zapisivača temperature prima podatke od temperaturnog senzora. Kada se temperatura primi pretpostavlja se da podaci imaju vremensku referencu „sada“. Stoga uređaj zajedno beleži datum, vreme i temperaturu. Kada zapisivač podataka izveštava temperature, mora se takođe izvestiti datum i vreme (metapodaci) za svaku temperaturu.

Digitalni podaci su podaci koji su predstavljeni pomoću sistema binarnih brojeva od jedinica (1) i nula (0), za razliku od analognog predstavljanja. U modernim računarskim sistemima (posle 1960) svi podaci su digitalni. Podaci u računaru se u većini slučajeva kreću kao paralelni podaci. Podaci koji se kreću ka računaru ili sa njega uglavnom se kreću kao serijski podaci. Pogledajte paralelnu komunikaciju i serijsku komunikaciju. Podaci dobijeni sa analognog uređaja, kao što je temperaturni senzor, moraju proći kroz „pretvarač analognog u digitalno” ili „ADC” (pogledajte analogno digitalni konvertor) da bi se pretvorili analogni podaci u digitalne podatke.

Podaci koji predstavljaju količine, znakove ili simbole nad kojima računar obavlja operacije pohranjuju se i beleže na magnetnim, optičkim ili mehaničkim medijumima za snimanje i prenose u obliku digitalnih električnih signala.[1]

Program je set podataka koji se sastoje od serije kodiranih softverskih instrukcija za kontrolisanje operacija kompjutera ili druge mašine.[2] Elementi fizičke memorije računara sastoje se od adrese i bajtova/reči za čuvanje podataka. Digitalni podaci često se čuvaju u relacijskim bazama podataka, kao tabele ili SQL baze podataka, i generalno se mogu predstaviti kao apstraktni parovi ključ/vrednost.

Podaci se mogu organizovati u mnogo različitih tipova struktura podataka, uključujući nizove, grafove i objekte. Strukture podataka mogu da skladište podatke različitih tipova, uključujući brojeve, niske, kao i druge strukture podataka. Podaci ulaze i izlaze iz računara preko perifernih uređaja.

U alternativnoj upotrebi, binarne datoteke (koje nisu čitljive ljudima) ponekad se nazivaju „podacima”, za razliku od „teksta” koji se može čitati.[3] Ukupna količina digitalnih podataka u 2007. godini procenjena je na 281 milijardi gigabajta (= 281 eksabajta).[4][5] Digitalni podaci dolaze u ova tri stanja: podaci u mirovanju, podaci u tranzitu i podaci u upotrebi.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „data”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2012. Приступљено 11. 10. 2012. 
  2. ^ „computer program”. The Oxford Pocket Dictionary of Current English. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2011. Приступљено 11. 10. 2012. 
  3. ^ „file(1)”. OpenBSD Manual Pages. 24. 12. 2015. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2018. Приступљено 4. 2. 2018. 
  4. ^ Paul, Ryan (12. 3. 2008). „Study: amount of digital info > global storage capacity”. Ars Technics. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2008. Приступљено 12. 3. 2008. 
  5. ^ Gantz, John F.; et al. (2008). „The Diverse and Exploding Digital Universe”. International Data Corporation via EMC. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2008. Приступљено 12. 3. 2008. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]