Црвени патуљак
Црвени патуљак је тип звезде са главног низа Х-Р дијаграма, који је хладнији и мање масиван од Сунца. Масе црвених патуљака се крећу од 0,08 до 0,51 маса Сунца, док њихови радијуси варирају између 0,18 и 0,60 радијуса Сунца. Ефективне температуре (температуре површине) су између 2500 К и 4000 К.[1] Црвени патуљци одговарају спектралним типовима К и М[2], при чему су најсјајнији црвени патуљци класе M0 V, док се област црвених патуљака са доње стране граничи са браон патуљцима, супстеларним објектима.[1] Црвени патуљци су најчешћи звездани објекти у свемиру, процењују се да су око 80% звезда црвени патуљци (укључујући Проксиму Кентаури, звезду најближу Сунцу, и Барнардову звезду, најближу Сунцу после система Алфе Кентаура).[1][2]
Особине
[уреди | уреди извор]Црвени патуљци су по грађи слични Сунцу, с тим да имају дебљу спољашњу конвективну зону у односу на своју величину. Испољавају многе феномене који се уочавају и на Сунцу: пеге, бакље, имају хромосферу и корону. Захваљујући постојању пега, измерен је период ротације неких црвених патуљака. Што је бржа ротација, звезда је активнија, а на звездама које ротирају брже од 3 — 5 km/s често се јављају бакље.[2] Појава бакљи по правилу коинцидира са појавом Hα емисионе линије у спектру. Црвени патуљци са емисионом Hα линијом се означавају као dMe, а они са апсорпционом Hα линијом или без Hα линије уопште, као non-dMe или dM.[1]
Отворени проблеми
[уреди | уреди извор]У проучавању црвених патуљака није решен проблем настанка бакљи, јер претпостављени механизам настанка Сунчевих бакљи не одговара овим звездама. Остала отворена питања су — колико X-зрачење црвених патуљака доприноси општем фону X-зрачења, какав је еволуциони однос између dMe и dM звезда, однос између црвених и браон патуљака, да ли црвени патуљци пролазе кроз циклусе актицности слично Сунчевом циклусу, као и вероватноћа формирања планета око црвених патуљака.[1]
Планете и услови за живот
[уреди | уреди извор]Многи црвени патуљци имају планете, али је велико питање да ли је на њима могућ развој живота. Планете у насељивој зони су везане за звезду плимским силама, односно окренуте ка њој увек истом страном, што може да доведе до губитка атмосфере. Чак и ако би задржале атмосферу, трпеле би снажне олује.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 3524—3528. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ а б в Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: енглески). London: Philip's. стр. 336. ISBN 978-0-540-07863-9. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ „About Stars: Red Dwarfs”. Приступљено 10. 12. 2013.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Црвени патуљак на страни On-Line Astronomy Course
- Црвени патуљци на мање од 10 парсека од Сунца
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
