Rektalna primena leka

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Rektalna primena leka
Administering-med-rectally-2.png
Rektalna primena leka - postupak

Rektalna primena leka je način primene leka koji se kroz analni otvor plasira u pravo crevo. Iako je resorpcija leka posle rektalne primene nepouzdana, ona je koristan način terapije kod bolesnika koji povraćaju, ili nisu u stanju da progutaju lek (npr. postooperativno), kod dece, kod koje se npr. primenjuje diazepam u epileptičnom statusu, ili kod pacijenata kod kojih je intravenska primena otežana.

Rektalna primena leka u metabolizmu prvog prolaza[уреди]

Šematizovan prikaz resorpcije leka iz rektuma u sistem vene porte, samo ako je on plasiran jako duboko u gornje delove rektuma, on ulazi u metabolizmu prvog prolaza, u protivnom lek plasiran u niže partije rektuma zaobilazi jetru i direktno ide u krvotok. Zato rektalna aplikacija predstavlja kombinaciju oralne i parenteralne primene

Još uvek nije sigurno kakav je značaj rektalne primene lekova za izbegavanje metabolizma prvog prolaza, u kome podleže lek pri peroralnoj primeni. Naime iz rektuma krv odvode 3 hemoroidalne vene: gornja u hepatičnu venu, a srednja i donja direktno u sistemski krvotok, ali među njima postoje brojne anastomoze. Zbog toga se smatra da rektalna aplikacija predstavlja kombinaciju oralne i parenteralne primene, jer duboko rektlno primena leka smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka, i predstavlja jedno od objašnjenja za kvantitativne i kvalitativne razlike u vremenu polueliminacije i metabolizmu istog leka unetog per os., preko rektuma i intravenski.[1]

Kada primeniti?[уреди]

Lekovi se primenjuju rektalno kada je njihova peroralna primena otežana ili onemogućena (npr uporno povraćanje, besvesno stanje). Ovaj način se primenjuje i ako lek deluje nadražajno u želucu (npr hloralhidrat). Neki lekovi mogu da oštete sluznicu gastrointestinalnog trakta, pa se ovakvim načinom ona zaobilazi. Često se ovako aplikuje diazepam bebama koje imaju generalizovane grčeve sa visokom temperaturom, ili lekovi za suzbijanje epileptičkih napada.[2]

Prema nameni rektalno se mogu primeniti lekovi koji treba da deluju:

  • Lakalno — npr. antiinflamatorni lekovi za lečenje ulceroznog kolitisa.
  • Sistemski — čija primena podrazumeva da lek deluje nakon resorpcije u dublja tkiva ili krv i njegove distribucije po organizmu.

Indikacije[уреди]

Najčešće indikacije za rektalnu primenu leka su:

  • kada lek treba da deluje lokalno u samom rektumu (anestetik lokalni)
  • kada bolesnik ne može da proguta lek: koma, kaheksija, senilnost, bebe...
  • kada želimo da dejstvo leka nastupi brže nego kada se uzme peroralno (preko ustiju)

• ako se lek teško podnosi zbog lokalnog nadražajnog dejstva na sluznicu želudca (npr ibuprofen

  • kada postoji velika staza u sistemu vene porte.

Rektalna resorpcija leka — dobre i loše strane[уреди]

Lek dat rektalno, posle resorpcije prelazi u krv i preko donjih hemoroidalnih vena ide direktno u donju šuplju venu, a potom u krvotok, zaobilazeći jetru. Zato se rektalna aplikacija smatara kombinacijom oralne i parenteralne primene leka.

Izvori[уреди]

  1. ^ Milena Pokrajac: Farmakokinetika, Beograd. 2002. ISBN 978-86-902551-4-6.
  2. ^ Moolenaar F, Koning B, Huizinga T. (1979) "Biopharmaceutics of rectal administration of drugs in man. Absorption rate and bioavailability of phenobarbital and its sodium salt from rectal dosage forms." International Journal of Pharmacaceutics, 4:99–109

Literatura[уреди]

  • Plumer AL. 2007. Plumer's Principles and Practices of Intravenous Therapy. Lippincott Williams & Wilkins. 753

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).