Пређи на садржај

Акцесорна слезина

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Слезина
Акцесорна слезина
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија, патологија

Акцесорна слезина једна је од јако ретких аномалија слезине настала у ембрионалном развоју, мада може бити узрокована и повредом трбуха.[1][2]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Акцесорне слезине су откривене, као случајни налаз у 18% до 30% болесника којима је урађена спленектомија. Њихов број се креће од 1% до 5%, а може их бити и више. Учесталост јављања је на нивоу од 10% на 100 случајева.[3][4]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Акцесорна слезина је мала квржица слезиног ткива који се налази одвојено од главногдела слезине. То је аномалија која претежно настаје због развојних поремећаја у ембрионалном развоју фетуса.[5][6][7]

Најчешћи узрок њиховог настанка је непотпуно спајање мезенхимских пупољака и траума, а може да се деси и да се акцесорна слезина преко слезинског лигамента одвуче до ектопичних локација.[8] Акцесорна слезина се увек налази на левој страни трбуха услед ротације слезине током ембриогенеза. Ноовонастале локације на којима је аксесоарна слезина позииционирана обично су:[9][10][11][12][13][14][15]

  • хилусу слезине у 75% случајева
  • око репа гуштераче у 20%,
  • гастроспленични или лиеноренални лигаменти,
  • зидови стомака или црева,
  • оментума или мезентеријум,
  • карлици и скротуму.

Морфолошки и функционално акцесорне слезине су сличне нормалној слезини од које добијају и васкуларизацију преко једне од грана слезинске артерије.[6][16]

Патоанатомија

[уреди | уреди извор]
Хистолошки приказ акцесорне слезине

Акцесорна слезина, једна или више, састоји се од инкапсулиране масе спленичког ткива, који се највероватније одвоји од главне слезине у току ембрионалног развоја. По подацима из литературе акцесорне слезине се појављују у ембриону у великом броју, али после рођења већи број њих ишчезава, изузев ако се задрже у случају обољења као што су конгенитални хемолитички иктерус или жутица, или тромбоцитопенична пурпура.[17]

Акцесорна слезина се анатомски најчешће налази у хилусу слезине, спленичној петељци или репу гуштераче (панкреаса),[18] гастроколичном лигаменту, мезентеријуму, зиду желуца или црева, гонадама на њиховом путу спуштања током развоја кроз трбух. Ретко се налазе изнад левог бубрега или у скротуму. Расељени фрагменти ткива акцесорне слезине могу се усадити и на добро васкуларизованими површинама у трбушној дупљи, или, ако је нарушена дијафрагмална баријера и у грудном кошу.[19][20]

Величина акцесорне слезине, у пречнику, креће се од неколико милиметара до неколико сантиметара. Често се дешава да таква акцесорна слезина, не само да има своју сопствену (малу) артерију и вену, већ посебну петељку.

Микроскопски акцесорне слезине на први поглед изгледају слично као и слезина, мада их понекад лекари замене за увећане лимфне чворове или неопластичне промене у репу гуштераче (панкреаса),[18] желудачно-цревном тракту, надбубрежној жлезди или гонадама.[21][2]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Акцесорна слезина је доброћудна и асимптоматска аномалија, па је њен значај углавном повезан са потребом да се разликују од злочудније (малигније) патологије.[22]

Код пацијената који су подвргнути спленектомији због аутоимуних поремећаја (најчешће имунске тромбоцитопеније  и аутоимуне хемолитичке анемије ), раст непрепознатих помоћних слезина је класичан узрок касног релапса. Стога, акцесорну слезину треба идентификовати пре операције да би се обезбедило њена уклањање.[22]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Радиолошке карактеристике

[уреди | уреди извор]
Ултразвучни приказ акцесорне слезине пречника 14 мм

На радиолошким снимцина акцесорна слезина се манифестује у облику спленункула (чворича) који су неколико центиметара у пречнику, који су заобљени или јајолики.. Иако се већина чворића налази у близини слезине, они су идентификовани и на другим местима у трбушној дупљи укључујући:[23][24]

  • хилум слезине (најчешће),[25]
  • гастроспленични лигамент,
  • спленоренални лигамент
  • реп панкреаса,
  • већи оментум,
  • мезентеријум танког црева,
  • зид желуца или црева,
  • скротум.

Компјутеризована томографија

[уреди | уреди извор]
Снимак акцесорне слезине (кружни објекат у центру слике) између слезине и левог бубрега, начињен компјутеризованом томографијом

На снимцима начињеним компјутеризованом томографијом чворићу мају густину и карактеристике сличне остатку слезине . Мали спленункули (<1 цм) могу изгледати хиподенсно у поређењу са слезином, највероватније као артефакт делимичног волумена.[23]

Обрнуто од овога је да ако се у хилуму слезине види маса која се не повећава на исти начин као суседна слезина, онда би требало да се посумња на алтернативне дијагнозе.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Општа диференцијално дијагностичка разматрања укључују:

  • перитонеалне метастазе,
  • повећање лимфних чворова,
  • реп тумора панкреаса или метастазе,
  • рецидив тумора бубрега након нефректомије,
  • маса надбубрежне жлезде,
  • неуроендокрини тумори панкреаса.[26]

Друга стања са абнормалном локацијом или морфологијом ткива слезине укључују:

  • лобулације или пукотине: које представљају непотпуну, али делимичну фузију и веома су честе,[23]
  • полиспленију (вишестрфуке слезине) које су често повезане са абнормалностима положајима органа,
  • спленоза: наслаге ткива слезине након абдоминалне трауме или операције (нпр. спленектомије) које немају снабдевање артеријама слезине
  • лутајућа слезина: слезина се налази у необичном положају унутар трбушне дупље.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Када се врши спленектомија (уклањање слезине) због хиперспленизма, морају се уклонити и све акцесорне слезине јер у каснијем период могу бити узрок рецидива или перзистирања примарног обољења слезине.[27][28]

Спленоза је стање у коме се жаришта ткива слезине подвргавају аутотрансплантацији, најчешће после физичке трауме или спленектомије. Изложени фрагменти ткива могу се имплантирати на добро васкуларизоване површине у трбушној шупљини, или, ако је дијафрагматична баријера оштећена, у грудном кошу.[29][30][31]

Познавање варијационе анатомије слезине је од основног значаја за хирурге који изводе хируршке операције које су везан за слезину, а посебно оне током рутинских кадаверичких стања.[32]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Freeman, J. L.; Jafri, S. Z.; Roberts, J. L.; Mezwa, D. G.; Shirkhoda, A. (1993). „CT of congenital and acquired abnormalities of the spleen”. Radiographic. 13 (3): 597—610. PMID 8316667. doi:10.1148/radiographics.13.3.8316667. 
  2. ^ а б Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak, Y (2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. The British Journal of Radiology (на језику: енглески). 74 (884): 767—772. ISSN 0007-1285. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. 
  3. ^ G. Scire, N. Zampieri, G. El-Dalti, F.S. Camoglio Conservative management of accessory spleen torsion in children Minerva Pediatr, 65 (4) (2013), pp. 453-456
  4. ^ Moore 1992, стр. 187
  5. ^ Pushpalatha M, Sujana M, Sharmada K L. (новембар 2012). „Accessory Spleen –a case report.”. Int J Cur ResRev. 4 (1): 121—2. .
  6. ^ а б B Calin, BN Sebastin, B Vasile, O Andrea. (јун 2012). „Lost and found: the accessoryspleen”. Med Con. 2 (26): 63—6. .
  7. ^ Doralice Mariá Leite Batista; Fernanda Silva Guedes; Antonio Carlos de Barros Lima Jr; Eduardo Kanaan; Marcos Filgueiras; Ricardo Zorron (2008). „Accessory spleen detection at laparoscopic splenectomy is adequate for immune thrombocytopenic purpura- a prospective study” (PDF). Bras J Video- Surg. 1 (4): 156—162. 
  8. ^ Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia. Приступљено 16. 1. 2022. 
  9. ^ H. Ishibashi, T. Oshio, T. Sogami, A. Nii, H. Mori, M (2012). „Shimada Torsion of an accessory spleen with situs inversus in a child”. J Med Invest. 59: 220—223. PMID 22450011. doi:10.2152/jmi.59.220. 
  10. ^ M. Ozeki, M. Asakuma, N. Go, T. Ogura, Y. Inoue, T. Shimizu, et al. Torsion of an accessory spleen: a rare case preoperatively diagnosed and cured by single-port surgery Surg Case Rep, 1 (2015), p. 100
  11. ^ Babcock, T. L.; Coker, D. D.; Haynes, J. L.; Conklin, H. B. (1974). „Conklin Infarction of an accessory spleen causing an acute abdomen”. Am J Surg. 127 (3): 336—337. PMID 4812242. doi:10.1016/0002-9610(74)90044-0. 
  12. ^ P. Impellizzeri, A.S. Montalto, F.A. Burroto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, et al. Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of the literature J Pediatr Surg, 4 (2009), pp. E15-E18
  13. ^ E. Settle Surgical importance of accessory spleens Am J Surg, 1 (1) (1940), pp. 23-27
  14. ^ V. Bard, N. Goldberg, H. Kashtan Torsion of a huge accessory spleen in a 20-year-old patient International Journal of Surgery Case Reports, 5 (2) (2014), pp. 67-69
  15. ^ Landmann, A.; Johnson, J.J.; Webb, K.M.; Mantor, P.C.; Letton, R.W. (2016-09-01). „Accessory spleen presenting as acute abdomen: A case report and operative management”. Journal of Pediatric Surgery Case Reports (на језику: енглески). 12: 9—10. ISSN 2213-5766. doi:10.1016/j.epsc.2016.05.011. 
  16. ^ Impellizzeri et al. Accessory spleen torsion: a rare cause of acute abdomen in children: a review. 44  (9):  e15−18
  17. ^ Orlando, R.; Lumachi, F.; Lirussi, F. (2005). „Congenital anomalies of the spleen mimicking hematological disorders and solid tumors: a single-center experience of 2650 consecutive diagnostic laproscopies”. Anticancer Research. 25 (C): 4385—4388. 
  18. ^ а б Kim, SH; Lee, JM; Han, JK; Lee, JY; Kim, KW; Cho, KC; Choi, BI (1. 4. 2008). „Intrapancreatic Accessory Spleen: Findings on MR Imaging, CT, US and Scintigraphy, and the Pathologic Analysis”. Korean J Radiol. Korean Radiological Society. 9 (2): 162—174. PMC 2627219 Слободан приступ. PMID 18385564. doi:10.3348/kjr.2008.9.2.162. 
  19. ^ M, Abu Hilal; Harb, A; Zeidan, B; Steadman, B; Primrose, JN; Pearce, NW (5. 1. 2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. England: BioMed Central. 7 (1): 1. PMC 2630926 Слободан приступ. PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1 Слободан приступ. 
  20. ^ Madjar, S; Weissberg, D (октобар 1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. British Medical Assn. 49 (10): 1020—1022. ISSN 0040-6376. PMC 475241 Слободан приступ. PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  21. ^ Sohaib SA, Reznek RH. Reticuloendothelial disorders: the spleen. In: Grainger RG, Allison DJ, Adam A, Dixon AK, editors. 4th ed. London (LDN): Churchill Livingstone; 2001. p. 1436. [Google Scholar]
  22. ^ а б Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  23. ^ а б в Mortelé, Koenraad J.; Mortelé, Bart; Silverman, Stuart G. (2004). „CT Features of the Accessory Spleen”. American Journal of Roentgenology. 183 (6): 1653—1657. PMID 15547205. doi:10.2214/ajr.183.6.01831653. 
  24. ^ Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak, Y (2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. The British Journal of Radiology (на језику: енглески). 74 (884): 767—772. ISSN 0007-1285. PMID 11511506. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. 
  25. ^ Wolfgang Dähnert (2011). Radiology. Review Manual. ISBN 9781609139438. 
  26. ^ Barber, Thomas W.; Dixon, Andrew; Smith, Marty; Yap, Kenneth S K.; Kalff, Victor (2016). „<SCP>Ga</SCP>-68 octreotate <SCP>PET</SCP>/<SCP>CT</SCP> and <SCP>Tc</SCP>-99<SCP>m</SCP> heat-denatured red blood cell <SCP>SPECT</SCP>/<SCP>CT</SCP> imaging of an intrapancreatic accessory spleen”. Journal of Medical Imaging and Radiation Oncology. 60 (2): 227—229. PMID 26041021. doi:10.1111/1754-9485.12319. 
  27. ^ P. Impellizzeri, A. S. Montalto, F. A. Borruto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, C. Romeo: Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of literature. In: J Pediatr Surg. 44(9), Sep 2009, S. e15–e18
  28. ^ Pane, Francesco; Cavaglià, Enrico; Silvestre, Mattia; Coppola, Milena; Corvino, Fabio; Borzelli, Antonio; Paladini, Andrea; Giurazza, Francesco; Corvino, Antonio; Zobel, Daniela Beomonte; Amodio, Francesco; Capasso, Francesco; Niola, Raffaella (1. 7. 2019). „Successful endovascular treatment of a spontaneous bleeding accessory spleen: A case report”. Radiology Case Reports (на језику: енглески). 14 (7): 787—790. PMC 6462800 Слободан приступ. PMID 31011380. doi:10.1016/j.radcr.2019.03.037. 
  29. ^ Abu Hilal, M.; Harb, A.; Zeidan, B.; Steadman, B.; Primrose, JN; Pearce, NW (2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. 7: 1. PMC 2630926 Слободан приступ. PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1 Слободан приступ. 
  30. ^ Madjar, S.; Weissberg, D. (1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. 49 (10): 1020—1022. PMC 475241 Слободан приступ. PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  31. ^ W. Richard Webb; Wiliam E. Brant; Nancy M. Major (2014). Fundamentals of Body CT, Fundamentals of Radiology (4 ed.). Elsevier Health Sciences. p. 242.
  32. ^ Neeta Chhabra; et al. (2014). „ACCESSORY SPLEEN AND ITS CLINICAL SIGNIFICANCE : A CASE REPORT”. Int J Anat Res. 2 (2): 325—27. .

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акцесорна_слезина&oldid=28499096”