Volter Kronkajt

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Walter Cronkite)

Volter Kronkajt
Cronkite in 1985
Kronkajt 1985. godine
Ime po rođenjuWalter Leland Cronkite Jr.
Datum rođenja(1916-11-04)4. novembar 1916.
Mesto rođenjaSent Džozef (Misuri)
 SAD
Datum smrti17. jul 2009.(2009-07-17) (92 god.)
Mesto smrtiNjujork
 SAD
PrebivališteKanzas Siti
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet Teksasa u Ostinu
Zanimanjenovinar, televizijski i radio voditelj
Aktivni period1935–2009

Volter Leland Kronkajt mlađi (4. november 1916 – 17. jul 2009) bio je američki radio i televizijski novinar koji je služio kao voditelj za CBS večernje vesti tokom 19 godina (1962–1981). U doba najveće popularnosti CBS vesti tokom 1960-ih i 1970-ih, često su ga citirali kao „čoveka sa najviše poverenja u Americi” nakon što je tako imenovan u jednoj anketi javnog mnjenja.[1][2][3]

On je izveštavao o mnogim događajima od 1937. do 1981. godine, uključujući bombaške napade u Drugom svetskom ratu; Nirnberška suđenja; borbe u Vijetnamskom ratu;[4] otmici Dosonovog polja; aferi Votergejt; Iranskoj talačkoj krizi; ubistvu predsednika Džona F. Kenedija, pionira građanskih prava Martina Lutera Kinga mlađeg i muzičara iz grupe Bitlsi, Džona Lenona.

Takođe je bio poznat po svom ekstenzivnom pokrivanju tema američkog svemirskog programa, od Projekta Merkura, do sletanja na Mesec, i do Spejs-šatla. On je bio jedini dobitnik nagrade Ambasadora istraživanja koji nije bio zaposlen u agenciji NASA.[5]

Kronkajt je dobro poznat po svoj završnoj frazi „And that's the way it is,“ kojoj bi sledio datum emitovanja.[6]

Mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Kronkajt je rođen 4. novembra 1916. godine u Sent Džozefu (Misuri),[7] kao sin Helene Lene (devojački Frič) i Dr. Voltera Leland Kronkajta, po profefiji zubara.[8][9][10]

Kronkajt je živeo u Kanzas Sitiju u Misuriju, do svoje desete godine, kad se porodica preselila u Hjuston, Teksas.[9] On je pohađao osnovnu školu Vudro Vilson,[11] Juniorsku srednju školu Lanier, i zatim Srednju školu San Hasinto, gde je uređivao školske novine.[7] Bio je član izviđača. On je pohađao koledž pri Univerzitetu Teksasa u Ostinu (UT), počevši od jesenjeg semestra 1933. godine,[12] gde je isto tako radio za novine Dejli Teksan i postao član Nu poglavlja Či Faj bratstva.[13] On je takođe je bio član hjustonskog odseka reda De Moleja, masonske bratske organizacije za dečake. Dok je pohađao UT, Kronkajt je stekao svoja prva izvođačka iskustva, pojavljujući se u predstavi sa kolegom studentom Ilajom Volakom. On je napustio studije 1935. godine, ne vraćajući se u jesenji semestar, da bi se koncentrisao na novinarstvo.[12]

Karijera[уреди | уреди извор]

On je napustio koledž u svojoj prvoj godini, u jesenjem semestru 1935. godine,[12] nakon što je započeo da se bavi nizom novinsko izveštavačkih poslova koji su obuhvatali vesti i sport.[14] U polje radiodifuzije je ušao kao radio najavljivač za WKY u Oklahoma Citiju, Oklahoma. Godine 1936. upoznao je svoju buduću suprugu, Meri Elizabet „Betsi” Maksvel, dok je radio kao sportski najavljivač za KCMO (AM) u Kanzas Sitiju u Misuriju.[9][14] Njegovo ime na radiju bilo je „Volter Vilkoks”.[15] On je kasnije objašnjavao da tadašnje radio stanice nisu želele da ljudi upotrebljavaju njihova prava imena iz bojazni da će svoje slušaoce povesti sa sobom kad napuste posao. U Kanzas Sitiju, on se pridružio novinskoj agenciji United Press International 1937. godine.[14] Volter je postao je jedan od najboljih američkih izveštača u Drugom svetskom ratu, pokrivajući bitke u Severnoj Africi i Evropi.[9]

Kako je njegovo ime sad bilo uspostavljeno, on je dobio ponudu za posao od Edvarda R. Maroua iz CBS njuz da se pridruži timu Marou Bojs ratnih dopisnika, smenjujući Bila Daunsa kao šefa moskovskog biroa.[16] CBS je Kronkajtu ponudio $125 ($2.189 dolara u 2018. godini), zajedno sa „komercijalnim naknadama” u iznosu od $25 ($438 dolara u 2018. godini) za gotovo svaki put kada je Kronkajt izveštavao u etru. Do tada je on zarađivao $57.50 ($1.006 u 2018. godini) nedeljno na UP-u, ali je on imao rezervacije u pogledu emitovanja. On je prvobitno prihvatio ponudu. Kada je obavestio svog šefa Harisona Solsberija, UP se suprotstavio povišicom od $17.50 ($306 u 2018. godini) nedeljno; Hju Bejli mu je takođe ponudio dodatnih $20 ($350 u 2018. godini) nedeljno da ostane. Kronkajt je na kraju prihvatio ponudu UP-a, što je odluka koja je naljutila Maroua, i to je stvorilo razdor među njima koji je trajao godinama.[17][18]

Kronkajt je bio u posadi USS Teksas, počevši od Norfolka u Virdžiniji, tokom svoje službe duž obale Severne Afrike, u okviru Operacije Baklja, i zatim po povratku u SAD. Na povratnom putovanju, Kronkajt je prevezen sa Teksasa u jednom od njihovih Bot OS2U Kingfišer vazduhoplova kada je Norfolk bio na letnoj udaljenosti. Dozvoljeno mu je da preleti ostatak udaljenosti do Norfolka kako bi mogao da prestigne rivalskog dopisnika sa USS Masačusets da se vrati u SAD i izda prve necenzurirane vesti objavljene o operaciji Baklja.[19] Kronkajtova iskustva u posadi Teksasa lansirala su njegovu karijeru ratnog dopisnika.[20] Nakon toga, on je bio jedan od osam novinara koje je odabralo Vojno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Država za letenje u bombarderskim napadima nad Nemačkom, u delu grupe Boing B-17, Leteća tvrđava, pod nazivom Novinska 69.[21] i tokom misije je pucao iz mitraljeza na nemački lovački avion.[22] On je isto tako sletio jedrilicom sa 101. vazduhoplovnom divizijom u Operaciji Market garden i pokrivao je Ardensku bitku. Nakon rata, pratio je suđenja u Nirnbergu[23] i služio kao glavni novinar Junajted presa u Moskvi od 1946. do 1948. godine.[24]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ben Zimmer (31. 7. 2009). „Too Good to Check”. On the Media (Interview: audio/transcript). Интервју са Bob Garfield. NPR. Архивирано из оригинала 4. 8. 2009. г. Приступљено 2. 8. 2009. 
  2. ^ „CBS at 75 Timeline — The 1950s”. Архивирано из оригинала 5. 5. 2006. г. Приступљено 26. 4. 2006. 
  3. ^ Cook, Jeff Scott (1989). The elements of speechwriting and public speaking. Macmillan. стр. 171. ISBN 0-02-527791-X. 
  4. ^ Winfrey, Lee; Schaffer, Michael D. (17. 7. 2009). „Walter Cronkite dies”. The Philadelphia Inquirer. Приступљено 18. 7. 2009. 
  5. ^ „Cronkite honored by NASA for space coverage”. USA Today. 26. 2. 2006. Приступљено 2. 8. 2012. 
  6. ^ CNN, By Tom Watkins. „How 'That's the way it is' became Cronkite's tag line - CNN.com”. www.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 5. 2018. 
  7. ^ а б Barron, David (17. 7. 2009). „News icon Walter Cronkite dies at 92”. Houston Chronicle. Приступљено 17. 7. 2009. 
  8. ^ „Former CBS News Anchor Walter Cronkite Dies”. WorldNow and Sarkes Tarzian, Inc. KTVN Channel 2. 17. 7. 2009. Архивирано из оригинала 26. 07. 2009. г. Приступљено 18. 7. 2009. 
  9. ^ а б в г Barnhart, Aaron (17. 7. 2009). „How Missouri native became 'most trusted man in America'”. McClatchy. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  10. ^ „Walter Cronkite Biography (1916–2009)”. Film Reference. Приступљено 17. 7. 2009. 
  11. ^ Meeks, Flori (6. 5. 2014). „Switch to Montessori proved pivotal for Wilson school”. Heights Examiner, Houston Chronicle. Приступљено 11. 3. 2017. 
  12. ^ а б в Cronkite, Walter (4. 12. 2009). „Cronkite's Texas: A Q&A with Walter Cronkite”. UTNews (интервју). Интервју са Don Carleton. Austin, Texas, U.S.: University of Texas at Austin. Приступљено 4. 11. 2016. 
  13. ^ Walter Cronkite dead at 92, Austin Statesman, 17. 7. 2009 
  14. ^ а б в „CBS Legend Walter Cronkite Dies "Most Trusted Man in America" Passes Away in New York at 92”. CBS News. 17. 7. 2009. Архивирано из оригинала 08. 10. 2013. г. Приступљено 17. 7. 2009. 
  15. ^ Fenster, Bob (2005). The Duh Awards: In This Stupid World, We Take the Prize. Andrews McMeel Publishing. стр. 176. ISBN 0-7407-5021-6. 
  16. ^ McDonough, John. „DISPATCHES FROM THE FRONT”. chicagotribune.com. 
  17. ^ Sperber, A. M. (1998). Murrow, His Life and Times. Fordham University Press. стр. 228. ISBN 0-8232-1881-3. 
  18. ^ Gay, Timothy M (2013). Assignment to Hell: The War Against Nazi Germany with Correspondents Walter Cronkite, Andy Rooney, A.J. Liebling, Homer Bigart, and Hal Boyle. NAL Caliber Trade. ISBN 978-0-451-41715-2. 
  19. ^ Cronkite 1996, стр. 89–90.
  20. ^ „USS Texas (BB-35)”. Historic Naval Ships Visitors Guide. Historic Naval Ships Association. Архивирано из оригинала 5. 9. 2006. г. Приступљено 29. 12. 2006. 
  21. ^ Auster, Albert (2008). „Cronkite, Walter U.S. Broadcast Journalist”. The Museum of Broadcast Communications (museum.tv). Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 20. 7. 2009. 
  22. ^ Ferguson, Billy G. (2003). Unipress: United Press International covering the 20th century. Fulcrum Publications. стр. 141. ISBN 9781555914813. Приступљено 5. 8. 2012. 
  23. ^ Cronkite, Walter (20. 2. 2006), Listening In On the Nuremberg Trials, National Public Radio, Приступљено 2. 8. 2012 
  24. ^ Erlich, Reese. „Walter Cronkite Remembers”. The Russia Project. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Volter Kronkajt na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Volter_Kronkajt&oldid=27694724”