Posluga

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Kućna radnica služi piće svom poslodavcu na poslužavniku na ovoj slici Dantea Gabrijel Rosetija, pod nazivom „Bauerov vrt”.

Kućni radnik je osoba koja radi u domaćinstvu poslodavca. Izraz „domaća služba” odnosi se na ekvivalentnu kategoriju zanimanja. U tradicionalnim kontekstima, za takvu osobu se govorilo da je „u službi”.[1] Domaći pomagači pružaju razne usluge u domaćinstvu za pojedinca ili porodicu, od pružanja nege deci i starijim licima do posluživanja, uključujući čišćenje i održavanje domaćinstva. Ostale odgovornosti mogu uključivati kuvanje, pranje rublja i peglanje, kupovinu hrane i druge kućne poslove. Uvek je postojala potreba za takavim poslom, ali pre Industrijske revolucije i pojave uređaja za uštedu rada, oni su bili fizički mnogo zahtevniji.

Neki domaći pomagači žive u domaćinstvu svog poslodavca. U nekim slučajevima, doprinos i veština slugu, čiji je rad obuhvatao složene upravljačke zadatke u velikim domaćinstvima, bili su veoma cenjeni. Međutim, uglavnom je domaći posao zahtevan i potcenjen. Iako je zakonodavstvo koje štiti domaće radnike primenjivo u mnogim zemljama, ono se često ne primenjuje u velikoj meri. U mnogim nadležnostima domaći rad je slabo regulisan i domaći radnici su izloženi ozbiljnim zlostavljanjima, uključujući ropstvo. [2]

Sluga je starija reč za „domaćeg radnika”, mada nisu sve sluge radile unutar kuće. Kućna služba, ili zapošljavanje ljudi za plate u prebivalištu poslodavca, ponekad se jednostavno nazivalo „služenjem” i često je bilo deo hijerarhijskog sistema. U Britaniji je visoko razvijen sistem domaćeg servisa dostigao vrhunac pri kraju viktorijanske ere, možda dostižući svoje najkomplikovanije i kruto strukturirano stanje tokom edvardanskog perioda (period poznat u Sjedinjenim Državama kao pozlaćeno doba, a u Francuskoj kao Belle Époque), što je odražavalo ograničenu socijalnu mobilnost pre Prvog svetskog rata.

Terminologija[уреди | уреди извор]

Ostali termini uključuju domaći pomagač, kućni sluga, sluga ili lakej.

Istorija[уреди | уреди извор]

Prema proceni organizacije ILO iz 2015. godine, baziranoj na nacionalnim anketama i/ili popisu stanovništva 232 zemlje i teritorije, broj domaćih radnika iznosi oko 67,1 miliona.[3] Ali i sama ILO navodi da „stručnjaci kažu da bi zbog činjenice da je ovakav posao često skriven i neregistrovan, ukupan broj domaćih radnika mogao biti i sto miliona”.[4] ILO takođe navodi da su 83% domaćih radnika žene, i da su mnogi radnici migranti.

U Gvatemali, procenjuje se da osam odsto svih žena rade kao domaće radnice. One jedva da imaju zakonsku zaštitu. Prema gvatemalskom zakonu o radu, domaći rad „nije podložan statutu radnog vremena niti propisima o maksimalnom broju radnih sati u danu”. Pravno, domaći pomagači imaju pravo na samo deset sati slobodnog vremena u roku od 24 sata i jedan slobodan dan u nedelji. Ali vrlo često se ovi minimalni zakoni o zapošljavanju ne poštuju, kao i osnovne građanske slobode.[5]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „in service”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ Anti-Slavery International. „Domestic Work and Slavery”. Anti-Slavery.Org. Anti-Slavery International. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2014. Приступљено 24. 9. 2014. 
  3. ^ „ILO Global estimates of migrant workers and migrant domestic workers: results and methodology” (PDF). International Labour Organization. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 29. 3. 2017. Приступљено 23. 12. 2016. 
  4. ^ „100th ILO annual Conference decides to bring an estimated 53 to 100 million domestic workers worldwide under the realm of labour standards”. International Labour Organization. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  5. ^ Verfürth, Eva-Maria (n.d). „Hard work new opportunities”. D+C Development and Cooperation No. 09 2009. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2009. Приступљено 10. 1. 2009. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • The Duties of Servants; by a member of the aristocracy, author of 'Manners and Rules of Good Society'. London: F. Warne & Co., 1894
  • A Few Rules for the Manners of Servants in Good Families. Ladies' Sanitary Association, 1901
  • The Servants' Practical Guide: a handbook of duties and rules; by the author of 'Manners and Tone of Good Society'. London: Frederick Warne & Co., [1880]
  • The Management of Servants: a practical guide to the routine of domestic service; by the author of "Manners and Tone of Good Society." (the same work under a different title)
  • Dawes, Frank. Not in Front of the Servants: domestic service in England 1850–1939. London: Wayland. 1973. ISBN 978-0-85340-287-9.
  • Evans, Siân (2011) Life below Stairs in the Victorian and Edwardian Country House. National Trust Books
  • --do.--"Yells, Bells and Smells ... from royal visits ... to the case of the cook and the freezer", in: National Trust Magazine; Autumn 2011, pp. 70–73
  • Musson, Jeremy (2009). Up and Down Stairs: the history of the country house servant. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-9730-5. 
  • Ray; Qayum (2009). Cultures of Servitude: Modernity, Domesticity, and Class in India. Stanford University Press, Standford. ISBN 9780804771092. 
  • Steedman, Carolyn (2009). Labours Lost: Domestic Service and the Making of Modern England. Cambridge University Press, Cambridge. ISBN 9780521736237. 
  • Sinha; Varma; Jha. Servants' Pasts: Sixteenth to Eighteenth Century, South Asia, Vol. 1. New Delhi: Orient Blackswan. 2019. ISBN 978-9-3528-7664-8.
  • Sinha; Varma (2019). Servants’ Pasts: Late-Eighteenth to Twentieth-Century South Asia, Vol. 2. Orient Blackswan New Delhi. ISBN 978-9352876945. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]