Пређи на садржај

Аеробне мезофилне бактерије

С Википедије, слободне енциклопедије

Аеробне мезофилне бактерије врста су микроорганизама која раста у температурном распону од 20-45°C (мезофилно),[1] у присуству кисеоника (аеробно). Како већина ових бактерија оптимално успева на температури од 37°C (која је идентична са телесном температуром човека), оне спадају и у групу патогених бактерија.[2]

Повећан број аеробних мезофилних бактерија у храни и води за пиће индикатор је старости и/или лошијег микробиолошког квалитета (највероватније као последица контаминације и/или почетка кварења).[3]

У узетим микробиолошким брисевим број аеробних мезофилних бактерија представља количину бактерија које се налазе на површинама, рукама и прибору, и њихово повећан број указује на недовољно одрћаванје хигијене, чишћење, прање и дезинфекцију површина, посуђа, прибора и ситема за водоснабдевање.

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Укупан број аеробних мезофилних хетеротрофних бактерија је почетни параметар у процени микробиолошког квалитета воде за пиће. Ова параметар укључује следеће две групе микроорганизама:[4]

Аутохтоне микроорганизме — који обично насељавају природне воде.

Алохтоне микроорганизме — који касније улазе у воду и контаминирају је. Услови који доприносе развоју ових бактерија су:

  • повољна температура (36ºС),
  • присуство довољне количине органског угљеника који се апсорбује,
  • аеробни услови

Одређивање укупних аеробних бактерија на (22 ± 2)ºС и (36 ± 2)ºС у води за пиће спада у основне анализе и нпр. према Уредби о здрављу воде за пиће У Републици Српској (2015) максимални дозвољени број укупних аеробних бактерија на (22 ± 2)ºС је 300 CFU/mL и на (36 ± 2 )ºC 100 CFU/mL.

Аеробне мезофилне бактерије не представљају опасност за човека, ако се налазе у дозвољеној количина у подземној води (100 бактерија/1 мл). Међутим, дуготрајна употреба воде са већим садржајем ових бактерија може проузроковати цревне поремећаје, али и смањење имунолошког стања организам.

Према томе повећани укупни број аеробних мезофилних микроорганизама не представља претњу по здравље људи, већ је показатељ успешности процеса пречишћавања и дезинфекције воде, као и снабдевања водом становништва, и захтева примену одговарајуће дезинфекције.[5]

Укупан број аеробних мезофилне бактерије иако има малу вредност као показатељ присуства патогена, може се користити у оперативном мониторингу као индикатор дезинфекције воде, која има за циљ одржавање што мањег броја бактерија.

Такође се овај индикатор може користити у процени чистоће и интегритета дистрибуционих система и присуства раста бактерија у биофилм формацијама на додирним површинама са водом.

  1. ^ Szilágyi, András; Závodszky, Péter (2000). „Structural differences between mesophilic, moderately thermophilic and extremely thermophilic protein subunits: results of a comprehensive survey”. Structure. 8 (5): 493—504. ISSN 0969-2126. doi:10.1016/s0969-2126(00)00133-7. 
  2. ^ В. Јемцев, Д.А. Ђукић. Микробиологија. Војноиздавачки завод, Београд, 2000.
  3. ^ Industrial Biotechnology and Commodity Products C.A. Jerez, in Comprehensive Biotechnology (Second Edition), 2011
  4. ^ „Mesophile”. Biology Articles, Tutorials & Dictionary Online (на језику: енглески). 2019-10-07. Приступљено 2024-01-29. 
  5. ^ Buslagić H., 2009: Konvencionalne metode prečišćavanja vode za piće, Vodoprivreda, N0 237-239, p. 61-68, Beograd

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Polomčić D., Stevanović Z., Bajić D., Hajdin B., Vakanjac-Ristić V., Dokmanović P., Milanović S., (2012): Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima Srbije, Vodoprivreda, N0 258-280, pp. 225-232, Beograd

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).