Амалтеја (сателит)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амалтеја

Amalthea PIA02532.png

Планета Јупитер
Откриће
Открио Едвард Емерсон Барнард
Датум открића 9. септембар 1892.
Карактеристике орбите
Апоапсис 182.000 km
Екцентрицитет 0,0032
Период револуције 0,498
Период ротације 0,498 Tage
Нагиб 0,380
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 167 km
Маса 2,07 · 1018 kg
Густина 0,85 g/cm³
Магнитуда 14,1

Амалтеа је трећи познати јупитеров сателит. По римској митологији Амалтеа је била нимфа која је малог Јупитера хранила козјим млијеком. Открио га је Бертнард 9. септембра 1892. године у Лицк-ом опсерваторију користећи 36-то инчни (91 cm) рефлектор. Амалтеа је посљедњи сателит који је откривен директним посматрањем (за разлику од фотографије). Амалтеа и Хималиа су пети и шести највећи Јупитерови сателити али су само једну-петнаестину величине Европе. Амалтеа је најцрвеније небеско тијело у сунчевом систему. Претпоставља се да је црвена боја резултат сумпора који је дошао са Иоа.

Прије се сматрало да величина и нерегуларан облик имплицирају да је Амалтеа релативно јако, тврдо тијело. Али, мјерење његове масе током прошле Галилејеве (свемирска летјелица) орбите говоре другачије. Изгледа да је Амалтеина густоћа приближна густоћи воде и пошто вјероватно није да је сачињен од леда највјероватније је гормада шљунка са много шупљина.

Као и Ио, Амалтеа исијава (зрачи) више топлоте него што је прима од Сунца (вјероватно ради струјних валова које долазе из Јупитеровог магнетног поља).

Амалтеин пречник је 189 километара а удаљеност од Јупитера 181.000 километара.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]