Vjasa

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Vjasa
Vyasa Purana (Puranik)
Vjasa daje božansku viziju Sanjadži, na njegov njegovog sina Dritaraštre u Mahabarati
Datum rođenjaN/A
Mesto rođenjaKalpi
 Indija
Datum smrtiN/A
Mesto smrtiIndija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjemudrac drevne Indije
EraVedski period
DelovanjeFestival Guru Purnima je posvećen njemu, i takođe je poznat kao Vjasa Purnima
SupružnikPindžala
Deca4
Roditeljiotac Parašara, majka Satjavati

Vjasa (/ˈvjɑːsə/; व्यास, doslovno „sastavljač”) legendarni je autor of the Mahabharata, Veda i Purana, nekih od najvažnijih dela u hinduističkoj tradiciji. Nazivaju ga i Veda Vjasa ((वेदव्यास, veda-vjasa, „onaj koji je klasifikovao Vede”) ili Krišna Dvajpajana (što se odnosi na njegov tamni ten i rodni kraj).

Festival Gurua Purnima posvećen je njemu. Poznat je i kao Vjasa Purnima, dan za koji se verovalo da je njegov rođendan i dan na koji je podelio Vede.[1][2] Vjasa se smatra jednim od sedam Čirandživisa (dugovečnih ili besmrtnih), koji i dalje postoje po hinduističkoj tradiciji.

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Vjasa se prvi put pojavljuje kao sastavljač i važan lik u Mahabharati. Smatra se da je on bio ekspanzija Boga Višnua, koji je došao u Dvaparajugu kako bi sva vedska saznanja iz usmene predaje bila dostupna u pisanom obliku. Bio je sin Satdžavati, usvojena kćerka ribara Dušaraja i lutajućeg mudraca Parašara, kome se pridaju zasluge kao autoru prve Purane, Višnu Purane.[3][4][5] Vjasa je Rođen je na ostrvu reke Jamuna. [6] Zbog svog tamnog tena, Vjasa je takođe dobio ime Krišna, pored imena Dvajpajana, sa značenjem „rođen na ostrvu”.

Uloga u Mahabarati[уреди | уреди извор]

Prema Mahabharati, mudrac Vjasa bio je sin Satdžavati i Parašara. Satdžavati je tokom svoje mladosti bila ribarka koja je vozila čamac. Jednog dana, mudrac Parašara je bio u žurbi da prisustvuje jadžni (žrtvovanju). Satdžavati mu je pomogla da pređe reku. Parašara je bio očaran lepotom Satdžavati i želeo je ima svog naslednika s njom. U početku, ona nije pristala na njegov zahtev rekavši da će ih drugi sveci videti, a da će njena čistota biti dovedena u pitanje. Parašara je stvorio tajno mesto s grmljem i Satdžavati se složila. Kasnije je Satdžavati rodila Vjasu. Parašara je odveo Vjasu sa sobom kada se rodio. Ona je držala ovaj incident u tajnosti, i o tome nije rekla čak ni kralju Šantanu za koga je kasnije bila udata.

Sikizam[уреди | уреди извор]

U Brahm Avtaru, jednoj od kompozicija u Dasam Grantu, Drugom pismu Sika, Guru Gobind Sing spominje Rišija Vjasa kao avatara Brahme.[7] On se smatra petom inkarnacijom Brahme. Guru Gobind Sing napisao je kratak prikaz kompozicija Rišija Vjasa o velikim kraljevima - Manu, Pritu, Barat, Džudžat, Ben, Mandata, Dilip, Ragu Raž i Aj[7][8] - i pridao mu je zasluge za očuvanje vedskog učenja.[9]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Awakening Indians to India. Chinmaya Mission. 2008. стр. 167. ISBN 978-81-7597-434-0. 
  2. ^ What Is Hinduism?: Modern Adventures Into a Profound Global Faith. Himalayan Academy Publications. 2007. стр. 230. ISBN 1-934145-00-9. 
  3. ^ „Rishi Ved Vyas – Trikal Darshi Rajender Bhargav” (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-14. [мртва веза]
  4. ^ "A Brief History of India", by Alain Daniélou, publisher = Inner Traditions / Bear & Co., p. 25
  5. ^ Rocher, Ludo (1986). The Puranas. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447025225. 
  6. ^ Essays on the Mahābhārata, Arvind Sharma, Motilal Banarsidass Publisher, p. 205
  7. 7,0 7,1 Dasam Granth, Dr. SS Kapoor
  8. ^ Line 8, Brahma Avtar, Dasam Granth
  9. ^ Line 107, Vyas Avtar, Dasam Granth

Literatura[уреди | уреди извор]

  • The Mahabharata of Krishna-Dwaipayana Vyasa, translated by Kisari Mohan Ganguli, published between 1883 and 1896
  • The Arthashastra, translated by Shamasastry, 1915
  • The Vishnu-Purana, translated by H. H. Wilson, 1840
  • The Bhagavata-Purana, translated by A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada, 1988 copyright Bhaktivedanta Book Trust
  • The Jataka or Stories of the Buddha's Former Births, edited by E. B. Cowell, 1895
  • Strauss, Sarah (2002). „The Master's Narrative: Swami Sivananda and the Transnational Production of Yoga”. Journal of Folklore Research. Indiana University Press. 23 (2/3). JSTOR 3814692. 
  • Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages. Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 74. 
  • Ian Whicher. The Integrity of the Yoga Darsana: A Reconsideration of Classical Yoga. SUNY Press. стр. 320. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]