Ribitol

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ribitol
Ribitol structure.png
Nazivi
IUPAC naziv
D-ribitol
Drugi nazivi
Adonit, Adonitol, Adonitrol, Pentitol, 1,2,3,4,5-Pentanepentol, 1,2,3,4,5-Pentanol, (2R,3s,4S)-Pentan-1,2,3,4,5-pentol, Pentan-1,2,3,4,5-pentol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.006.987
KEGG[1]
Svojstva
C5H12O5
Molarna masa 152,15 g·mol−1
Tačka topljenja 102 °C (216 °F; 375 K)
Opasnosti
R-oznake
S-oznake S22 S24/25
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ribitol (adonitol) je kristalni pentozni alkohol (C5H12O5) formiran redukcijom riboze. On se prirodno javlja u biljci Adonis vernalis, kao i u ćelijskim zidovima Gram pozitivne bakterije (posebno kao ribitol fosfat u teihoinskim kiselinama).[4] On takođe sačinjava deo strukture riboflavina.[5]

Literatura[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Bracha R, Chang M, Fiedler F, Glaser L (1978). „Biosynthesis of teichoic acids”. Methods Enzymol. 50: 387—40. PMID 661594. 
  5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]