Пређи на садржај

Rudolf fon Laban

С Википедије, слободне енциклопедије
Rudolf fon Laban
Rudolf fon Laban
Rudolf fon Laban
Puno imeRudolf von Laban
Datum rođenja(1879-12-15)15. decembar 1879.
Mesto rođenjaBratislava, Mađarsko kraljevstvo
 Austrougarsko carstvo
Datum smrti1. јул 1958.(1958-07-01) (78 год.)
Mesto smrtiVejbridž
 Engleska
PrebivališteAustrougarska
Državljanstvomađarsko
Zanimanjeplesač, teoretičar
Delovanjekoreografija, teorija plesa

Rudolf fon Laban, takođe poznat kao Rudolf Laban (mađ. Rezső Lábán de Váraljas, Lábán Rezső, Lábán Rudolf; 15. decembar 1879 – 1. jul 1958),[1] bio je austrougarski, nemački i britanski plesni umetnik, koreograf i teoretičar. On se smatra jednim od pionira modernog plesa u Evropi,[2] kao i „osnivač ekspresionističkog plesa” u Nemačkoj.[3] Njegov rad je postavio temelje za Labanovu analizu pokreta, labanotaciju (kinetografija Laban), druge specifičnije razvoje u plesnoj notaciji i evoluciji mnogih sorti Labanove analize pokreta. On se smatra jednom od najvažnijih ličnosti u istoriji plesa.[4]

On je inicirao jedan od glavnih pristupa plesnoj terapiji.[5] Njegov rad na pozorišnom pokretu takođe je bio uticajan.[6] Pokušao je da primeni svoje ideje na nekoliko drugih oblasti, uključujući arhitekturu, obrazovanje, industriju i menadžment.[2]

Život i rad

[уреди | уреди извор]

Rudolf Laban je rođen je 1879. godine u Posonu (sada Bratislava) u Kraljevini Mađarskoj u Austrougarskom carstvu u aristokratskoj porodici. Porodica njegovog oca poticala je iz francuskog plemstva (De La Ban, od francuskog krstaša koji se zadržao u Ugarskoj kraljevini u 13. veku) i mađarskog plemstva, a porodica njegove majke bila je iz Francuske. Otac mu je bio feldmaršal Austrougarske imperije i gubernator provincija Bosne i Hercegovine. Detinjstvo je proveo u dvorskim krugovima Beča i Bratislave, kao i u Bosni i Hercegovini, u gradovima Sarajevo i Mostar.[3]

Godine 1911. Laban je iznajmio prostoriju u zaleđinskoj zgradi u minhenskoj Theresienstraße, koju je postavio kao improvizovani studio za pokrete. Laban nije mogao da živi od svoje škole; morao je da nastavi da radi kao komercijalni umetnik i karikaturista. Prezaposlen do iznemoglosti, Laban je 1912. kolapsirao i otišao na lečenje u Lahmanovom sanatorijumu kod Drezdena, gde su pacijenti zbrinuti prema principima životne reforme (Lebensreform).[7] U ovoj ustanovi prirodnog lečenja Laban je upoznao i zaljubio se u Suzan Perote, koja je takođe tamo bila pacijent. U godinama koje su usledile, između Perote, Labana i njegove žene razvio se uglavnom harmoničan trougoni odnos.

Meri Vigman (Wiegmann) u Monte Verita na jezeru Mađore, upisana u Umetničku školu Rudolf fon Laban, između 1913-1918.
Mladi izvode ritmički ples u Labanovom koreografskom institutu u Berlin-Grunevaldu (1929).

Perot je trebalo da postane Labanov najvažniji saradnik (zajedno sa Meri Vigman i Katjom Vulf),[7] ljubavnica i majka njegovog deteta Alara Perotea (kasnije Andre Perote fon Laban) u Askoni i Cirihu. Tokom Prvog svetskog rata, Laban je stvorio školu u prirodnoj isceliteljskoj koloniji Monte Verita u švajcarskom kantonu Tičino, u opštini Askona, koja je ubrzo privukla mnoge sledbenike nove plesne umetnosti.[8] Ovde je Laban vodio svoje čuvene letnje kurseve plesa od 1913. do 1919. Ovde su učenici takođe nastojali da žive u skladu sa prirodom uzgajajući sopstvenu hranu, vegetarijanstvom, tkanjem sukna i izradom sopstvene odeće u reformskom stilu, i ples u priroda na otvorenom često goli eksperimentišući sa dinamičnim improvizacijama.[8][9] Ovde je Laban doživeo svoj intelektualni i umetnički proboj, slaveći „nove ljude“, „četvoro ljudi“, „Anarhos“ i „Orgijastos“ u ekspresionističkim plesnim dramama.[8]

Laban pod nacionalsocijalizmom

[уреди | уреди извор]

Laban je režirao velike festivale igre pod finansijskom podrškom ministarstva propagande Jozefa Gebelsa od 1934. do 1936. godine.[10] Laban je u to vreme čak napisao da „želimo da svoja sredstva izražavanja i artikulaciju u našoj moći posvetimo služenju velikih zadataka našeg Volk (Naroda). Sa nepokolebljivom jasnoćom naš firer pokazuje put“.[11] Godine 1936, Laban je postao predsednik udruženja „Nemačke radionice za igru“ i primao platu od 1250 ℛℳ mesečno,[12] ali ga je čir na dvanaestopalačnom crevu u avgustu te godine vezao za krevet na dva meseca, što ga je na kraju navelo da traži da smanji svoje odgovornosti na konsultantske usluge..[13] Ovo je prihvaćeno i njegova plata je smanjena na 500 ℛℳ, a Labanov posao je trajao sve do marta 1937. kada mu je prestao ugovor.[14]

Nekoliko navoda o Labanovoj privrženosti nacističkoj ideologiji je izneto, na primer, već u julu 1933. Laban je uklanjao sve učenike označene kao nearijevske sa kursa za decu koji je vodio kao direktor baleta.[15] Međutim, neki naučnici Labana su istakli[16] da su takve akcije bile neophodne za opstanak u nacističkoj Nemačkoj u to vreme i da je njegov položaj bio nesiguran, jer nije bio ni nemački državljanin, ni član nacističke partije. U stvari, preuzimanje vlasti od strane nacionalsocijalista 1933. imalo je neposredan efekat na Labanov rad kroz novi zakon koji je usvojen protiv rasne prenatrpanosti u nemačkim školama i univerzitetima od 25. aprila 1933. (Gesetz gegen die Überfüllung deutscher Schulen und Hochschulen). Labana je tako obavezao ovaj novi zakon o proveri učenika sa rasnim karakteristikama „nearijevskog” porekla. Njegov rad pod nacističkim režimom kulminirao je 1936. Gebelovom zabranom Vom Tauwind und der Neuen Freude (O prolećnom vetru i novoj radosti), koreografiji namenjenoj Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu, jer nije unapredila nacistički plan.[17][18]

Radovi i publikacije

[уреди | уреди извор]
  • (Undated). Harmonie Lehre Der Bewegung (German). (Handwritten copy by Sylvia Bodmer of a book by Rudolf Laban) London: Laban Collection S. B. 48.
  • (1920). Die Welt des Taenzers [The world of Dancers] (German). Stuttgart: Walter Seifert. (3rd edition, 1926)
  • (1926). Choreographie: Erstes Heft (German). Jena: Eugen Diederichs.
  • (1926). Gymnastik und Tanz (German). Oldenburg: Stalling.
  • (1926). Des Kindes Gymnastik und Tanz (German). Oldenburg: Stalling.
  • (1928). Schriftanz: Methodik, Orthographie, Erlaeuterungen (German). Vienna: Universal Edition.
  • (1929). "Das Choreographische Institut Laban" in Monographien der Ausbildungen fuer Tanz und Taenzerische Koeperbildung (German). Edited by Liesel Freund. Berlin-Charlottenburg: L. Alterthum.
  • (1947). with F. C. Lawrence. Effort: Economy of Human Movement London: MacDonald and Evans. (4th reprint 1967)
  • (1948). Modern Educational Dance. London: MacDonald and Evans. (2nd Edition 1963, revised by Lisa Ullmann)
  • (1948). "President’s address at the annual general meeting of the Laban art of movement guild". Laban Art of Movement Guild News Sheet. 1 (April): 5-8.
  • (1950). The Mastery of Movement on the Stage. London: MacDonald and Evans.
  • (1951). "What has led you to study movement? Answered by R. Laban". Laban Art of Movement Guild News Sheet. 7 (Sept.): 8-11.
  • (1952). "The art of movement in the school". Laban Art of Movement Guild News Sheet. 8 (March): 10-16.
  • (1956). Laban’s Principles of Dance and Movement Notation. London: MacDonald and Evans. (2nd edition 1975, annotated and edited by Roderyk Lange)
  • (1960). The Mastery of Movement. (2nd Edition of The Mastery of Movement on the Stage), revised and enlarged by Lisa Ullmann. London: MacDonald and Evans. (3rd Edition, 1971. London: MacDonald and Evans) (1st American Edition, 1971. Boston: Plays) (4th Edition, 1980. Plymouth, UK: Northcote House)
  • (1966). Choreutics. Annotated and edited by Lisa Ullmann. London: MacDonald and Evans.
  • (1974). The Language of Movement; A Guide Book to Choreutics. Annotated and edited by Lisa Ullmann. Boston: Plays. (American publication of Choreutics)
  • (1975). A Life For Dance; Reminiscencs. Translated and annotated by Lisa Ullmann. London: MacDonald & Evans. (Original German published 1935.)
  • (1984). A Vision of Dynamic Space. Compiled by Lisa Ullmann. London: The Falmer Press.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Vojtek, Miklós (1999). „Lábán Rudolf pozsonyi gyökerei” [The roots of Rudolf in Bratislava] (на језику: мађарски). Bratislava: Kalligram Publishing House. Приступљено 2022-01-31. 
  2. ^ а б McCaw, Dick (2011). „The Laban Sourcebook” (на језику: енглески). London, New York: Routledge Taylor & Francis. стр. 1. ISBN 9780415543330. 
  3. ^ а б Dörr, Evelyn (2008). Rudolf Laban, The Dancer of the Crystal (на језику: енглески). Lanham, Maryland: Scarecrow Press. стр. 99—101. ISBN 9780810860070. 
  4. ^ Karina, Lillian & Kant, Marion, (2003) (translator: Steinberg, Jonathan). "Hitler's Dancers: German Modern Dance and the Third Reich", New York & Oxford: Berghahn Books, page viii.
  5. ^ Levy FJ (1988). „Laban movement analysis and dance therapy in the United States”. Dance/movement therapy: a healing art (PDF). Reston, Va.: National Dance Association. стр. 131-164. ISBN 0-88314-380-1. Архивирано (PDF) из оригинала 21. 1. 2022. г. — преко Institute of Education Sciences. 
  6. ^ Evans M (2009). Movement training for the modern actor (PDF). New York: Routledge. стр. 17. ISBN 9780203883549. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 11. 2018. г. — преко Coventry University. 
  7. ^ а б Dörr 2008, стр. 24–45.
  8. ^ а б в Nicholas, Larraine (2007). Dancing in Utopia (на језику: енглески). Binsted, England: Dance Books. стр. 36—41. ISBN 9781852731212. Приступљено 2022-01-29. 
  9. ^ Savrami, Katia (2019). Tracing the Landscape of Dance in Greece (на језику: енглески). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. стр. 26—27. ISBN 9781527543331. 
  10. ^ Manning, Susan. "Reinterpreting Laban" a review of "Body-Space-Expression: The Development of Rudolf Laban's Movement and Dance Concepts" by Vera Maletic. Dance Chronicle, Vol. 11, No. 2 (1988), pp. 315–320.
  11. ^ Rudolf Laban, "Meister und Werk in der Tanzkunst," Deutsche Tanzzeitschrift, May 1936, quoted in Horst Koegler, "Vom Ausdruckstanz zum 'Bewegungschor' des deutschen Volkes: Rudolf von Laban," in Intellektuellen im Bann des National Sozialismus, ed. Karl Corino (Hamburg: Hoffmann & Campe, 1980), p. 176.
  12. ^ Karina, Lillian & Kant, Marion, 2003 (translator: Steinberg, Jonathan). "Hitler's Dancers: German Modern Dance and the Third Reich", New York & Oxford: Berghahn Books, p. 244.
  13. ^ Karina, Lillian & Kant, Marion, 2003 (translator: Steinberg, Jonathan). "Hitler's Dancers: German Modern Dance and the Third Reich", New York & Oxford: Berghahn Books, p. 254.
  14. ^ Karina, Lillian & Kant, Marion, 2003 (translator: Steinberg, Jonathan). "Hitler's Dancers: German Modern Dance and the Third Reich", New York & Oxford: Berghahn Books, p. 256.
  15. ^ Karina, Lillian & Kant, Marion (translator: Steinberg, Jonathan). "Hitler's Dancers: German Modern Dance and the Third Reich", New York & Oxford: Berghahn Books, 2003.
  16. ^ Preston-Dunlop, Valerie. "Rudolf Laban An Extraordinary Life" (Dance Books, 1998) (especially Chap. 9 'The Nazification of Culture' and Chap. 10 'Survival').
  17. ^ Toepfer, Karl Eric (1997). Empire of Ecstasy: Nudity and Movement in German Body Culture, 1910–1935. (на језику: енглески). Berkeley, Los Angeles, Oxford: University of California Press. стр. 315. ISBN 9780520918276. 
  18. ^ Kew, Carole. "From Weimar Movement Choir to Nazi Community Dance: The Rise and Fall of Rudolf Laban's "Festkultur"".Dance Research: The Journal of the Society for Dance Research, Vol. 17, No. 2 (1999): pp. 73–96.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Rudolf fon Laban на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rudolf_fon_Laban&oldid=28524756”