Пређи на садржај

Јок-утијски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Јок-утијски језици
(хипотетичка језичка породица)
Географска распрострањеностКалифорнија
Језичка класификацијаПенутијски језици?
  • Јок-утијски језици
Подподела
ГлотологNone
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност јок-утијских језика пре контакта са Европљанима

Јок-утијски језици су предложена (хипотетичка) језичка породица која укључује језике три америчка староседелачка народа са територије државе Калифорније. А то су Јокати и утијски народи, Мивоци и Олони (Костаноани). Јок-утијски језици припадају хипотетичкој пенутијској групи језика.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Историја хипотезе

[уреди | уреди извор]

Постојање везе између јокатских и утијских језика је примећено још 1986. приликом покушаја реконструкције њихових прајезика.[1] Џефри Гембл је 1991. предложио постојање јок-утијске породице и дао јој је име.[2][3] Додатне доказе о постојању ове породице је представила Кетрин Калахан, она је заговарала постојање ове породице на основу великог броја лексичких, морфолошких и фонолошких сличности између реконструисаних прајезика.[3][4] Ипак, према заговорницима постојања ове језичке породице, представљени докази иако су убедљиви нису дефинитивни.[2][3][4]

Према хипотези о постојању прајок-утијског језика, њиме су пре 4.500 година на територији Великог басена говорили преци јок-утијских народа. Пре 2.500 година дошло је до поделе, када су преци утијских народа напустили територију Великог басена и населили се у Калифорнију, тада је настао праутијски језик. Праолонски језик се развио из праутијског језика у источном делу заливске области Сан Франциска око 1500. године пре нове ере. Док је прамивочки језик настао у северном делу заливске области Сан Франциска између 1000. и 500. п. н. е., одакле се раширио на запад и југ. Преци јок-утијских народа који су остали на територији Великог басена након одласка предака утијских народа развили су прајокатски језик и тек касније су мигрирали у Калифорнију.[2]

Према алтернативној теорији Скота ДеЛенсија и Виктора Голе могуће је и да су преци јок-утијских народа заједно дошли са територије Великог басена у Калифорнију, где је касније дошло до поделе јок-утијских језика и њиховог даљег ширења.[5]

Сличности између прајезика

[уреди | уреди извор]

Пример сличности између реконструисаних прајокатског и праутијског језика.[3]

Прајокатски Праутијски Српски
[*wa?in] [*wdja] „дати”
[*?ath-] [*?at-] „поделити”

Ипак, према заговорницима постојања ове језичке породице, представљени докази иако су убедљиви нису дефинитивни.[2][3][4] Имајући у виду чињеницу да су јокатски и утијски језици били у контакту хиљадама година, могуће је и да сличности између њих постоје због међусобног позајмљивања речи, а не због постојања заједничког прајезика.[4]

Према Кетрин Калахан јок-утијски језици могу бити укључени у хипотетичку пенутијску групу језика, али само постојање јок-утијске породице језика не доказује постојање пенутијске групе језика.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Whistler, Kenneth; Golla, Victor. (1986). "Proto-Yokuts Reconsidered."
  2. ^ а б в г Golla, Victor. (2011). California Indian Languages.
  3. ^ а б в г д ђ Callaghan, Catherine. (1997). "Evidence for Yok-Utian."
  4. ^ а б в г Callaghan, Catherine. (2001). "More Evidence for Yok-Utian: A Reanalysis of the Dixon and Kroeber sets."
  5. ^ DeLancey, Scott; Golla, Victor. (1997). "The Penutian Hypothesis: Retrospect and Prospect."

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]