Suzavac

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Primena suzavca u Francuskoj 2007. godine
Eksplodirani hanister suzavca u letu

Suzavac, ranije poznat kao lahrimacioni agens ili lahrimator (od latinske reči lacrima, sa značenjem „suza”), ponekad se kolokvijalno naziva mejs,[NB 1] je hemijsko oružje koje uzorkuje oštru iritaciju očiju, pluća i kože, bol, krvarenje i čak slepilo. U oku, on stimuliše nerve suznih žlezda da proizvode suze. Uobičajeni lahrimatori su papreni sprej (OC gas), PAVA sprej (nonivamid), CS gas, CR gas, CN gas (fenacil hlorid), bromoaceton, ksilil bromid, sin-propantial-S-oksid (iz luka), i Mace (brandirana smeša).

Lahrimatorni agensi se obično koriste za kontrolu nemira. Njihova upotreba u ratu zabranjena je raznim međunarodnim ugovorima. Tokom Prvog svetskog rata, korišćeni su sve toksičniji lahrimatorni agensi.

Efekti[уреди]

2-hlorobenzalmalononitril je aktivni agens u CS gasu. Mnoga lahrimatorna jedinjenja imaju slične strukture.

Suzavac se sastoji od aerosolnih čvrstih jedinjenja, ne gasa.[1] Suzavac deluje putem iritacije sluzokožnih membrana u očima, ustima i plućima, i uzrokovanja plakanja, kijanja, kašljanja, otežanog disanja, bola u očima i privremenog slepila. Sa CS gasom, simptomi iritacije se tipično javljaju nakon 20–60 sekundi izlaganja[2] i obično prestaju u toku 30 minuta nakon napuštanja (ili bivanja uklonjen iz) oblasti.[3] Kod paprenog spreja (koji se naziva i „oleoresin capsicum”, kapsaicinoid ili OC gas), početak simptoma, uključujući gubitak motorne kontrole, je skoro momentalan.[3] Postoje znatne varijacije u toleranciji i responsu, prema podacima Komiteta za tehnologiju Nacionalnog istraživačkog saveta (US).[4]

Kalifornijski sistem za kontrolu otrova je analizirao 3.671 izveštaja povreda paprenim sprejom između 2002 i 2011.[5] Ozbiljni simptiomi zbog kojih je bila neophodna medicinska evakuacija su nađeni kod 6,8% ljudi, pri čemu su bile najozbiljnije povrede očiju (54%), respiratornog sistema (32%) i kože (18%). Najozbiljnije povrede su se javile pri obuci policije, namernom onesposobljavanju ljudi, i pri sprovođenju zakona (bilo kod pojedinaca ili pri kontroli nereda).[5]

Smatra se da lahrimatori deluju putem napadanja sulfhidrilne funkcionale grupe u enzimima. Jedan od najverovatnijih proteinskih meta je TRPA1 jonski kanal koji je izražan u senzornim nervima (trigeminalni nerv) očiju, nosa, usta i pluća.

Rizici[уреди]

Kao i kod svih neletalnih, ili manje letalnih oružja, postoji izvestan rizik od izazivanja ozbiljnih, trajnih povreda ili smrti pri upotrebu suzavca.[6][7][1] Ovim su obuhvaćeni rizici od bivanja pogođenim čaurama suzavca, što može da uzrokuje ozbiljne modrice, gubitak vida, frakture lubanje, pa čak i smrt.[8] Takođe je zabeležen slučaj ozbiljne vaskularne ozlede od čaure suzavca u Iranu, sa visokim nivoima vezanih nervnih povreda (44%) i amputacijom (17%),[9] kao i slučajevi povrede glave kod mladih osoba.[10]

Dok su medicinske posledice od samih gasova tipično ograničene na manju kožnu inflamaciju, kasnije komplikacije su isto tako moguće: ljudi sa postojećim respiratornim poremećajima kao što je astma, kod kojih je rizik posebno veliki, verovatno će imati potrebu za medicinskom pomoći[2] a ponekad je potreban bolnički tretman kao i ventilaciona podrška.[11] Izlaganje kože CS gasu može da uzrokuje hemijske opekotine[12] ili da indukuje alergijski kontaktni dermatitis.[2][3] Kada su ljudi pogođeni u neposrednoj blizini ili su ozbiljno izloženi, povrede očiju uključujući stvaranje ožiljaka rožnjače može da dovede do permanentnog gubitka oštrine vida.[13] Frekventni ili visoki nivoi izlaganja nose povećani rizik od razvoja respiratornih bolesti.[1]

Напомене[уреди]

  1. ^ "Mace" is a brand name for a tear gas spray

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Rothenberg, C; Achanta, S; Svendsen, ER; Jordt, SE (август 2016). „Tear gas: an epidemiological and mechanistic reassessment.”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1378 (1): 96—107. Bibcode:2016NYASA1378...96R. PMID 27391380. doi:10.1111/nyas.13141. Приступљено 12. 8. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Schep, LJ; Slaughter, RJ; McBride, DI (30. 12. 2013). „Riot control agents: the tear gases CN, CS and OC--a medical review.”. Journal of the Royal Army Medical Corps. PMID 24379300. doi:10.1136/jramc-2013-000165. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Smith, J; Greaves, I (март 2002). „The use of chemical incapacitant sprays: a review” (PDF). J Trauma. 52 (3): 595—600. PMID 11901348. doi:10.1097/00005373-200203000-00036. Приступљено 24. 6. 2013. 
  4. ^ National Research Council (US) Committee on Toxicology (2011). „National Research Council (US) Committee on Acute Exposure Guideline”. PMID 24983066. 
  5. 5,0 5,1 Kearney, T; Hiatt, P; Birdsall, E; Smollin, C (2014). „Pepper spray injury severity: ten-year case experience of a poison control system.”. Prehospital emergency care : official journal of the National Association of EMS Physicians and the National Association of State EMS Directors. 18 (3): 381—6. PMID 24669935. doi:10.3109/10903127.2014.891063. 
  6. ^ U, Heinrich (септембар 2000). „Possible lethal effects of CS tear gas on Branch Davidians during the FBI raid on the Mount Carmel compound near Waco, Texas” (PDF). Prepared for The Office of Special Counsel John C. Danforth. 
  7. ^ H, Hu; et al. (август 1989). „Tear gas--harassing agent or toxic chemical weapon?” (PDF). JAMA. 262 (5): 660—3. PMID 2501523. doi:10.1001/jama.1989.03430050076030. 
  8. ^ Clarot F, Vaz E, Papin F, Clin B, Vicomte C, Proust B (октобар 2003). „Lethal head injury due to tear-gas cartridge gunshots”. Forensic Sci. Int. 137 (1): 45—51. PMID 14550613. doi:10.1016/S0379-0738(03)00282-2. 
  9. ^ Wani, ML; Ahangar, AG; Lone, GN; Singh, S; Dar, AM; Bhat, MA; Ashraf, HZ; Irshad, I (март 2011). „Vascular injuries caused by tear gas shells: surgical challenge and outcome.”. Iranian journal of medical sciences. 36 (1): 14—7. PMC 3559117Слободан приступ. PMID 23365472. 
  10. ^ Wani, AA; Zargar, J; Ramzan, AU; Malik, NK; Qayoom, A; Kirmani, AR; Nizami, FA; Wani, MA (2010). „Head injury caused by tear gas cartridge in teenage population.”. Pediatric neurosurgery. 46 (1): 25—8. PMID 20453560. doi:10.1159/000314054. 
  11. ^ Carron, PN; Yersin, B (19. 6. 2009). „Management of the effects of exposure to tear gas”. BMJ. 338: b2283. PMID 19542106. doi:10.1136/bmj.b2283. 
  12. ^ Worthington E, Nee PA (мај 1999). „CS exposure—clinical effects and management”. J Accid Emerg Med. 16 (3): 168—70. PMC 1343325Слободан приступ. PMID 10353039. doi:10.1136/emj.16.3.168. 
  13. ^ Oksala A, Salminen L (децембар 1975). „Eye injuries caused by tear-gas hand weapons”. Acta Ophthalmol (Copenh). 53 (6): 908—13. PMID 1108587. doi:10.1111/j.1755-3768.1975.tb00410.x. 

Litreratura[уреди]

  • Feigenbaum, Anna (2016). Tear Gas: From the Battlefields of WWI to the Streets of Today. New York and London: Verso. ISBN 978-1-784-78026-5. 
  • Brône, B; et al. (1. 9. 2008). „Tear gasses CN, CR, and CS are potent activators of the human TRPA1 receptor”. Toxicology and Applied Pharmacology. 231 (2): 150—6. PMID 18501939. doi:10.1016/j.taap.2008.04.005. 

Spoljašnje veze[уреди]