Pušenje

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Pušenje je praksa u kojoj se supstanca sagoreva, a nastali dim udiše da bi se okusio i apsorbovao u krvotok. Najčešće se koristi sušeni listovi biljke duvana, koji su valjani u mali kvadrat rižinog papira da bi se stvorio mali, okrugli cilindar koji se zove „cigareta”. Pušenje se prvenstveno praktikuje kao način primene rekreativne upotrebe lekova, jer sagorevanje osušenih biljnih listova dovodi do isparavanja i dostavljanja aktivnih supstanci u pluća, gde se brzo apsorbuju u krvotok i dospevaju do telesnog tkiva. U slučaju pušenja cigareta, ove materije se nalaze u mešavini čestica aerosola i gasova, i uključuju farmakološki aktivni alkaloid nikotin; isparavanje stvara zagrejani aerosol i gas u obliku koji omogućava udisanje i duboku penetraciju u pluća gde dolazi do apsorpcije aktivnih supstanci u krvotok. U nekim kulturama pušenje se izvodi i kao deo različitih rituala, gde ga učesnici koriste kako bi izazvali stanje nalik transu, koje oni veruju da ih može dovesti do duhovnog prosvetljenja.

Pušenje generalno ima negativne zdravstvene efekte, jer udisanje dima inherentno predstavlja izazove različitim fiziološkim procesima kao što je disanje. Pokazalo se da bolesti povezane sa pušenjem duvana ubijaju aproksimativno polovinu dugotrajnih pušača u poređenju sa prosečnim stopama smrtnosti sa kojima se nepušači suočavaju. Pušenje je uzrokovalo preko pet miliona smrtnih slučajeva godišnje od 1990. do 2015. godine.[1]

Pušenje je jedan od najčešćih oblika rekreativne upotrebe droga. Pušenje duhana je najpopularniji oblik koji u svetu praktikuje preko milijardu ljudi, od kojih je većina u zemljama u razvoju.[2] Manje uobičajeni lekovi za pušenje uključuju kanabis i opijum. Neke supstance su klasifikovane kao teški narkotici, poput heroina, ali upotreba istih je vrlo ograničena, jer obično nisu komercijalno dostupni. Cigarete se prvenstveno industrijski proizvode, ali mogu se i ručno valjati od mlevenog duvana i papira za uvijanje. Ostali uređaji za pušenje uključuju lule, cigare, bidije, nargile i bong.

Pušenje se može datirati već od 5000 pne, a zabeleženo je u mnogim različitim kulturama širom sveta. Rano pušenje razvijalo se u kontekstu verskih obreda; kao ponuda božanstvima, u ritualima čišćenja ili kao omogućavanje šamanima i sveštenicima da menjaju svoje misli u svrhu proricanja ili duhovnog prosvetljenja. Nakon evropskog istraživanja i osvajanja Amerika, praksa pušenja duvana brzo se proširila na ostatak sveta. U regionima poput Indije i subsaharske Afrike, ona se spojila sa postojećim praksama pušenja (uglavnom kanabisa). U Evropi je to dovelo do uvođenja nove vrstu društvene aktivnosti i oblika unosa droga koji do tada nije bio nepoznat.

Percepcija o pušenju varirala je tokom vremena i od jednog mesta do drugog: sveta i grešna, sofisticirana i vulgarna, lekovita i smrtonosno opasna po zdravlje. U 20. veku pušenje je posmatrano u negativnom svetlu, posebno u zapadnim zemljama. To je zbog pušenja duvana koji je jedan od vodećih uzroka mnogih bolesti poput raka pluća, srčanog udara, COPD, erektilne disfunkcije i kongenitalnih anomalija.[2] Štete po zdravlje od pušenja uzrokovale su da mnoge države uvedu visoke poreze na duvanske proizvode, prikazuju oglase kako bi odvratile upotrebu, ograniče oglase koji promovišu upotrebu, i da pružaju pomoć u odustajanju od pušenja.[2]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Reitsma, Marissa B; Fullman, Nancy; Ng, Marie; Salama, Joseph S; Abajobir, Amanuel (april 2017). „Smoking prevalence and attributable disease burden in 195 countries and territories, 1990–2015: a systematic analysis from the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet. 389 (10082): 1885—906. PMC 5439023Слободан приступ. PMID 28390697. doi:10.1016/S0140-6736(17)30819-X. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Tobacco Fact sheet N°339”. maj 2014. Приступљено 13. 5. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Ashes to Ashes: The History of Smoking and Health (1998) edited by S. Lock, L.A. Reynolds and E.M. Tansey 2nd ed. Rodopi. ISBN 90-420-0396-0
  • Coe, Sophie D. (1994) America's first cuisines ISBN 0-292-71159-X
  • Gately, Iain (2003) Tobacco: A Cultural History of How an Exotic Plant Seduced Civilization ISBN 0-8021-3960-4
  • Goldberg, Ray (2005) Drugs Across the Spectrum. 5th ed. Thomson Brooks/Cole. ISBN 0-495-01345-5
  • Greaves, Lorraine (2002) High Culture: Reflections on Addiction and Modernity. edited by Anna Alexander and Mark S. Roberts. State University of New York Press. ISBN 0-7914-5553-X
  • James I of England, A Counterblaste to Tobacco
  • Lloyd, J & Mitchinson, J: "The Book of General Ignorance". Faber & Faber, 2006
  • Marihuana and Medicine (1999), editor: Gabriel Nahas ISBN 0-89603-593-X
  • Phillips J.E. (1983). „African Smoking and Pipes”. The Journal of African History. 24 (3): 3. doi:10.1017/s0021853700022039. 
  • Roberts, Allen F. (15. 8. 2004). „Smoking in Sub-Saharan Africa”. Ур.: Gilman, Sander L.; Xun, Zhou. Smoke: A Global History of Smoking. Reaktion Books. стр. 46—57. ISBN 978-1-86189-200-3. Приступљено 22. 3. 2009. 
  • Robicsek, Francis (1978) The Smoking Gods: Tobacco in Maya Art, History, and Religion ISBN 0-8061-1511-4
  • Gilman, Sander L.; Xun, Zhou (15. 8. 2004). „Introduction”. Ур.: Gilman, Sander L.; Xun, Zhou. Smoke: A Global History of Smoking. Reaktion Books. стр. 9—28. ISBN 978-1-86189-200-3. Приступљено 22. 3. 2009. 
  • Wilbert, Johannes (1993) Tobacco and Shamanism in South America ISBN 0-300-05790-3
  • Burns, Eric. The Smoke of the Gods: A Social History of Tobacco. Philadelphia: Temple University Press, 2007.
  • Kulikoff, Allan. Tobacco & Slaves: The Development of Southern Cultures in the Chesapeake. North Carolina: University of North Carolina Press, 1986.
  • Proctor, Robert N. (15. 11. 2000). The Nazi War on Cancer. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07051-3. Приступљено 22. 3. 2009. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]