Пређи на садржај

Udenafil

С Википедије, слободне енциклопедије
Udenafil
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Identifikatori
CAS broj268203-93-6 ДаY
ATC kodNone
PubChemCID 6918523
DrugBankDB06267 ДаY
ChemSpider5293720 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC25H36N6O4S
Molarna masa516,656
  • CCCOC1=C(C=C(C=C1)S(=O)(=O)NCCC1CCCN1C)C1=NC(=O)C2=C(N1)C(CCC)=NN2C
  • InChI=1S/C25H36N6O4S/c1-5-8-20-22-23(31(4)29-20)25(32)28-24(27-22)19-16-18(10-11-21(19)35-15-6-2)36(33,34)26-13-12-17-9-7-14-30(17)3/h10-11,16-17,26H,5-9,12-15H2,1-4H3,(H,27,28,32) ДаY
  • Key:IYFNEFQTYQPVOC-UHFFFAOYSA-N ДаY

Udenafil je organsko jedinjenje, koje sadrži 25 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 516,656 Da.[1][2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 8
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 11
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 3,3
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -5,7
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 126,3
  1. ^ Ji HY, Shim HJ, Yoo M, Park ES, Lee HS: Transport of a new erectogenic udenafil in Caco-2 cells. Arch Pharm Res. 2007 Sep;30(9):1168-73. PMID 17958337
  2. ^ Ku HY, Ahn HJ, Seo KA, Kim H, Oh M, Bae SK, Shin JG, Shon JH, Liu KH: The contributions of cytochromes P450 3A4 and 3A5 to the metabolism of the phosphodiesterase type 5 inhibitors sildenafil, udenafil, and vardenafil. Drug Metab Dispos. 2008 Jun;36(6):986-90. Epub 2008 Feb 28. PMID 18308836
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]