Prusko plavo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Prusko plavo
Prussian blue.jpg
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.034.418
UNII
Svojstva
C18Fe7N18
Molarna masa 859,228
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Prusko plavo je organsko jedinjenje, koje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 859,228 Da. Ime je dobila po Pruskoj, gde je bila boja uniforme pešadije i artiljerije u 18. veku.[3]

Osobine[уреди]

Vinsent van Gog koristi prusku plavu na slici Zvezdana noć
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 18
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,4
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -0,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 780,1

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Filip Hejthornthvejt, strana 14 "Fridrihova velika vojska – Pešadija. ISBN 1-85532-160-2.
  4. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  6. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]