Vres

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Caluna vulgaris (L.) Hull
Caluna vulgaris IMG 6914^.jpg
Vres
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Tracheophyta
Pododeljak: Spermatophytina
Klasa: Magnoliopsida
Nadred: Asteranae
Red: Ericales
Porodica: Ericaceae Juss.
Rod: Calluna Salisb.
Vrsta: C. vulgaris
(L.) Hull
Sinonimi
  • Erica vulgaris L.
  • Ericodes vulgaris (L.) Merino

Vres (lat. Calluna vulgaris (L.) Hull.) je jedina vrsta roda Calluna Salisb. Ime roda potiče od grčke reči kallynein što znači čistiti, jer se od biljke mogu praviti metle.

Opšte karakteristike[уреди]

Vres je zimzeleni, polegli ili ustajući, gusto granati žbun, visok do 1 m. Ima jako razvijen korenov sistem, a grane su lako lomljive. Pupoljci su sitni, sa brojnim ljuspama. Grančice su gusto pokrivene lišćem. Listovi su sitni, ljuspasti, raspoređeni u četiri reda, ukršteno naspramno, dugi oko 2 mm, zatupasti, goli, zimi smeđi. Cvetovi su sa kratkim peteljkama, pojedinačni ili po nekoliko na krajevima kratkih bočnih izdanaka, u gustim grozdastim, lisnatim, uspravnim cvastima, dugim do 25 cm. Cveta od jula do avgusta. Pri osnovi cveta se nalaze četiri jajasta, fino dlakava, pricvetna listića. Čašica je duboko četvorodelna, opnasta i sjajna, duga do 4 mm, duža od krunice, a isto ružičasta. Krunica je četvorodelna, zvonasta, duga do 3 mm i, kao i čašica, ostaje na plodu. Prašnika ima osam. Kraći su od krunice. Prašnice su sa jezičastim, na dole usmerenim izraslinama. Tučak je duži od čašice. Plod je okruglasta, fino dlakava čaura, duga 2 mm, sa malo, vrlo sitnih, jajastih, smeđih semena. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Razmnožava se semenom, ali i vegetativno.

Stanište i rasprostranjenje[уреди]

Vriština kalune (Calluna vulgaris)
Vriština kalune (Calluna vulgaris)

Vres je široko rasprostranjena vrsta u Evropi i Aziji, a javlja se i u severozapadnoj Africi i severozapadnim oblastima Severne Amerike. Vrsta je heliofilna, a uglavnom raste na siromašnim, ispranim, kiselim zemljištima. Karakterističan je za vrištine, široko rasprostranjene biljne zajednice koje se prirodno nalaze u tundrama i na visokim planinama, ali su u velikoj meri nastale i antropogenim uticajem na šume (krčenje, prekomerno iskorišćavanje, ispaša), pa je vres u zapadnoj Srbiji zabeležen u degradacionoj fazi acidofilne šume sladuna i cera Farnetto-Callunetum, na filitima.

Privredni značaj[уреди]

U devastiranim šumama, na nagibima vezuje i čuva zemljište. Veoma je medonosna vrsta sa kasnim i dugim periodom cvetanja. Upotrebljava se u narodnoj medicini[1] , ali i kao dekorativna vrsta, pa postoje brojne hortikulturne forme.[2] [3][4][5][6]

Reference[уреди]

  1. ^ Vogl, S; Picker, P; Mihaly-Bison, J; Fakhrudin, N; Atanasov, A. G.; Heiss, E. H.; Wawrosch, C; Reznicek, G; Dirsch, V. M.; Saukel, J; Kopp, B (2013). „Ethnopharmacological in vitro studies on Austria's folk medicine--an unexplored lore in vitro anti-inflammatory activities of 71 Austrian traditional herbal drugs”. Journal of Ethnopharmacology. 149 (3): 750—71. PMC 3791396Слободан приступ. PMID 23770053. doi:10.1016/j.jep.2013.06.007. 
  2. ^ Josifović, M. (1972). Flora SR Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  3. ^ Šilić, Čedomil (1990). Atlas drveća i grmlja. IP SVJETLOST, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. 
  4. ^ Tutin, T. G.; et al. Flora Europaea. Cambridge University Press. 
  5. ^ „Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018. 
  6. ^ „Staništa Srbije - Priručnik sa osnovnim opisima i podacima” (PDF). habitat.bio.bg.ac.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018. 

Spoljašnje veze[уреди]