Пређи на садржај

Симо Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Симо Поповић
Војвода Симо Поповић
Датум рођења1846.
Место рођењаТоварникАустријско царство
Датум смрти1921.
Место смртиУлцињКраљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Војвода Симо Поповић је познати књижевник, писац и политичар. Истакао се као секретар књаза Николе, који му је доделио титулу војводе.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио у Сремским Карловцима и Пожуну (Братислава), где је похађао и словачки протестантски лицеј. Студирао је у Пожуну и у Београду[1], и био сарадник часописа "Виле". Око 40 година (од 1870. до 1906) је био у служби књаза Николе. Био је уредник "Црногораца" и "Гласа Црногораца".

Заступао је Црну Гору у различитим дипломатским и политичким мисијама.

Пуних 15 година био је први гувернер Црногорско приморске области.

Водио је ресор Министарства просвете Црне Горе и био члан Државног савета и Уставног одбора. Писао је песме, бавио се публицистиком и преводилачким пословима. Постао је познат по преводу индијског спева "Махабхарате".[2]

Живот и рад војводе Поповића тесно је испреплетан са животом и политичком делатношћу књаза Николе. То се најбоље види из Мемоара војводе Поповића који су штампани тек 1995. године. У периоду од 1916. до 1919. године, био је у емиграцији, у Француској, заједно са краљем Николом. Налазећи се у дворској свити, сусрећући се са краљем, члановима његове породице и црногорске владе, војвода је био не само сведок већ и учесник догађаја од посебног историјског значаја за историју Црне Горе. У виду писама својој деци, Војвода Симо је стављао на хартију све што је видео, доживео и чуо, а сматрао вредним забележити и сачувати од заборава. Његови записи из времена рата препуни су података који досад нису били познати.[3]

Умро је у Улцињу 1921. године.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Симо Поповић, војвода, аутор: ПР, Датум објаве: 08.05.2015”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 15. 09. 2015. 
  2. ^ Михаило Полит-Десанчић: "Покојници", Нови Сад 1899.
  3. ^ „:::::: Слике Из Српске Историје ::::::[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2014. г. Приступљено 17. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Историјски лексикон Црне Горе. Подгорица: Вијести. 2006. стр. 1051. ISBN 86-7706-165-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Андријашевић, Живко М. (1999). „Књаз Никола о Србији и србијанско-црногорским односима у "Мемоарима" војводе Симе Поповића”. Перо и повест: Cрпско друштво у сећањима. Београд: Филозофски факултет. стр. 129—142. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]