Универзитет у Хајделбергу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Универзитет у Хајделбергу
Ruprecht-Karls-Universitat Heidelberg
Logo University of Heidelberg.svg
Грб Универзитета у Хајделбергу
Мото Semper Apertus
Мото (на српском) Увек отворено
Тип државни
Оснивање 1386
Буџет 548 мил. евра (2008)
Канцелар Ангела Калоус
Председник Бернхард Ајтел
Ректор Бернхард Ајтел (немачки: Bernhard Eitel)
Наставно особље 4.196
Број студената 28.625 (зимски семестар 2010/2011)
Локација Хајделберг,  Немачка
Боје         
Афилијације German Universities Exellence Initiative,
LERU,
Coumbra Group,
U15,
EUA
Веб-сајт www.uni-heidelberg.de
Универзитет у Хајделбергу на мапи Немачке
Универзитет у Хајделбергу
Универзитет у Хајделбергу
Универзитет у Хајделбергу на мапи Немачке

Универзитет у Хајделбергу (немачки: Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg), званично „Универзитет Рупрехт-Карл“, основан је 1386. На њему су дјеловали неки од најпознатијих мислилаца и научника свих времена: Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Ханс Георг Гадамер, Јирген Хабермас, Карл Ото Апел и Хана Арент. Један од његових студената, Карл фон Драјс је 1817. патентирао бицикл. На овом универзитету, хемичари Поселт и Риман су открили да је никотин главни фармаколошки активни састојак духана. И поред овако значајних достигнућа и високе репутације професора, универзитет је био прва образовна институција која је избацила све студенте и професоре јеврејског поријекла када су нацисти дошли на власт.[1]

На Универзитету се данас налазе многобројне научне институције: Европска молекуларно-биолошка лабораторија, Европска молекуларно-биолошка организација, Немачки центар за истраживање рака, Институти Макса Планка за медицинска истраживања, астрономију, нуклеарну физику и компаративно јавно и међународно право. Кроз Универзитет су прошли бројни Нобеловци: Роберт Вилхелм Бунсен, Ото Мејерхоф, Волфганг Кетерле, Георг Витиг и Карл Бош.

Ту су студирали и неки од првих Срба послатих на школовање у западну Европу, као: Коста Цукић, Јован Ристић, Јеврем Грујић, Љубомир Каљевић, Сима Тројановић, Владимир Јакшић, Љубомир Ненадовић, Светозар Марковић, Димитрије Матић, Аћим Чумић, Стојан Вељковић и касније Татомир Анђелић. На Универзитету у Хајделбергу студирао је и Петар Петровић, син краља Николе.

Извори[уреди]

  1. ^ Haaretz - Son gets Dad's Auschwitz tattoo on own arm Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 1, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]