Пређи на садржај

Ана Клевска

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Клевска
Ана Клевска
Лични подаци
Датум рођења(1515-09-22)22. септембар 1515.[1]
Место рођењаДиселдорф,  Свето римско царство
Датум смрти16. јул 1557.(1557-07-16) (41 год.)
Место смртиЛондон,  Енглеска
ГробСаборна црква Светог Петра у Вестминстеру
Породица
СупружникХенри VIII Тјудор
РодитељиЈохан III
Марија од Јилих-Берга
ДинастијаЛамарк
краљица Енглеске
Период28. јануар 15409. јул 1540.
ПретходникЏејн Симор
НаследникКатарина Хауард

Ана Клевска (енгл. Anne of Cleves, нем. Anna von Jülich-Kleve-Berg, хол. Anna van Kleef; Диселдорф, 22. септембар 1515.[1]Лондон, 16. јул 1557) је била четврта жена енглеског краља Хенрија VIII, кћи Јована III, владара војводства Клевса које се налазило на Рајни, на граници данашње Немачке и Холандије.

Потрага за младом

[уреди | уреди извор]

Када се Хенри VIII након две године туговања над умрлом трећом супругом одлучио да ожени и по четврти пут, његови амбасадори су започели потрагу за европском принцезом достојном титуле енглеске краљице. Хенри, међутим, чак ни као краљ Енглеске није био пожељан нежења; судбина његове три претходне жене одвратила је многе принцезе од жеље да буду енглеске краљице, не желећи да заврше у беди као Катарина Арагонска, нити под оштрицом мача као Ана Болен или као Џејн Симор, за коју се говорило да је жртва царског реза.[2]

Припреме за брак

[уреди | уреди извор]

Оно што је навело Томаса Кромвела, Хенријевог утицајног саветника, да се заинтересује за брак између краља и Ане била је њена религија. Хенри јесте одбио да призна Папу за свог надређеног, али је остао религиозан католик и желео је да његова супруга буде католикиња.[3] Међутим, Кромвел је имао на уму да би савез са немачким протестантским земљама био кориснији у борби против утицаја Папе, те је своје замисли изнео Хенрију. Ханс Холбајн Млађи је био задужен да слика портрете неудатих девојака из разних европских аристократских породица. Било је уобичајено за дворске сликаре да ласкају сликајући важне особе и скривају њихове физичке недостатке, али једина важна особа у овом случају је био краљ; Хенри је унајмио Холбајна да буде што је могуће прецизнији при сликању Ане и њене млађе сестре Амелије. Краљ је изгледа био задовољан веродостојношћу Аниног портрета, што се може закључити чињеницом да је Холбајн остао на двору и наставио да ради као краљев сликар.

Портрет Ане Клевске из 1540. године

Преговори са Клевеским двором су били у пуном јеку у марту 1539. Томас Кромвел је коначно уговорио брак 4. октобра исте године. Хенри је код жена ценио образовање и културну софистицираност, а Ани је ово недостајало у одгоју; није имала никакво формално образовање, а уместо да је учила да пева или свира, Ана је научила да везе. Знала је да чита и пише, али само немачки, што није било од користи на енглеском двору. Ана је ипак сматрана добром кандидаткињом, вероватно зато што је Хенрију била потребна подршка протестантских земаља.

Ана је стигла у Енглеску првог дана 1540. године. Хенри, нестрпљив да види своју будућу жену, ненајављено је отпутовао у Рочестер. За разлику од Хенрија, Ана која није имала прилику да види портрет особе с којом ступа у брак, немало се изненадила и разочарала гојазним старцем који је стајао пред њом. Хенри је то приметио и одмах изгубио интерес за Ану, и то у толикој мери да је хтео да избегне брак са њом. Међутим преговори су већ били завршени па је у том тренутку било немогуће прекинути веридбу и притом не увредити Немце.[4]

Краткотрајни брак

[уреди | уреди извор]
Шест жена
краља Хенрија VIII
Каталина од Арагона
Ана Болен
Џејн Симор
Ана Клевска
Катарина Хауард
Катарина Пар

Томас Кромвел је венчао Хенрија и Ану 6. јануара 1540. у палати Плејсентија у Гринвичу, упркос краљевом негодовању, а ако је Ана имала неке примедбе, морала је да их задржи за себе.

Брак није потрајао дуго. Хенри је након прве брачне ноћи изјавио да није могао конзумирати свој брак због физичке непривлачности своје супруге.[4] Хенри и Ана, који су једва могли комуницирати због језичких баријера, сложили су се да се њихов брак поништи, што је Кромвел учинио 9. јула 1540. године, а као формални разлог је узето неконзумирање брака и њене претходне непрекинуте заруке са Френсисом I Лотариншким. Популарано је мишљење да је Хенри желео да прекине њихов брак јер је Ану сматрао физички непривлачном, а да се Ани није свиђала његова гојазност. Према другој теорији, Хенри и Ана се једноставно нису слагали. Она је била васпитана на малом провинцијалном двору и није делила занимање за врсте музике и литературе које су биле популарне на Хенријевом двору и код самог Хенрија.[5][6]

Живот после поништења брака

[уреди | уреди извор]
Потпис Ане Клевске

Хенри је сигурно био задовољан тиме што се Ана сложила са поништавањем њиховог брака, јер је знао у какве би проблеме могао да упадне буде ли се она опирала. Могуће је такође да је Хенри желео да поправи своју репутацију. Ана је примила великодушне поклоне од бившег мужа, укључујући и замак Хивер у којем су до тада живели родитељи Ане Болен. Била је власница још много кућа и поседа, а поред титуле принцезе уживала је част краљеве сестре и предност над свим енглеским дамама, осим Хенријевих следећих жена и две кћери.[7] Често је посећивала Хенрија на двору и остала у добром односу са својим бившим пасторцима. Захваљујући великодушној пензији коју је примала од Хенрија, ускоро је постала најбогатија земљопоседница у Енглеској.[8] Није се никада више удавала. Одбила је братову понуду да се врати у домовину и остала у Енглеској до своје смрти. Посљедњи пут се појавила у јавности на крунидби њене некадашње пасторке, Марије I. Ана Клевска је умрла 16. јула 1557. године, надживевши Хенрија и све његове жене.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Адолф I, војвода Клева
 
 
 
 
 
 
 
8. Јохан I од Клева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
4. Јохан II од Клева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John II, Count of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
9. Elizabeth of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Jacqueline d'Ailly
 
 
 
 
 
 
 
2. Јохан III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis I, Landgrave of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
10. Henry III, Landgrave of Hesse-Marburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
5. Mathilde of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Philip I, Count of Katzenelnbogen
 
 
 
 
 
 
 
11. Anna of Katzenelnbogen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anna of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Ана Клевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. William VIII of Jülich, Count of Ravensberg
 
 
 
 
 
 
 
12. Gerhard VII, Duke of Jülich-Berg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Adelheid of Tecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
6. William IV, Duke of Jülich-Berg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Bernard II, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
13. Sophie of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Adelheid of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
3. Maria of Jülich-Berg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фридрих I, изборник Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
14. Albert III Achilles, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета од Баварске-Landshut
 
 
 
 
 
 
 
7. Sibylle of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фридрих II, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Margarete of Austria
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Weir 1996
  2. ^ „Jane Seymour: Biography, Portraits, Primary Sources”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2011. 
  3. ^ Fraser, Antonia (1993). The Wives of Henry VIII. Penguin Books Canada, Limited. ISBN 978-0-14-013293-9. 
  4. ^ а б Schofield, John McAllister (2008). The Rise and Fall of Thomas Cromwell: Henry VIII's Most Faithful Servant. The History Press. ISBN 978-0-7524-4604-2. 
  5. ^ „Ecclesiastical Memorials Relating Chiefly to Religion and the Reformation of It, and the ... : John Strype : Free Download & Streaming : Internet Archive”. Приступљено 10. 10. 2011. 
  6. ^ „Holbein en Angleterre | Amateur d'art”. Приступљено 10. 10. 2011. 
  7. ^ Weir, Alison (1991). The six wives of Henry VIII. New York: Grove Weidenfeld. ISBN 978-0-8021-3683-1. 
  8. ^ „Anne of Cleves: Biography, Portraits, Primary Sources”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Weir, Alison (1996). Britain's royal families: the complete genealogy. London: Pimlico. 
  • Fraser, Antonia (1993). The Wives of Henry VIII. Penguin Books Canada, Limited. 
  • Schofield, John McAllister (2008). The Rise and Fall of Thomas Cromwell: Henry VIII's Most Faithful Servant. The History Press. 
  • Weir, Alison (1991). The six wives of Henry VIII. New York: Grove Weidenfeld. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Жене краља Хенрија VIII