S/2003 J 2

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
S/2003 J 2
Откриће
Открио Ското С. Шепард и Давидо Ц. Јевит
Датум открића 4. март 2003.
Орбиталне карактеристике
Екцентрицитет 0.380
Средња орбитална брзина 2.19 км/сек
Инклинација 154° (према Јупитеровом екватору 151.8°)
Физичке карактеристике
Атмосфера

S/2003 J 2 је ретроградни неправилан сателит Јупитера. Откриће, од стране тима астронома са Универзитета на Хавајима, на челу са Скотом С. Шепардом и Давидом Ц. Јевитом, објављено је 4. марта 2003.[1][2] То је Јупитеров најпознатији мјесецажурирано: 2019..

S/2003 Ј 2 је у пречнику око 2 км, а орбитира на Јупитеру на просечном растојању од 29,545,579,5 километара (2.954 Gm (19,75 AU)) у 981,55 дана, са нагибом од 154° према еклиптику (152° до Јупитеровог екватора) и са ексцентричношћу од 0,4100.[3][4][5]

Може припадати Пасипхае групи, иако његова орбита није довољно позната да би потврдила задаће. Његова орбита има полу-главну осовину ~30 Gm (0,20 AU) и нагиб ~160 °.[4]

Границе Јупитеровог гравитационог утицаја дефинисане су његовом Хиловом сфером, чији је радијус 52 Gm (0,35 AU). Сматра се да су ретроградни мјесеци са осе до 67% Хиловог радијуса стабилни. Сходно томе, могуће је да ће се открити још удаљенији мјесеци Јупитера.

Овај мjесец није виђен од његовог открића 2003. године, а тренутно се сматра изгубљеним.[6][7][8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ IAUC 8087: Satellites of Jupiter 2003 March 4 (discovery)
  2. ^ Sheppard, Scott S.; Jewitt, David C. (2003). „An abundant population of small irregular satellites around Jupiter” (PDF). Nature. 423 (6937): 261–263. Bibcode:2003Natur.423..261S. PMID 12748634. doi:10.1038/nature01584. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 5. 2006. 
  3. ^ MPEC 2003-E11: S/2003 J 1, 2003 J 2, 2003 J 3, 2003 J 4, 2003 J 5, 2003 J 6, 2003 J 7 2003 March 4 (discovery and ephemeris)
  4. 4,0 4,1 Mean orbital elements from NASA JPL (August 2006)
  5. ^ Current (2004 July 14, JD= 2453200.5) orbital elements as reported by IAU-MPC NSES are a= 0.2024818 AU, e=0.1882469 i=153.52114
  6. ^ Beatty, Kelly (4. 4. 2012). „Outer-Planet Moons Found — and Lost”. www.skyandtelescope.com. Sky & Telescope. Приступљено 27. 6. 2017. 
  7. ^ Brozović, Marina; Jacobson, Robert A. (9. 3. 2017). „The Orbits of Jupiter's Irregular Satellites”. The Astronomical Journal. 153 (4): 147. Bibcode:2017AJ....153..147B. doi:10.3847/1538-3881/aa5e4d. 
  8. ^ Jacobson, B.; Brozović, M.; Gladman, B.; Alexandersen, M.; Nicholson, P. D.; Veillet, C. (28. 9. 2012). „Irregular Satellites of the Outer Planets: Orbital Uncertainties and Astrometric Recoveries in 2009–2011”. The Astronomical Journal. 144 (5): 132. Bibcode:2012AJ....144..132J. doi:10.1088/0004-6256/144/5/132. 
  9. ^ Sheppard, Scott S. (2017). „New Moons of Jupiter Announced in 2017”. home.dtm.ciw.edu. Приступљено 27. 6. 2017. »We likely have all of the lost moons in our new observations from 2017, but to link them back to the remaining lost 2003 objects requires more observations a year later to confirm the linkages, which will not happen until early 2018. ... There are likely a few more new moons as well in our 2017 observations, but we need to reobserve them in 2018 to determine which of the discoveries are new and which are lost 2003 moons.«