Sindrom mačijeg plača

Klasifikacija	D ICD-10: Q93.4; ICD-9-CM: 758.31; OMIM: 123450; MeSH: D003410; DiseasesDB: 29133;
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 001593; eMedicine: ped/504; Patient UK: Sindrom mačijeg plača; Orphanet: 281;

Sindrom mačijeg plača
Sindrom mačijeg plača
Sinonimi	Chromosome 5p deletion syndrome; 5p− syndrome; Lejeune's syndrome;
	Crte lica osobe sa sindrom mačijeg plača stare 8 meseci (A), 2 godine (B), ; 4 godine (C) i 9 godina (D)
Specijalnosti	genetika
	[uredi na Vikipodacima]

Sindrom mačijeg plača (fran. cri du chat syndrome ili 5p-sindrom) jedan je od urođenih sindrom koji se javlja kao posledica strukturne aberacije u obliku parcijalnih delecija kratkog kraka hromozoma 5 (5p-). Veličina delecije se kreće od celog kratkog kraka do samo 5p15, i svi uključuju CTNND2 gen.^[1] Ako je delecija kratkog kraka hromozoma prisutna na oba hromozoma 5 (homozigotna) onda je to letalno po ćeliju. Većina pacijenata sa sindromom mačijeg plača ima de novo delecija,^[2] od oko 80%, pri čemu je 90% terminalnih i 10% intersticijskih, a 80% nastaje na očevom homologu. Ostalih 10% nastaje kao rezultat roditeljskih translokacija, a ostatak se dešava kao rezultat neobične citogenetske aberacije.^[3]

Novorođenčad sa ovim sindromom imaju piskutav glas koji asocira na mjaukanje mačića, pa otuda i naziv - sindrom mačijeg plača. Deca rođena sa ovim sindromom ispoljavaju niz fizičkih i psihičkih problema koji mogu varirati u svom intenzitetu i manifestaciji. Karakteristične kliničke karakteristike sindroma uključuju glasan i monoton plač, mikrocefaliju, okruglo lice, hipertelorizam, epikantične nabore, mikrognatiju, abnormalne dermatoglifike, kašnjenje u rastu i tešku psihomotornu i mentalnu retardaciju smanjene motoričke sposobnosti, probleme sa govorom i učenjem, problemi sa gutanjem itd.^[4]^[3]

Nauci je danas poznat sindrom mačjeg plača čije se postojanje može izvršiti putem specijalnih NIPT testova (neinvazivnih prenatalnih testova). Standardni NIPT testovi najčešće obuhvataju analizu tri ili više hromozomskih parova, ali ne analiziraju prisustvo mikrodelecija. Samo NIPT testovi na kojima je naglašeno da vrše i proveru mikrodelecija mogu dati ovaj podatak.^[4]

Poslednjih godina primena genetskih molekularnih metoda uvela je napredak u dijagnostici i tipizaciji sindroma mačjeg plača ^[5]

Istorija

Sindrom mačijeg plača koji je pračen delecijom, gubitkom kratkog kraka (p) hromozoma broj 5, prvi su kao delecioni sindrom 1963. godine opisali Lejeune i saradnici.

Epidemiologija

Učestalost

Procijenjena prevalencija sindrom mačijeg plača je od oko 1 slučaj na 15.000 do 1 na 50.000 živorođenih. Prevalencija među osobama sa mentalnom retardacijom je oko 1,5 na 1.000 osoba.^[3]

Mortalitet/morbiditet

Sa savremenim intervencijama velika je šansa za preživljavanje do odrasle dobi. Trenutno je stopa mortaliteta od sindrom mačijeg plača 6-8% u ukupnoj populaciji.

Pneumonija, aspiraciona pneumonija, urođene srčane mane i respiratorni distres sindrom najčešći su uzroci smrti.

Studija Sandersa i saradnika pokazala je da su simptomi primarne cilijarne diskinezije (PCD), Još jednog poremećaja koji se prati do kraka hromozoma 5p, preovlađujući kod pacijenata sa sindromom mačjeg plača. Simptomi povezani sa PCD-om pronađeni kod pacijenata sa sindromom mačijeg plača uključivali su neobjašnjivi neonatalni stres (35%), začepljenost nosa tokom cele godine koje se pojavila u detinjstvu (32%) i vlažni kašalj tokom cele godine koji je započeo u djetinjstvu ( 20%).^[6]

Studija Lefranca i saradnika pokazala je da je proteinsko-energetska pothranjenost čest problem kod sindroma cri-du-chat, a pregled upitnika iz 36 porodica otkriva dokaze o takvoj pothranjenosti kod 47% pacijenata.^[7]

Rasa

Nije pronađena nikakva rasna sklonost sindroma mačijeg plača.

Pol

Značajna prevlast žena je uočena kod oboljele novorođenčadi, sa muško ženskim odnosom od 0,72:1.

Starost

Stanje se otkriva kod novorođenčadi i odojenčadi sa karakterističnim mačjim plačem i dismorfnim osobinama.

Delecija hromozoma 5

Većina slučajeva sindrom mačjeg plača nije nasledna. Brisanje hromozoma se obično javlja kao slučajni događaj tokom formiranja reproduktivnih ćelija (jaja ili spermatozoida) ili u ranom fetalnom razvoju. Ljudi sa sindrom mačjeg plača obično nemaju istoriju bolesti u svojoj porodici.^[8]

Oko 10 procenata ljudi sindrom mačjeg plača nasleđuje hromozom sa izbrisanim segmentom od roditelja koji nije pogođen. U ovim slučajevima, roditelj nosi hromozomsko preuređenje koje se naziva uravnotežena translokacija, u kojoj se genetski materijal ne dobija ili gubi. Uravnotežene translokacije obično ne izazivaju nikakve zdravstvene probleme; međutim, oni mogu postati neuravnoteženi kako se prenose na sledeću generaciju. Delecija u kratkom kraku hromozoma 5 je primer neuravnotežene translokacije, što je hromozomsko preuređenje sa dodatnim ili nedostajućim genetskim materijalom. Neuravnotežene translokacije mogu uzrokovati urođene defekte i druge zdravstvene probleme poput onih koji se vide kod sindrom mačjeg plača.^[8]

Genetska delecije koja predstavljaju takvu vrstu strukturne aberacije hromozoma u kojoj dolazi do gubitka njegovog dela, uzrok je sindrom mačijeg plača. Delecija manjeg ili većeg dela kratkog kraka hromozoma 5 ...najčešći je razlog nepravilan krosing-over koji se dešava u mejozi i za vreme obrazovanja polnih ćelija. Dužina izgubljenog dela kartkog kraka može da varira što utiče na težinu bolesti. Veći broj gena, koji se nalaze na kratkom kraku, se gube a svaki od njih doprinosi nekom od simptoma ove bolesti. Naučnici veruju da je gubitak gena CTNND2 povezan sa umnom zaostalošću.^[9]

Do delecije najčešće dolazi za vreme obrazovanja gameta (kod spermatozoida češće nego kod jajne ćelije) roditelja. Roditelji su zdravi jer se delecija javlja samo u polnim ćelijama dok je njihove telesne ćelije ne sadrže. Ova delecija je tako retka da se najverovatnije neće ponoviti kod drugog deteta, ako je prvo dete zahvaćeno ovim sindromom. Bez obzira na to savetuje se prenatalna citogenetička analiza ploda, ako je u porodici već rođeno dete sa ovim sindromom.^[9]

Klinička slika

Glavna karakteristika kliničke slike ovog sindroma kod obolelog novorođenčata je karakterističan plač mijaukanja, ili monohromatski plač visokog tona koji se smatra patognomoničan za ovaj sindrom.

Znaci i simptomi sindrom mačijeg plača
Klinička slika na rođenju	KLinička slika u detinjstvu
Mala porođajna težina Hipotonija Mikrocefalija Zastoj u rastu Okruglo lice sa punim obrazima Hipertelorizam Epikantalni nabori Palpebralne pukotine koje se spuštaju prema dolje Strabizam Ravan nosni most Okrenuta usta Micrognathia Nisko postavljene uši Kratki prsti Pojedinačni nabori na dlanu Srčani defekti	Teška mentalna retardacija Zastoj u razvoju Mikrocefalija Hpertoničnost Prerano posijedilo kose Malo, usko i često asimetrično lice Spuštena vilica, izraz otvorenih usta kao posljedica opuštenosti lica Short philtrum Pogrešna okluzija zuba Skolioza Kratki treći-peti metakarpalni
Neonatalne komplikacije uključuju: loše sisanje, potrebu za negom u inkubatoru, respiratorni distres, žuticu, upalu pluća i dehidraciju.	Deca ovim sindromom imaju sleće hronične zdravstvene probleme: infekcije gornjih dišnih puteva, upala srednjeg uva, teški zatvor i hiperaktivnost.

Od malformacije, iako ne baš čestih, mogu biti prisutne:^[10]

srčane, neurološke i bubrežne abnormalnosti,
preaurikularne oznake,
sindaktilija,
hipospadija i kriptorhizam.

Dijagnoza

Dijagnoza sindrom mačjeg plača se generalno postavlja u bolnici pri rođenju. Zdravstveni radnik može primetiti kliničke simptome povezane sa ovim stanjem. Mačji plač je najistaknutija klinička karakteristika kod novorođene dece i obično je glavni dijagnostički znak za sindrom mačjeg plača.^[8]

Pored toga, može se izvršiti analiza hromozoma pojedinca. Deo koji nedostaje (delecija) kratkog kraka hromozoma 5 može se videti na analizi hromozoma. Ako nije, možda će biti potreban detaljniji tip genetskog testa koji se zove FISH analiza u sumnjivim slučajevima, koja će potvrditi dijagnozudu i otkriti delciju.^[8]

Molekularna citogenetska analiza je omogućila da se definiše citogenetska i fenotipska mapa 5p, čak i ako se rezultati do sada objavljenih studija ne slažu u potpunosti. Studije korelacije genotip-fenotip su pokazale kliničku i citogenetsku varijabilnost.^[10] Identifikacija fenotipskih podskupova povezanih sa specifičnom veličinom i tipom delecije je od dijagnostičke i prognostičke važnosti. Uspostavljene su specifične karte rasta i psihomotornog razvoja. Dva gena, semaforin F (SEMAF) i delta-katenin (CTNND2), koji su mapirani u "kritične regije", potencijalno su uključeni u cerebralni razvoj i njihovo brisanje može biti povezano sa mentalnom retardacijom kod pacijenata sa CdCS. Brisanje gena za reverznu transkriptazu telomeraze (hTERT), lokalizovanog na 5p15.33, može doprineti fenotipskim promenama u CdCS. Kritične regije su nedavno rafinirane korištenjem niza komparativne genomske hibridizacije.^[10]

Prenatalna dijagnostika

Nakon rođenja obolelog deteta, prenatalna dijagnoza se može ponuditi za buduće trudnoće. Prenatalna dijagnoza de novo 5p delecija nije uobičajena, ali mogućnosti prenatalne identifikacije uključuju:^[8]

Strukturne abnormalnosti otkrivene ultrazvukom - npr. bilateralna ventrikulomegalija fetalne horoidne ciste, mikrocefalija sa hipoplazijom malog mozga, ageneza kalozuma korpusa.

Abnormalni test seruma majke.

Analiza fetalnih hromozoma.

Treba napomenuti da sva brisanja 5p ne dovode do fenotipa sindroma mačjeg plača, a neka mogu dovesti do veoma blago abnormalnog ili normalnog fenotipa.

Diferencijalna dijagnoza

Kliničke karakteristike pacijenata sa sindrom mačjeg plača nisu specifične ako se posmatraju odvojeno, ali, ako se vrednuju kao celina, rezultuju posebnim fenotipom koji, zajedno sa posebnim krikom, omogućava sumnju na dijagnozu pri rođenju. Analiza kariotipa periferne krvi će potvrditi dijagnozu.

U lakšim slučajevima koji mogu izbeći dijagnozu ili kod starijih pacijenata, klinička slika (i pre svega glas koji ostaje nenormalan) i psihomotorna retardacija će dovesti do sprovođenja citogenetske i molekularne citogenetske analize.

Terapija

Ne postoji specifična terapija za sindrom mačjeg plača, ali rane rehabilitacione i edukativne intervencije poboljšavaju prognozu, a značajan napredak je napravljen i u socijalnom prilagođavanju pacijenata sa sindrom mačjeg plača.^[11]^[10]

Tretman ima za cilj da stimuliše dete i pomogne mu da ostvari svoj puni potencijal i može uključivati:^[12]

fizioterapiju za poboljšanje slabog tonusa mišića
govornu terapiju, za korekciju govora,
komunikacijske alternative, kao što je znakovni jezik, pošto govor obično kasni, često ozbiljno
radnu terapiju za podučavanje strategija suočavanja i
usvanje novih veština.

Kako je genetsko savetovanje indikovano, plodne žene mogu roditi održivo pogođeno potomstvo, sa procijenjenim rizikom od ponovnog pojavljivanja od 50%. Rizik od recidiva za de novo slučaj je 1% ili manje. Retki recidivi kod hromozomski zdravih roditelja verovatno su rezultat gonadnog mozaicizma za deleciju 5p kod jednog od roditelja. Ako je roditelj uravnotežen nosilac strukturnog preuređivanja, rizik je značajno visok. Rizik treba proceniti na osnovu vrste strukturnog preuređivanja i njegovog obrasca segregacije.

Hronični medicinski problemi kao što su infekcije gornjih disajnih puteva, upala srednjeg uha i teški zatvor zahtijevaju odgovarajući tretman.

Primenom relativno dobrih receptivnih veština treba podstaknuti razvoj jezika i komunikacije umesto da se oslanja na tradicionalne verbalne metode.

Rana stimulacija i upoznavanje sa znakovnim jezikom su efikasna sredstva za razvoj komunikacijskih veština (50% dece može koristiti znakovni jezik za komunikaciju).

Programi modifikacije ponašanja mogu biti uspešni u upravljanju hiperaktivnošću, kratkim rasponom pažnje, niskim pragom frustracije i samostimulirajućim ponašanjima (npr lupanje glavom, mahanje rukama).

Kompjuterizirani trening vizualno-motoričke koordinacije poboljšava vizualno-prostorne performanse kod deteta pogođenog sindrom mačijeg plača.^[13]

Studija koju su proveli Guala i saradnici: otkrila je da najverovatnije pojedinci sa sindrom mačijeg plača imaju koristi od terapije zasnovane na obrazovnom programu razvijene za takve pacijente. Roditelji su prijavili poboljšanje socijalnih veština kod pacijenata koji su bili podvrgnuti programu, iako nisu pronađene razlike između ovih pacijenata i onih koji nisu bili izloženi programu kada su analizirani korišćenjem Denver razvojnog skrining testa II.^[14]

Izvori

^ Sheth, Frenny; Gohel, Naresh; Liehr, Thomas; Akinde, Olakanmi; Desai, Manisha; Adeteye, Olawaleye; Sheth, Jayesh (2012). „Gain of Chromosome 4qter and Loss of 5pter: An Unusual Case with Features of Cri du Chat Syndrome”. Case Reports in Genetics. 2012: 153405. ISSN 2090-6544. PMC 3539376 . PMID 23320207. doi:10.1155/2012/153405 .
^ Rinaldi, R.; De Bernardo, C.; Assumma, M.; Grammatico, B.; Buffone, E.; Poscente, M.; Grammatico, P. (2003-02-10). „Cytogenetic and molecular characterization of a de novo 4q24qter duplication and correlation to the associated phenotype”. American Journal of Medical Genetics Part A. 118A (2): 122—126. ISSN 1552-4825. doi:10.1002/ajmg.a.10093.
^ ^а ^б ^в Mainardi, P. C.; Pastore, G; Castronovo, C.; Godi, M; Guala A, Tamiazzo S, Provera S, Pierluigi M, Bricarelli FD (2006 Sep-Oct). „The natural history of Cri du Chat Syndrome. A report from the Italian Register.”. Eur J Med Genet. 49 (5): 363—83. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
^ ^а ^б „Šta su mikrodelecije?”. Prenatalni test - Verified (на језику: енглески). 2019-04-25. Приступљено 2022-02-16.
^ Rodriguez-Caballero A, Torres-Lagares D, Rodriguez-Perez A, Serrera-Figallo MA, Hernandez-Guisado JM, Machuca-Portillo G (мај 2010). „Cri du chat syndrome: a critical review”. Med Oral Patol Oral Cir Bucal. 15 (3): e473—8. .
^ Sanders, Catherine D.; Leigh, Margaret W.; Chao, Kay C.; Weck, Karen E.; King, Ian; Wolf, Whitney E.; Campbell, Dennis J.; Knowles, Michael R.; Zariwala, Maimoona A.; Shapiro, Adam J. (2018). „The prevalence of the defining features of primary ciliary dyskinesia within a cri du chat syndrome cohort”. Pediatr Pulmonol. 53 (11): 1565—73. PMID 30238669. S2CID 52309122. doi:10.1002/ppul.24159. .
^ Lefranc V, de Luca A, Hankard R (мај 2016). „Protein-energy malnutrition is frequent and precocious in children with cri du chat syndrome”. The American Journal of Medical Genetics A. 170. A (5):1358-62.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „About Cri du Chat Syndrome”. Genome.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-16.
^ ^а ^б Trifunović, Snežana. „Sindrom mačijeg plača”. www.bionet-skola.com. Приступљено 16. 2. 2022.
^ ^а ^б ^в ^г Cerruti Mainardi, Paola (2006-09-05). „Cri du Chat syndrome”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 1: 33. ISSN 1750-1172. PMC 1574300 . PMID 16953888. doi:10.1186/1750-1172-1-33 .
^ Liverani, M. E.; Spano, A; Danesino, C.; et al. (фебруар 2019). „Children and adults affected by Cri du Chat syndrome: Care's recommendations”. Pediatr Rep. 11 (1): 7839.
^ „Cri du chat syndrome - Better Health Channel”. www.betterhealth.vic.gov.au. Приступљено 2022-02-16.
^ Pizzamiglio, M. R.; Nasti, M.; Piccardi, L.; Vitturini, C.; Morelli, D.; Guariglia, C. (2008). „Visual-motor coordination computerized training improves the visuo-spatial performance in a child affected by Cri-du-Chat syndrome”. Int J Rehabil Res. 31 (2): 151—4. PMID 18467929. S2CID 205864451. doi:10.1097/MRR.0b013e3282fbfbde. .
^ Guala A, Spunton M, Tognon F, et al. Psychomotor Development in Cri du Chat Syndrome: Comparison in Two Italian Cohorts with Different Rehabilitation Methods. ScientificWorldJournal. 2016. 2016:3125283. [

Literatura

Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Spoljašnje veze

cri-du-chat syndrome - www.britannica.com (језик: енглески)
Cri Du Chat (језик: енглески)
Cri-du-Chat Syndrome (језик: енглески)
Cri du chat на сајту Curlie (језик: енглески) (језик: енглески)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Sheth, Frenny; Gohel, Naresh; Liehr, Thomas; Akinde, Olakanmi; Desai, Manisha; Adeteye, Olawaleye; Sheth, Jayesh (2012). „Gain of Chromosome 4qter and Loss of 5pter: An Unusual Case with Features of Cri du Chat Syndrome”. Case Reports in Genetics. 2012: 153405. ISSN 2090-6544. PMC 3539376 . PMID 23320207. doi:10.1155/2012/153405 .

[2] Rinaldi, R.; De Bernardo, C.; Assumma, M.; Grammatico, B.; Buffone, E.; Poscente, M.; Grammatico, P. (2003-02-10). „Cytogenetic and molecular characterization of a de novo 4q24qter duplication and correlation to the associated phenotype”. American Journal of Medical Genetics Part A. 118A (2): 122—126. ISSN 1552-4825. doi:10.1002/ajmg.a.10093.

[:3-3] а ^б ^в Mainardi, P. C.; Pastore, G; Castronovo, C.; Godi, M; Guala A, Tamiazzo S, Provera S, Pierluigi M, Bricarelli FD (2006 Sep-Oct). „The natural history of Cri du Chat Syndrome. A report from the Italian Register.”. Eur J Med Genet. 49 (5): 363—83. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).

[:2-4] а ^б „Šta su mikrodelecije?”. Prenatalni test - Verified (на језику: енглески). 2019-04-25. Приступљено 2022-02-16.

[5] Rodriguez-Caballero A, Torres-Lagares D, Rodriguez-Perez A, Serrera-Figallo MA, Hernandez-Guisado JM, Machuca-Portillo G (мај 2010). „Cri du chat syndrome: a critical review”. Med Oral Patol Oral Cir Bucal. 15 (3): e473—8. .

[6] Sanders, Catherine D.; Leigh, Margaret W.; Chao, Kay C.; Weck, Karen E.; King, Ian; Wolf, Whitney E.; Campbell, Dennis J.; Knowles, Michael R.; Zariwala, Maimoona A.; Shapiro, Adam J. (2018). „The prevalence of the defining features of primary ciliary dyskinesia within a cri du chat syndrome cohort”. Pediatr Pulmonol. 53 (11): 1565—73. PMID 30238669. S2CID 52309122. doi:10.1002/ppul.24159. .

[7] Lefranc V, de Luca A, Hankard R (мај 2016). „Protein-energy malnutrition is frequent and precocious in children with cri du chat syndrome”. The American Journal of Medical Genetics A. 170. A (5):1358-62.

[:1-8] а ^б ^в ^г ^д „About Cri du Chat Syndrome”. Genome.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-16.

[:0-9] а ^б Trifunović, Snežana. „Sindrom mačijeg plača”. www.bionet-skola.com. Приступљено 16. 2. 2022.

[:4-10] а ^б ^в ^г Cerruti Mainardi, Paola (2006-09-05). „Cri du Chat syndrome”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 1: 33. ISSN 1750-1172. PMC 1574300 . PMID 16953888. doi:10.1186/1750-1172-1-33 .

[11] Liverani, M. E.; Spano, A; Danesino, C.; et al. (фебруар 2019). „Children and adults affected by Cri du Chat syndrome: Care's recommendations”. Pediatr Rep. 11 (1): 7839.

[12] „Cri du chat syndrome - Better Health Channel”. www.betterhealth.vic.gov.au. Приступљено 2022-02-16.

[13] Pizzamiglio, M. R.; Nasti, M.; Piccardi, L.; Vitturini, C.; Morelli, D.; Guariglia, C. (2008). „Visual-motor coordination computerized training improves the visuo-spatial performance in a child affected by Cri-du-Chat syndrome”. Int J Rehabil Res. 31 (2): 151—4. PMID 18467929. S2CID 205864451. doi:10.1097/MRR.0b013e3282fbfbde. .

[14] Guala A, Spunton M, Tognon F, et al. Psychomotor Development in Cri du Chat Syndrome: Comparison in Two Italian Cohorts with Different Rehabilitation Methods. ScientificWorldJournal. 2016. 2016:3125283. [

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Klasifikacija	D ICD-10: Q93.4 ICD-9-CM: 758.31 OMIM: 123450 MeSH: D003410 DiseasesDB: 29133
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 001593 eMedicine: ped/504 Patient UK: Sindrom mačijeg plača Orphanet: 281