Вена порта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вена порта
Gray591.png
Систем вене порте
Детаљи
Латински vena portae hepatis
Drains from
Gastrointestinal tract, spleen, pancreas
Извор
splenic vein, superior mesenteric vein
Drains to
liver sinusoid
Показатељи
Грејова анатомија p.681
MeSH A07.231.908.670.567
Dorlands
/Elsevier
v_05/12851372
TA A12.3.12.001
FMA 50735
Анатомска терминологија

Вена порта или портална вена јетре (лат. vena portae hepatis) је велика вена која доводи крв из органа за варење у јетру. Јетра има два аферентна крвна система (вену порту и артерију јетре) и један еферентни крвоток (јетрене (хепатичне) вене ). Вена порта настаје из три главне венска крвна суда - слезинске, доње и горње мезентријске вене - и на тај начин прикупља крв из слезине, желуца, танког и дебелог црева, жучне кесице и гуштераче и доводи је у јетру.[1]

Циркулација кроз паренхим јетре, тј. микроциркулација јетре обавља се кроз фино гранање доводног крвног система у синусоиде, артериоле и капиларе и кроз одвод крви из синусоида директно у централне, затим сублобулске и друге веће хепатичке вене из јетре. Крв која долази преко вене порте у јетру доноси ресорбовани нутритивне али и токсичке материјале из целог цревног подручја, а захваљујући посебној микроциркулацији у јетри омогућава директан контакт са хепатоцитима и са Купферовим ћелијама.[1]

Анатомија[уреди]

Венски систем, којим се крв враћа из желуца, црева, слезине, гуштераче и жучне бешике скупља крв у једну велику вену, вену порту (лат. v. portae) и заједно са њом чини порталну циркулацију. У јетри из грана порталне вене крв прелази у синусоиде јетре који су по својој грађи слични капиларима. Поред тога крв кроз јетрене вене наставља да тече и у доњу шупљу вену.[2]

У главно стабло портне вене улива се директно пилорусна, цистична и коронарне гастричне вене. Отуда у цирози јетре (која је најчешћи узрок порталне хипертензије због застоја у јетри и повећаног притиска крви на зидове вена), настају колатерале - познате и као синдром венских варикозитета. У хилусу јетре вена порта се грана најчешће у десну и леву грану. Огранци вене порте у паренхиму јетре имају даљи сегментни распоред, што има и велики клинички значај.

Вена порта настаје на ушћу горње мезентеричне вене и вене слезине.

Вена порта се обично настаје на ушћу горње мезентеричне вене и вене слезине и прима крв из доње мезентеричне, желудачне, и цистичне вене. Три хепатичне вене (десна, средња, лева) представљају главни пут дренеже крви из јетре.[3]

Хепатичне вене леже у фисурама којима се јетра дели на лобусе и секторе. Оне су интерсегменталне и дренирају делове суседних сегмената, што је у супротности са дистрибуцијом грана хепатичне артерије, вене порте и жучних водова, који обједињени у педикле, управо дефинишу сегменте јетре. Десна хепатична вена лежи у десној сцизури и дели десни лобус на задњи и предњи сектор, а дренира сегменте V, VI, VII и делом сегмент VIII јетре. Средња хепатична вена лежи у главној сцизури, одвајајући десни предњи сектор од медијалног сектора и дренира сегменте IV, V и VIII.[2][4]

Лева хепатична вена лежи у левој сцизури, непосредно десно од фалциформног лигамента и дренира сегменте II и III и делом сегмент IV. Хепатичне вене настају од централне вене лобулуса јетре. Након формирања мањих вена, настају десна и лева хепатична вена које се уливају у доњу шупљу вену. Док периваскуларни фиброзни омотат обавија портне тријаде унутар јетре, хепатичне вене немају фиброзни омотач.[5]

Десна хепатична (јетрена) вена, након кратког екстрахепатичног тока од око 1 cm, дренира се директно у супрахепатичну и доњу шупљу вену. Средња и лева хепатична вена се најчешће претходно сједињују у кратко заједничко стабло, које се улива са леве стране у доњу шупљу вену.[2]

Физиологија[уреди]

Портална вена јетре је велики крвни суд пречника од 8 до 12 mm код одраслих. Хепатични портални систем је прелазни мост који обезбеђује 75 до 80% протока крви из дигестивног тракта, преко кога се усмеравају хранљиве материје у јетру у којој се оне складиште или служе за локалну или системску примену.[6] Осим последње трећине правог црева, сва крв се из желуца, танког и дебелог црева улива у хепатичну вену. Главни физиолошки смисао овакве организације крвотока јесте пречишћевање крви од потенцијално штетних материја (отуд ранији назив детоксикација) и обрада хранљивих материја од стране ензима јетре. Ови ензими делују, између осталог, и на лекове, третирајући их као стране супстанце које треба елиминисати, односно превести у нешкодљиве (у овом случају и неефикасне) метаболите. Ипак, метаболизам лекова не иде нужно ка стварању неактивних метаболита па се термин детоксикација сматра опсолентним.[7]

Портални притисак у систему вене порте је између 5 и 10 mmHg, што омогућава савладавање синусоидне баријере јетре пре пражњењења крви у доњу шупљу вену. Урођене аномалије у систему вене порте као и стечени поремећаји у анатомском односу панкреаса и вене порте (неопластични процеси у глави и телу гуштераче, који могу узроковати спољашњу компресије на гранама вене порте) повећавају ризик од појаве порталне хипертензије.[8]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Vellar ID. Preliminary study of the anatomy of the venous drainage of the intrahepafic and extrahepatic bile ducts and its relevance to the practice of hepatobiliary surgery ANZ. J Surg 2001; 71: 418-22.
  2. 2,0 2,1 2,2 Skandalakis JE, Colborn GL, Weidman TA, Foster RS, Kingsnorth AN, Skandalakis LJ, et al. Surgical Anatomy: The Embryologic And Anatomic Basis Of Modern Surgery. 2nd ed. New York: McGraw-Hill; 2004.
  3. Couinaud C. Liver anatomy: portal (and suprahepatic) or biliary segmentation. Dig Surg 1999; 16 (6): 459-67.
  4. Nakamura S, Tsuzuki T. Surgical anatomy of the hepatic veins and the inferior vena cava. Surg Gynecol Obstet 1981; 152 (1): 43-50.
  5. Rouviere,H.Anatomíay Disección. TerceraEdición. Salvat Editores,S.A. Barcelona:1998,pp. 602-612.
  6. Moore, K.; Dalley, A. Anatomía con orientación clínica. 5ta edición. Editorial Panamericana, México - 2007. pp. 279.
  7. Fiziologija jetre, predavanje iz medicinske fiziologije (2011) Medicinski fakultet Beograd
  8. Sinnatamby, C.S.. Anatomía de Last: Regional y Aplicada. 1era Edición 1999; Editorial Paidotribo, Barcelona- España,. pp. 236-240.

Литература[уреди]

  • Gazelle, G.; Saini, S.; Mueller, P. Hepatobiliary and Pancreatic Radiology: Imaging and Intervention. 1era edición. Editorial Thieme Medical Publishers, New York – 1998. Pp.295.
  • Sanders, R.; Winter, T. Clinical Sonography: A Practical Guide. 4taEdición. Editorial Lippincott Williams & Wilkins. UnitedStates of America – 2007. Pp. 220.
  • Latarjet, A.; Ruiz Liard, A. Anatomía humana. 4ta edición. Editorial Panamericana, Buenos Aires – 2007. pp: 1388- 1393.
  • Burroughs, A.K. The Hepatic Artery, Portal Venous System and Portal Hypertension: The Hepatic Veins and Liver in Circulatory Failure, in Sherlock's Diseases of the Liver and Biliary System. 12th Edition 2011, Editorial Wiley-Blackwell, Oxford, UK. pp. 156-158.

Спољашње везе[уреди]