Универзитет у Хајделбергу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Универзитет у Хајделбергу
Ruprecht-Karls-Universitat Heidelberg
Logo University of Heidelberg.svg
Грб Универзитета у Хајделбергу
Мото Semper Apertus
Мото (на српском) Увек отворено
Тип државни
Оснивање 1386
Буџет 548 мил. евра (2008)
Канцелар Ангела Калоус
Председник Бернхард Ајтел
Ректор Бернхард Ајтел (нем. Bernhard Eitel)
Наставно особље 4.196
Број студената 28.625 (зимски семестар 2010/2011)
Локација Хајделберг,  Немачка
Боје         
Афилијације German Universities Exellence Initiative,
LERU,
Coumbra Group,
U15,
EUA
Веб-сајт www.uni-heidelberg.de
Универзитет у Хајделбергу на мапи Немачке
Универзитет у Хајделбергу
Универзитет у Хајделбергу
Универзитет у Хајделбергу на мапи Немачке

Универзитет у Хајделбергу (нем. Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg), званично „Универзитет Рупрехт-Карл“, основан је 1386. На њему су дјеловали неки од најпознатијих мислилаца и научника свих времена: Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Ханс Георг Гадамер, Јирген Хабермас, Карл Ото Апел и Хана Арент. Један од његових студената, Карл фон Драјс је 1817. патентирао бицикл. На овом универзитету, хемичари Поселт и Риман су открили да је никотин главни фармаколошки активни састојак духана. И поред овако значајних достигнућа и високе репутације професора, универзитет је био прва образовна институција која је избацила све студенте и професоре јеврејског поријекла када су нацисти дошли на власт.[1]

На Универзитету се данас налазе многобројне научне институције: Европска молекуларно-биолошка лабораторија, Европска молекуларно-биолошка организација, Немачки центар за истраживање рака, Институти Макса Планка за медицинска истраживања, астрономију, нуклеарну физику и компаративно јавно и међународно право. Кроз Универзитет су прошли бројни Нобеловци: Роберт Вилхелм Бунсен, Ото Мејерхоф, Волфганг Кетерле, Георг Витиг и Карл Бош.

Ту су студирали и неки од првих Срба послатих на школовање у западну Европу, као: Коста Цукић, Јован Ристић, Јеврем Грујић, Љубомир Каљевић, Сима Тројановић, Владимир Јакшић, Љубомир Ненадовић, Светозар Марковић, Димитрије Матић, Аћим Чумић, Стојан Вељковић и касније Татомир Анђелић. На Универзитету у Хајделбергу студирао је и Петар Петровић, син краља Николе.

Извори[уреди]

  1. ^ Haaretz - Son gets Dad's Auschwitz tattoo on own arm, Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]