Yponomeuta
| Yponomeuta | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Породица: | Yponomeutidae |
| Потпородица: | Yponomeutinae |
| Род: | Yponomeuta Latreille, [1796] |
| Синоними | |
| |
Yponomeuta је род мољаца из породице Yponomeutidae.[1]
Врсте[уреди | уреди извор]
Од 76 врста (број потврђен молекуларним анализама)[2] у свету, половина је палеарктичког распрострањења. У Европи су забележене следеће врсте[1]:
- Yponomeuta cagnagella (Hübner, 1813)
- Yponomeuta evonymella (Linnaeus, 1758)
- Yponomeuta gigas (Rebel, 1892)
- Yponomeuta irrorella (Hübner, 1796)
- Yponomeuta mahalebella (Guenée, 1845)
- Yponomeuta malinellus (Zeller, 1838)
- Yponomeuta padella (Linnaeus, 1758)
- Yponomeuta plumbella (Denis & Schiffermüller, 1775)
- Yponomeuta rorrella (Hübner, 1796)
- Yponomeuta sedella (Treitschke, 1832)
У Србији је потврђено присуство 8 врста, и то Y. sedella, Y. plumbella, Y. irrorella, Y. cagnagella, Y. rorrella, Y. malinellus, Y. padella и Y. evonymella.[3]
Опис[уреди | уреди извор]
Распон крила ових врста креће се између 8 и 30 милиметара. Крила су најчешће беле боје и веома издужена, понекад маркирана црним тачкама. Гусенице достижу дужину од 15 до 20 милиметара, најчешће су бледе до жућкасте боје и дорзална вена се назире кроз интегумент. Често су проторакални штит и анална плоча изражени, склеротизовани, сјајни и црне боје. Субдорзум може бити маркиран тачкастим маркацијама у низу. Лутке су ситне и жућкасте, заштићене издуженим свиленим омотачем.[4]
Економски значај[уреди | уреди извор]
Економски значајан стадијум врста из рода Yponomeuta је стадијум гусенице. Осим у случају врсте Yponomeuta irrorella, живе и хране се грегарно. Гусенице уз помоћ серицигених жлезди испредају комуналну мрежу, која истовремено пружа заштиту и олакшава храњење. Иако веома ситне, гусенице прогризају листове остављајући за собом само лисну нерватуру, и потом прелазе на следећи део биљке или суседну биљку.[5] Нападнуте биљке се лако препознају, јер су прекривене свиленим нитима. У зависности од врсте, гусенице су монофагне или олигофагне, а Y. malinellus, Y. evonymella и Y. padella нарочито проучаване због штете коју наносе економски значајним биљним врстама попут оних из родова Malus и Prunus.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Yponomeuta Latreille, 1796 | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-06.
- ^ Ulenberg, S. A. (2009). „Phylogeny of the Yponomeuta species (Lepidoptera, Yponomeutidae) and the history of their host plant associations”. Tijdschrift voor Entomologie. 152 (2): 187—207. ISSN 0040-7496. doi:10.1163/22119434-900000275.
- ^ а б Žikić, Vladimir; Lotfalizadeh, Hossein; Schwarz, Martin; Stanković, Saša S.; Lazarević, Maja; Kos, Katarina; Rakhshani, Ehsan; Tschorsnig, Hans-Peter (2018-11-01). „Parasitoids of European species of the genus Yponomeuta Latreille 1796 (Lepidoptera: Yponomeutidae): new findings with an updated checklist”. Phytoparasitica (на језику: енглески). 46 (5): 617—626. ISSN 1876-7184. doi:10.1007/s12600-018-0703-5.
- ^ HENDRIKSE, ANS; VOS-BÜNNEMEYER, ELLY (1987-11). „Role of host-plant stimuli in sexual behaviour of small ermine moths(Yponomeuta)”. Ecological Entomology. 12 (4): 363—371. ISSN 0307-6946. doi:10.1111/j.1365-2311.1987.tb01017.x. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Alonso, Conchita (1999). „Variation in herbivory by Yponomeuta mahalebella on its only host plant Prunus mahaleb along an elevational gradient”. Ecological Entomology (на језику: енглески). 24 (4): 371—379. ISSN 1365-2311. doi:10.1046/j.1365-2311.1999.00211.x.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
