Црква Светог Николе у Улцињу
Црква Светог Николе у Улцињу | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | Митрополија црногорско-приморска Српска православна црква |
Оснивање | 1890. |
Место | Метеризи, Улцињ |
Држава | Црна Гора |
Црква Светог Николе у Улцињу је српски православни храм митрополије црногорско-приморске.
Историја
[уреди | уреди извор]Налази се у дијелу града Метеризи, поред тврђаве - Старог града. Порта храма је пространа, са доста стабала стољетних маслина. Према историјским документима, на мјесту цркве се у 15. вијеку налазио православни манастир Светог архангела Михаила.[1] Касније, око 1670., након Кандијског рата, на мјесту манастирске цркве је изграђена џамија, код сјеверног улаза у Стари град. Била је позната као џамија у Вароши, односоно Подграду. Када је црногорска војска ослободила Улцињ од турског окупатора, била је у трошном стању. На њеним темељима је књаз Никола Петровић 1890. дао изградити нову цркву, посвећену Светом Николи, у славу Божију и у спомен погинулих војника 1878. у ослобођењу града.[2] [3] У порти цркве су гробови војводе и гувернера приморске области Симе Поповића, стари гроб избјеглог сарајевског митрополита Саве Косановића и проте Јована И. Вујановића.
Храм је бијеле фасаде са високим звоником на западном дијелу храма. Живописан је и има куполу. На источном дијелу има пространу полукружну олтарску апсиду, а са сјеверне и јужне стране су двије пјевнике апсиде. На фасади је са спољашње стране мозаик са ликом Светог Николе и двије спомен плоче. Једна је о градњи храма од књаза Николе, а друга са именима погинулих црногорских јунака, који су ослободили град. Преко пута црквене порте, ближе мору и тврђави је православно гробље.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Порта са стољетним стаблима маслина
-
-
-
-
-
-
-
Гроб Симе Поповића
-
Стари гроб митрополита Саве Косановића (нови је од 2013. у Никшићу)
-
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ulcinj Vjerski Objekti.
- ^ Crkva sv. Nikole.
- ^ Crkva Svetog Nikole u Ulcinju.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник. стр. 321.
- ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum, VII, леви стубац при дну стране 437. стр. 437.